Principijelno je važno da rešenje pitanja Kosova ostane u okviru Ustava Republike Srbije i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i svako takvo rešenje dopustivo je za Rusiju rekao je u intervjuu za Dnevnik Konstantin Kosačov, predsednik Spoljnopolitičkog odbora ruskog Saveta federacije. Kosačov dodaje i da Rusiji nije poznato zašto je organizovan sastanak u Berlinu niti zašto je sazvan naredni sastanak u Parizu, ali dodaju da bi razmotrili učešće na takvim sastancima ukoliko ocene da sastav zvanica i namera tih sastanaka ima smisla. Smatra i da, ukoliko se SAD priključi pregovorima, u tom procesu treba biti mesta i za Rusiju.
Podsećamo, proteklih dana je bilo spekulacija visokih političkih zvaničnika iz Beograda i Prištine o tome šta je stav Rusije po pitanju rešenja kosovskog pitanja. Kosovski predsednik Hašim Tači, tvrdi da mu je prošle godine predsednik Rusije, Vladimir Putin saopštio da „Rusi ne mogu da budu veći Srbi od Srba“ te da će prihvatiti svaki dogovor koji je prihvatljiv Beogradu.
S druge strane, šef srpske diplomatije, Ivica Dačić je govoreći u emisiji Pravi ugao na RTV Vojvodina, rekao da je ideju razgraničenja predsedniku Putinu on predočio još pre pet godina, i to u prisustvu tadašnjeg srpskog predsednika Tomislava Nikolića i tada prvog potpredsednika vlade, Aleksandra Vučića.
U nastavku prenosimo intervju Ivane Čkonjević sa Konstantinom Kosačovom
Kažete da je jedina šansa da se usijane glave u Prištini ohlade i da se ne dozvoli eskalacija kosovskog problema, svest da je Srbija u stanju da se odbrani, ali i da može da računa na podršku Rusije. Ko tu treba da se osvesti i na šta konkretno mislite?
Prvo i najvažnije, ja sam uveren da kod rešavanja kosovskog problema nema i ne može da bude vojnog i nasilnog rešenja, rešenje može da bude samo političko. Na kraju krajeva, to rešenje moraju da dostignu samo Beograd i Priština. Svi ostali, u najmanju ruku ne treba da se mešaju, u najboljem slučaju treba da pomognu rešavanje problema, ali sad mi vidimo, u čitavom slučaju pojavljuju se nove komplikacije.
Ako nazovemo stvari svojim imenom, proces se zaustavio, nije se zaustavio krivicom Beograda, već sa zaustavio na inicijativu Prištine koja je prestala da razgovara, koja ponovo i ponovo izlazi iz duha i slova rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, stvara sopstvene oružane snage, uvodi 100 odsto carine na robu iz Srbije i BiH.
Prema mom mišljenju, Priština u tome dobija pomoć i podršku od SAD. Ja sad ne mogu da govorim o celom Zapadu, mislim da je pozicija EU odgovornija, ali i EU se sada brinu što Priština sada sve agresivnije i agresivnije rešava svoje sopstveno kosovsko pitanje. Glave treba da ohlade i oni u Prištini i oni izvan Kosova, u Vašingtonu, koji bi da igraju na emocije i na raspoloženja koja postoje na Kosovu.
Sve se češće govori o mogućnosti menjanja formata dijaloga Beograda i Prištine… Briselski razgovori blokirani su već više od pola godine. Koji je to scenario, koji bi mogao dovesti do toga da se Moskva drektno uključi u dijalog?
Rusija nikad nije odbijala da učestvuje u tom dijalogu, ukoliko bude pozvana da učestvuje. Mi imamo mnogo pitanja u vezi sa poslednjom inicijativom da se 29. aprila održi sastanak u Berlinu. Mi ne znamo zbog čega je taj sastanak sazvan, zašto su tražili još jedan sastanak u Parizu, kako je određivan sastav učesnika. Albanska strana istovremeni traži više puta da se uključi i SAD u taj proces. Možda će to i biti opravdano, ali u tom slučaju apsolutno je tačno da i Ruska Federacija treba se uključi.
Koliko ja znam, ni u Berlin ni u Tiranu Rusiju nisu pozvali, ako takav poziv stigne, mi ćemo ga vrlo pažljivo razmotriti. Sve će zavisiti od toga kako je budući sastanak zamišljen i od sastava učesnika. Ako ponovo budemo videli da iz nekih zemalja zovu ne prve rukovodioce, nego druge, treće i ako vidimo da neke zemlje iz principa ne dobijaju poziv, a dolaze samo one zemlje koje podržavaju nezavisnost Kosova i koje nikada nisu delile poziciju Srbije po tom pitanju, onda smisao takvih sastanaka je praktično nula.
Kako danas ocenjujete poziciju Srbije u dijalogu u odnosu na pre nekoliko godina, da li vam deluje da je naša pozicija ojačana?
Da, ja mislim da je pozicija Srbije jača. Srbija traži rešenja i mogućnost da se donesu nekakve odluke za sledeća rešenja, ali mora da ostane u okvirima Ustava RS, to je principijelno važno, i u okviru Rezolucije 1244. Sve što se uklapa u te pravne okvire je, sa moje tačke gledišta, apsolutno dopustivo i može da se pozdravi sa ruske strane.
Znamo koliko je Rusija važna Srbiji, a koliko je Srbija važna Rusiji?
I duhovno i politički i ekonomski i društveni partner Rusije je upravo Srbija. Nema sumnje da smo i u prošlosti, i danas i sigurno i imamo sve šanse da i ubuduće ostanemo zajedno. Šetnja „Besmrtnog puka“, Dan pobede, parada u Nišu, to kako se radi u Srbiji, ne radi se nigde na svetu, razume se osim u Rusiji, i mi veoma visoko cenimo tu moralnu i odgovornu poziciju Beograda. Imamo mnogo zajedničkih i političkih i ekonomskih interesa. Mi identično gledamo na neophodnost očuvanja uloge UN, normi međunarodnog prava, rešavanja međudržavnih pitanja, imamo ogromne kolosalne projekte ekonomske saradnje, što se tiče gasa i atomske energije, i zdravstva i poljoprivreda. Mi smo jedni drugima veoma zanimljivi partneri. Za nas je Srbija jedan od najvažnijih i najinteresantnijih sagovornika u svim projektima u Evropi, pa i u globalnom kontekstu.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
