Katolički biskupi po prvi put na temeljima crkve Sv. Nikole obeležili „Dan dijaspore“

Dan dijaspore- Novo Brdo

    Foto: Drita.info

Izvor: Drita.info (Tekst je izvorno preveden sa albanskog, osim naslova koji je adaptiran; jučerašnje izdanje)

Autor: Dede Paljokaj

Katolička crkva već nekoliko godina obeležava Dan dijaspore. Ove godine ovaj dan obeležen je duhovno-kulturnim hodočašćem u Crkvi Svetog Kolje (Sv. Nikola, prim red.) na Novom Brdu – mestu kosovske kulturne i duhovne baštine, gde je, posle mnogo vekova (od 17. veka) po prvi put održana sveta misa.

Na ovoj svečanoj ceremoniji, kojoj su prisustvovali građani Kosova, bez obzira na veroispovest, svetu misu u crkvi Svetog Kolje predvodio je vladika biskup Dod Đerđi (Dodë Gjergjii), biskup Prizrensko-prištinske eparhije, u saradnji sa penzionisanim biskupom Zefom Gašijem (Zef Gashi), biskupskim sveštenicima koji služe u Prištini i dolaze iz dijaspore.

Prisutni su bili i prijatelji i ljubitelji kulturnog nasleđa sa Kosovskog instituta za zaštitu spomenika, koji je vodio direktor Ismet Hajrulahu.

Preosvećeni biskup Dod Đerđi govorio je o kulturnim, verskim i patriotskim vrednostima, kao i o velikodušnosti naših bližnjih i braće, te o misiji koju Crkva i naš narod imaju i treba da imaju. „Uvažena Ekselencijo, braćo u sveštenstvu, časne sestre, braćo i sestre, poštovani koji se bavite našom prošlošću, dragim starim kamenom koji se dugo pamti u našoj istoriji.

Dan dijaspore- Novo Brdo
Foto: Drita.info

Danas smo tu da proslavimo Dan dijaspore, jer 1. avgust svake godine posvećujemo dijaspori i zajedno sa njima želimo da se molimo za našu zemlju i njihove porodice.

Danas vas pozivam da ovu misu posvetite Bogu, koji nas poziva da budemo oni koji znaju da vole, ne samo Boga, već i sve, rođake. Stoga ovu misu želimo da posvetimo onima koji su vekovima živeli u ovom delu ove zemlje. Bez obzira u šta su verovali, kojim jezikom su govorili, da li su došli ovde da pronađu zlato ili su ovde živeli. A posebno želimo da se setimo onih sveštenika, biskupa koji su služili u ovoj crkvi.

Zašto smo danas na Novom Brdu? Želeli smo da dođemo ovamo jer je to mesto koje dokazuje da smo bili ovde pre nego što smo imali religiju, bili smo ovde pre Hristovog rođenja, bili smo pre nego što su Osmanlije došle sa Muhamedom, bili smo ovde pre nego što su došli Sloveni. Bili smo ovde, iako je naše sećanje možda izbrisano, imamo ovo kamenje koje dokazuje da smo i mi verovali, verovali onome što smo čuli u Jevanđelju, a koje nam kaže: „Zapovedam vam, ljubimo jedni druge“ (Isus). Jer to je naš Gospod. Stoga, na ovom slavlju želimo da zahvalimo Onome koji nam je omogućio da ostanemo verni ovom Jevanđelju. Jer nije bilo lako ostati veran. „Ako se pridržavate mojih zapovesti, znaćete da me volite“, a mi ćemo ih se držati i ponovo ćemo ih se držati, pridržavati zapovesti ljubavi, da možemo biti mirotvorci i pomiritelji prošlosti s budućnošću, jer danas nemamo drugu ulogu. I mi danas imamo ulogu da pomirimo prošlost i budućnost; sa budućnošću zemlje, ljudima i svim ljudima koji ovde žive i živeće vekovima. Takođe smo želeli da pošaljemo dijaspori i raseljenima poruku da svoju zemlju ne treba da zaboravimo, već je volimo i molimo za nju. Jer ljubav prema zemlji je sveta.“

Na kraju svete mise, ovaj dan pozdravio je i monsinjor Zef Gaši: „Srdačno pozdravljam sve vas, pre svega monsinjora Doda Đerđija, sveštenike koji su ovde prisutni, časne sestre i sve vas prisutne“.

Dan dijaspore- Novo Brdo
Foto: Drita.info

Za mene ovo mesto u kojem se nalazimo nije nepoznato mesto, zbog činjenice da je moj rodni grad preko puta, nasuprot ovom mestu, selu Pešter. U svom služenju kao župnik, proveo sam 22 godine u ovom mestu na administrativnoj teritoriji biskupije Prištine i Peštera. Zato često ovde dolazim sa ljudima iz kulture, profesorima, naučnicima i istraživačima.

Ovog puta naš dolazak ima drugačiji karakter, drugačije značenje. Srdačno pozdravljam ovu ideju biskupa Deda Đerđija, vašeg biskupa, zbog ove svečanosti na mestu katedrale Svetog Kolje novobrdskog. To je jedna srećna inicijativa, primerena, u pravo vreme i pod pravim okolnostima, za koju mislim da bi trebalo da bude pretočena u tradiciju. Da bude u najmanju ruku tradicija godišnje posete, ne samo vernika, već i ljudi kulture i drugih građana zemlje. Jer ova država ima bogatu istoriju, veliki prosperitet, ne samo prirodnih, kao što je poznato, već i kulturnih i duhovnih bogatstava, o čemu postoji obilna literatura.

Čestitam vam ceo ovaj dan, da postane tradicija povratak u našu prošlost a što nam garantuje dobru i srećnu budućnost, koju svi želimo.“

Dan dijaspore- Novo Brdo
Foto: Drita.info

Nakon nadbiskupovog govora, Ismet Hajrulahu, direktor Zavoda za zaštitu kulturne baštine, pozdravio je događaj: „Dragi učesnici, ovo je zaista jedan od najsvetijih dana za mene. Sećam se, takve retke prirode, na svetom mestu kao što je Novo Brdo. Nalazimo se u katoličkoj katedrali za koju imamo opsežnu istoriju koja govori o njenoj drevnosti. To je most između naše sadašnjosti i naše istorijske prošlosti. Ono što je ranije rečeno, da to treba da postane trajna tradicija, da jednom godišnje dođete, posvetite misu celoj dijaspori, mučenicima, mučenicima nacije, kojih nije malo, hiljade i hiljade. Mi kao Kosovski institut za zaštitu spomenika, činimo sve da sačuvamo i zaštitimo našu kulturnu baštinu. Hvala vam za sve što ste uradili. Hvala vam biskupe na ovoj misi na ovom svetom mestu.“

Doda Đerđi se zahvalio svima na organizovanju prelepog dana i posebno se obratio direktoru: „Hvala, gospodine Ismet, na podršci ovoj inicijativi. Volio bih da možemo nastaviti s obnavljanjem svih naših zaostavština koje imamo pod zemljom, a mi imamo kamenje pod zemljom. Ovo je vaša dužnost, dužnost države, ali mi imamo i mnogo teži zadatak od vas: vraćanje duha Albanaca. Nastavićemo, polako, od mesta do mesta koje je istorija ostavila, od mesta do mesta kojima treba da se da pravi izgled. Slažem se da bi ova poseta trebalo da bude tradicija, ali predložio sam još jedan dan: Dan Svetog Đorđa! Hladnije je.“

Organizovan je skromni zajednički ručak, a zatim su svi imali priliku da posete ovo bogato arheološko nalazište, da se upoznaju sa istorijskim, kulturnim i duhovnim vrednostima srednjovekovne Artane.

KoSSev: Posle jučerašnjeg događaja na temeljima crkve Sv. Nikole, koja se vodi kao pravoslavni srpski hram, reagovala je Raško-prizrenska eparhija, izražavajući razočaranje i protest, najavljujući da će zatražiti zaštitu od zloupotreba i daljih provokacija.

Besede koje su se mogle čuti na jučerašnjoj misi „nimalo ne doprinose izgradnji međuverskih odnosa“ Pravoslavne Crkve sa Rimokatolicima, zbog čega će SPC morati da pokrene ovo pitanje u kontaktu sa nadležnim predstavnicima Vatikana“, naglasila je Eparhija Raško-prizrenska. Detaljnije u POSEBNOJ VESTI.

Tema sporenja zaostavštine novobrdske tvrđave, odnosno crkava aktuelizovala se u javnosti i početkom juna kada su kosovski mediji najavili radove na „katedrali u Artani“, to jest, „bivšem Novom Brdu“, te je lokalitet na koji Srpska pravoslavna crkva polaže pravo, predstavljen kao rimokatolička crkva. Eparhija Raško-prizrenska oglasila se i tada upozoravajući da se radi o „drevnoj srpskoj srednjovekovnoj katedralnoj crkvi Sv. Nikole, sabornom hramu novobrdskih i gračaničkih episkopa“. Po navodima eparhije, u pitanju je jedna od 40 specijalnih zaštićenih zona, koje po kosovskim zakonima podležu posebnoj proceduri, i koja ne zavisi samo od kosovskih institucija, već i od stava Srpske pravoslavne crkve. Oglasio se i srpski ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević pismom generalnoj direktorki UNESCO-a Odri Azule u kojem je, upravo navodeći primer Novog Brda, izrazio „veliku zebnju i zabrinutost u vezi sa stanjem srpskog kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji“.

„Novo Brdo: Pravoslavna crkva predstavljena kao katolički objekat – falsifikat, naučno neutemeljeno“

Novo Brdo – ERP KiM zabrinuta zbog najave gradnje na zaštićenom verskom lokalitetu

Mala istorija: Novo Brdo, dragulj kulturne baštine naših ljudi

Novo Brdo se pominje još od IV-II p.n.e. Još od drevnog perioda, svi osvajači koji su došli u Dardaniju bili su zainteresovani za nju bez izuzetka. Dardanija se još od antike odlikovala monumentalnim svetim delima hrišćanstva poput bazilika, katakombi, freski, grobalja, mozaika, raznih arheoloških relikvija s hrišćanskom tematikom. Većina ih je neverovatne veličine. U latinskim spisima Novo Brdo se piše kao Novaberd, Novus Mons ili Novamonte.

Arheološkim iskopavanjima na periferiji tvrđave, pored katedrale Svetog Nikole, otkriveni su i razni minerali zlata i srebra. Još jedan dokaz o drevnosti ovog naselja su spisi pisca i istoričara Strabonija (63-20) u njegovom delu „Geographica“, u kojem piše o naselju Scupi (Skoplje), Naissus (Niš) i pominje naselje Novo Brdo.

Prema podacima iz prve polovine XV veka, savremenici su isticali veličinu Novog Brda i prihode od srpskih despota, takođe kasnije iz vremena Osmanskog carstva. Glavni govornici u tim aktivnostima bili su predstavnici katoličkog stanovništva, Sasi, zatim Dubrovčani, Kotorani i trgovci iz drugih jadranskih primorskih gradova. Uz svoje urbano ustrojstvo, Novo Brdo u određenoj meri podseća na gradove zapadne Evrope u ranom srednjem veku, kada je postalo i kulturno središte.

Prema izveštajima koje nam je dao Marin Bici čak i nakon turske invazije u kasnijim vekovima, na Novom Brdu, katoličko stanovništvo je imalo dobro izgrađenu crkvu u toj zemlji, koja je, prema njegovim rečima, mogla da primi do 1.000 ljudi. Treba spomenuti da je krov u to vreme oštećen. Jedan kilometar dalje nalazi se druga prelepa, velika crkva posvećena Devici Mariji i ona je mogla da primi 3.000 ljudi.

Prvi zapisi na zapadu o Novom Brdu potiču iz Vatikana, što je ujedno i prvi zapis o crkvenoj organizaciji ove župe iz 1303. godine. Naime, pismo pape Benedikta XI biskupu barskom, u kojem se spominju katoličke parohije, tačnije u drugom pismu pape Klementa VI, od 7. januara 1346., Stefanu Dušanu, kralju Raške zbog uzurpacije katoličkih crkava Prizrena, Novog Brda itd. Iz ovog pisma proizilazi da je parohijska crkva na Novom Brdu bila pod nadležnošću kotorskog biskupa.

Jovan Cvijić takođe je bio u okolini Novog Brda. Opisujući područje, pružio je informacije o ostacima zgrada i crkava čiji su tragovi u međuvremenu pokopani ili nestali. O dvorcu i njegovoj okolini, kaže, „Stari bunar je usred unutrašnjeg grada; još uvek se mogu videti temelji kuće i crkve koji se nalaze samo na gradskim zidinama … Glavni deo dvorca bio je otprilike u visini koju sada zovu Bair i nalazi se neposredno ispod grada na severoistočnoj strani. Bila je to crkva Sveta Petka, sada pretvorena u džamiju. Postoje ruševine više od četiri crkve za koje se prepoznaju priprata i oltar. Definitivno je bilo mnogo toga što se može videti iz ruševina nad selom Bostanom, odmah izvan starog predgrađa.“

Ali Cvijićev nalaz katoličke saske crkve je nedosledan jer u katoličkoj crkvi nema nacionalnih crkava. Ne postoji katolička crkva Sasa, Dubrovčana, Kotorana itd., ali postoji katolička crkva kao što je etimološko značenje reči, katolička = opšta.

Zaključno, grad Novo Brdo i Katolička crkva Svetog Nikole i druge crkve na Novom Brdu most su ka drevnini Albanaca koji je pokazao više nego dovoljno arheoloških i istorijskih dokaza.

Današnja misa održana na ruševinama katedrale Svetog Nikole na ​​Novom Brdu istorijska je i idealna prilika za oživljavanje kulturnog i verskog života ove zapuštene staze.

 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.