Vučić: Balkansko tržište uslov za evropsko, ko želi ostaje u igri, a entitet iz Prištine odbija da prihvati sva pravila CEFTA

„Jedan entitet nije želeo da u potpunosti prihvati pravila CEFTA-e i slobodno kretanje. Više bilo koji jedan neće moći da ugrožava put i napredak drugih. To je jedan dobar princip“, saopštio je iz Brisela srpski predsednik Aleksandar Vučić.

On je danas prisustvovao radnom ručku koji je lidere Zapadnog Balkana organizovala predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen.

Glavna tema tog sastanka je, kako je ranije najavljeno, Agenda rasta, a pored toga i razgovori o reformama neophodnim na putu za jedinstveno evropsko tržište, koje podrazumeva i jedinstveno balkansko tržište.

Vučić nije hteo da iznosi detalje radnog ručka, ali kaže da veruje da će Srbija od 1. januara biti deo zajedničkog evropskog tržišta.

Razgovarali su, dodao je, strateški o evropskom putu, o onome što može da se očekuje u narednom periodu.

„Mislim da je Fon der Lajen imala veoma pozitivan stav o proširenju. Imam veliko poštovanje prema njoj, verujem njoj, ali nisam siguran kako će to da izgleda na nekom drugom nivou. U svakom slučaju, naše je da se trudimo, borimo, da radimo što je moguće više i da ispunjavamo kriterijume…“.

A za pristupanje jedinstvenom evropskom tržištu, kazao je danas Vučić, uslov je jedinstveno tržište na Zapadnom Balkanu.

Ali tu, onaj ko ne želi da učestvuje, kazao je, taj sam ispada iz igre.

Na današnjem sastanku, potvrdio je Vučić, „jedan entitet nije želeo da u potpunosti prihvati pravila CEFTA-e i slobodno kretanje“.

„Više bilo koji jedan neće moći da ugrožava put i napredak drugih. To je jedan dobar princip… Mi ostajemo u igri. Svako ko ne želi Ceftu ili Berlinski proces ispada iz igre, onaj koji želi – on ostaje u igri. Mi ostajemo i po tom pitanju smo sve prihvatili. Mi želimo otvoreni Zapadni Balkan, želimo otvaranje granica, slobodan protok robe, ljudi i usluga“.

Šta je bio komentar prisutnog iz Prištine? Na radnom ručku, kako je potvrđeno, bio je i kosovski premijer Aljbin Kurti.

„Bolje da vam ne kažem šta je bio komentar jednog entiteta iz Prištine. Nije to pitanje slobodnog protoka ljudi i robe, to je sigurnosno pitanje. Valjda Srbi teroristi se penju u kamione sa udžbenicima ili mlekom, pa će to da ih ugrozi“, naveo je Vučić.

Kaže da je na to i reagovao „vrlo snažno“:

„Ne želim da kažem šta sam im rekao, vrlo snažno sam reagovao“.

Na konstataciju novinara da je nemačka ambasada već upozorila Prištinu da će ukoliko ne ukine zabranu uvoza srpske robe, njihov status u Berlinskom procesu biti doveden u pitanje – Vučić je kazao da je sastanak u vezi sa tim u toku upravo u Briselu.

„U toku je sastanak na jednom drugom nivou ovde u Briselu između Manuela Saracina, naš Gojko Stanivuković prisustvuje tom sastanku. Čekam njegov poziv da me obavesti šta se dogodilo na tom sastanku“, poručuje.

Kako je dodao, neki nemaju politiku kakvu po tom pitanju ima Srbija:

„Mi smo tu ispunili sve zahteve, sve ono što smo dugo razgovarali sa Nemcima. Ne lako, veoma teško za nas. Ali, naša ideja je da imamo otvorene linije komunikacije, da imamo slobodan protok robe, kapitala, usluga, svega. Te politike se Srbija neće odreći. Neki drugi nemaju takvu politiku. Videćemo kako će sve to da se završi“.

Sa druge strane, u kratkom saopštenju iz kosovske vlade, kažu da je Kurti danas potvrdio svoju podršku Berlinskom procesu.

„Izrazio je svoju i posvećenost Vlade Republike Kosovo novim sporazumima, i istovremeno istakao značaj pune implementacije četiri sporazuma o mobilnosti potpisanim 2022. u Berlinu“, navodi se u ovom saopštenju.

Inače, intenzivni su napori Nemačke, kako je to potvrđeno tokom poslednjeg boravka njihovog izaslanika u Prištini početkom ovog meseca, da Kosovo, u susret 10. godišnjici Berlinskog procesa, odobrovolji na kompromis u vezi sa slobodnim protokom robe.

Manuel Saracin tada je javno kritikovao kosovsku vladu zbog toga što još uvek nije postigla Sporazum o CEFTA-i i što blokira trgovinsku saradnju.

Ove su kritike usledile, informacije su od tada, jer je kosovski premijer odbio ponuđen kompromis u vezi sa zahtevom Kosova da ga u ovoj ekonomsko-trgovinskoj organizaciji više ne predstavlja UNMIK, a da, sa druge strane, kosovske vlasti ukinu zabranu uvoza srpske robe koja je na snazi više od godinu dana.

Upozorio je nakon ovoga da će ukoliko bude bilo potrebno – „ostale zemlje Zapadnog Balkana nastaviti bez Kosova“.

Potom je kosovska predsednica iznela detalje, kako je kazala, o „ponudi“ Nemačke da se pronađe način da Kosovo ukine bezbednosne mere za srpsku robu, kako bi se postigao dogovor o promeni statusa predstavništva u CEFTA-i, potvrdivši da zaista postoji pretnja da Kosovo bude isključeno iz Berlinskog procesa.

Tada je kazala i da je Nemačka ponudila profesionalne skenere kroz koje bi kamioni sa robom mogli da prolaze, ali bi oni stigli tek nakon što se mera zabrane uvoza robe ukine.

Nakon Saracinovog upozorenja, savetnik kosovskog premijera, Jeton Zuljfaj optužio je Srbiju da uslovljava deblokadu odlučivanja u CEFTA-i, Sporazumu o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi.

Zabrana uvoza srpske robe na Kosovu ocenjena kao kršenje CEFTA

Usmena zabrana uvoza srpske robe na Kosovo jednoglasno se ocenjuje kao kršenje ekonomsko trgovinskog Sporazuma o slobodnoj trgovini na Balkanu CEFTA, što je potvrđeno i u ovogodišnjem izveštaju Evropske komisije.

Zabrana je na snazi od sredine juna prošle godine, a usledila je nakon što su srpski organi uhapsili trojicu kosovskih policajaca u okolini Raške, kako tvrdi jedna strana, odnosno Leposaviću, kako kaže druga.

Iako su oni ubrzo pušteni, ova zabrana nije ukinuta, i traje više od godinu dana, bez da je ikada zvanično potvrđeno dokumentom.

Da njom, Kosovo krši Sporazum CEFTA, više se puta upozoravalo sa više međunarodnih adresa.

Takođe, glavni problem za Kosovo je taj, iako je sporazum potpisan još 2006, što njih u njemu i dalje predstavlja UNMIK. Godinama traže da se to promeni i da oni budu ravnopravni kao svi ostali potpisnici. CEFTA je to odbijala.

Sporazum CEFTA su u Bukureštu 2006. godine potpisale: Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Rumunija, Crna Gora, Srbija i UNMIK ispred Kosova. Naredne godine je stupio na snagu.