Istraživanja zlata na Rogozni su pauzirana, ali ne i zaustavljena. Prema pisanju Investing.com, na jednom nedavnom forumu u SAD, predsednik odbora kompanije „Strickland Metals“, u čijem je vlasništvu „Zlatna reka“, govorio je detaljno o ovom projektu, iznoseći jedan zanimljiv detalj – da je Vlada Srbije sugerisala rudarskim kompanijama da „budu malo tiše“ zbog izbora, navodeći da očekuje nastavak aktivnosti nakon njih.
Građani Novog Pazara kažu da su uvek spremni da ih ponovo spreče. Ministarstvo rudarstva i energetike nije odgovorilo na pitanja N1 o ovim navodima. Aktivisti tvrde da napravljeno zagađenje tokom istraživanja još nije sanirano, dok Zlatna reka u odgovoru portalu N1 navodi da su „realizovane sve mere koje je naložila inspekcija“.
Iako prema martovskom saopštenju Ministarstva rudarstva i energetike (MRE) planovi za rudnik ne postoje, australijska kompanija „Strickland metals“ radi na pripremi prve fazu razvoja svog projekta rudnika zlata na Rogozni pored Novog Pazara.
Kako je nedavno na „Mining forum Americas“ u Koloradu (SAD) rekao direktor Entoni Meklur, planiraju se izrada studije izvodljivosti, ali i dalja bušenja koja bi mogla da dovedu do dupliranja kapaciteta koji trenutno iznosi oko 288 tona ekvivalenta zlata. Da pojasnimo, ekvivalent zlata uključuje i druge metale, odnosno ne predstavlja 288 tona čistog zlata.
„Osim zlata, planira se i rudnik bakra“
Međutim, kompanija je ove godine usporila aktivnosti, zbog, kako je istakao Meklur, sugeristije vlade Srbije rudarskim kompanijama da tokom izbornog procesa – republičkih izbora 25. oktobra – smanje vidljivost aktivnosti.
„Vlada nam je rekla da budemo malo tiši tokom ovog izbornog procesa“, rekao je na forumu Meklur i naveo da je to je uticalo na obim aktivnosti na terenu, piše specijalizovani portal Investing.com, a prenela je eKapija.
Meklur je, kako se dodaje u tekstu, istakao da kompanija očekuje nastavak aktivnosti nakon izbora, uz napomenu da bi, u najboljem slučaju, novo bušenje moglo da počne u novembru. Osim toga Meklur je najavio kao mogućnost i istraživanje ležišta bakra, takođe na Rogozni.
Portal miningsee.eu, koji je namenjen investitorima u rudarstvu, u maju je pisao da „Zlatna reka“, nije uspela u roku da završi istražna bušenja na Rogozni. Portal kreiran kao izvor informacija za investitore, kompanije i stručnjake u rudarskom sektoru navodi u tekstu da taj projekat “doživljava veliki zastoj”, jer je pod sve jačim političkim i ekološkim pritiskom.
Zbog ovih geoloških istraživanja koja su već imala negativan uticaj na životnu sredinu, pre svega zbog izlivanja isplake, pobunilo se lokalno stanovništvo. Tokom godina organizovane su patrole kako se ne bi dozvolio dolazak mehanizacije i bušenje novih bušotina.
Kako za portal N1 kaže Sara Slezović, iz inicijative „Ne damo Rogoznu“ lokalno stanovništvo nije iznenađeno sugestijima Vlade. Štaviše, znali su to još pre nekoliko meseci, kad su, kako kažu, vršili „jak građanski pritisak“.
“Kroz neke naše izvore smo saznali da su podizvođači „Zlatne reke“ svojim radnicima rekli „mi za sad pauziramo, čekamo izbore“. Iako tad nije bilo jasno kakve veze izbori imaju s celom pričom i zašto bi izbori mogli da utiču na njihove dozvole i netransparentnost njihovog delovanja na Rogozni“, kaže Slezović.
Ona navodi da je sve bilo pod velom tajne i da vlada i ministarstvo nisu naložili bilo šta, odnosno poslali inspekciju, sve dok građani nisu snažno reagovali.
Stroga regulativa za tretiranje isplake
Prema zakonskoj regulativi, istrošena ili otpadna isplaka u rudarstvu zahteva poseban tretman. Prema zakonima o rudarstvu, ona se skladišti u namenskim bazenima na bušotini – isplačni bazeni i zakonski se tretiraju pod strogom regulativom o rudarskom otpadu kako bi se sprečilo zagađenje okolnog zemljišta i podzemnih voda.
Slezović podseća da su građani otkrili „strašne stvari“ poput toga da je isplaka, kako tvrdi, „prosipana na privatnim imanjima“, iako je to moralo da se skladišti na poseban način, na posebnom mestu…
Letos je Ministarstvo rudarstva i energetike po prijavi lokalnih aktivista utvrdilo da postoje nepravilnosti tokom istražnih radova za izgradnju rudnika i naložilo kompaniji “Zlatna reka risorsis“ (resources) da obustavi radove dok se nepravilnosti ne otklone.
Inspekcijski nadzor je usledio nakon što su meštani snimili kako se džakovi sa isplakama prosipaju po jednom privatnom imanju u Novom Pazaru, a kompaniji je tada naloženo da spreči izlivanje podzemnih voda, sanira bušotine, bezbedno zbrine isplake i spreči nekontrolisano izlivanje.
Slezović kaže da su pisali više puta, pre nego što je inspekcija reagovala.
„Kažu da smo imali sreće sa inspektorom, jer je naložio da se to sve lepo očisti i sredi. Mislim da i dalje nisu sve sredili. Koliko znam, na jednoj bušotini je kuljala voda i oni to nisu mogli da reše. Navodno je to jako problematično, a za sanaciju je potrebno da se plati firma iz inostranstva da to uradi”, kaže Slezović.
Protiv 164 osobe se vode postupci zbog aktivnosti vezanih za zaštitu Rogozne
Građani okupljeni oko inicijative „Ne damo Rogoznu“ i Zbora građana Novog Pazara održali su letos protest ispred Osnovnog suda u tom gradu, zbog kazni i sudskih postupaka koji se vode protiv meštana koji se protive geološkim istraživanjima na planini Rogozna. Oni su sudu predali odbranu za 164 osobe protiv kojih se vode postupci zbog aktivnosti vezanih za zaštitu Rogozne.
Zlatna reka: Realizovane sve mere koje je naložila inspekcija
Kompanija „Zlatna reka risorsis“ je za portal N1 navela da je posle sprovedenog inspekcijskog postupka, kompanija realizovala, kako kažu, sve mere koje je naložila inspekcija, „uključujući rehabilitaciju i sanaciju istražnih lokacija, kao i druge radove definisane zapisnikom o inspekcijskom nadzoru, u skladu sa važećim propisima i dobrom industrijskom praksom“.
Kako su naveli, kompanija je posvećena transparentnom i konstruktivnom dijalogu sa svim relevantnim akterima, uključujući lokalne zajednice, građane, civilno društvo, medije, kao i lokalne i nacionalne institucije.
Navode da se projekat Rogozna i dalje nalazi u fazi geoloških istraživanja.
„Razvoj rudarskih projekata podrazumeva temeljne pripreme, značajna ulaganja i postupanje u skladu sa detaljnim regulatornim procedurama, a od početnih istraživanja do razvoja i otvaranja rudnika može proći više godina. Stoga, trenutnoj fazi Projekta Rogozna predstoji dug put pre nego što uopšte može biti doneta bilo kakva odluka o potencijalnom razvoju rudnika“, navodi kompanija Zlatna reka risorsis u odgovoru portalu N1.
Ministarstvo nije odgovorilo
Međutim, na pitanja koja je N1 poslao Ministarstvu rudarstva i energetike, odgovori nisu poslati. Pitali su ih da li je „Zlatna reka” ispravila sve nepravilnosti koje je naložila inspekcija, da li se razmatra ponovo izdavanje dozvole za istraživanja i da li ipak postoji plan otvaranja rudnika na Rogozni, s obzirom na izjavu Entonija Meklura, predsednika odbora “Strikland metals” u čijem je vlasništvu Zlatna reka.
Polekol: Zagađenje na terenu nije otklonjeno
Nakon višemesečnog istraživanja i prikupljanja informacija o problemima sa zagađenjem na području Rogozne, Polekol, organizacija koja se bavi zaštitom voda, u avgustu je podnela prijavu inspekciji protiv „Zlatne reke“ kao i krivičnu prijavu protiv NN odgovornog lica i pravnog lica, zbog osnova sumnje da su izvršili krivično delo nepreduzimanja mera za zaštitu životne sredine iz člana 261 Krivičnog zakonika.
U svom saopštenju Polekol navodi da je geološka inspekcija ranije utvrdila nepravilnosti i naložila njihovo otklanjanje, ali da, prema saznanjima te organizacije i navodima inicijative “Ne damo Rogoznu”, problemi na terenu nisu otklonjeni.
Polekol kao najvažniji ističe zahtev upućen Ministarstvu, da se kompaniji ne produži dozvola za primenjena geološka istraživanja, odnosno da se dozvola ukine ukoliko je produženje u međuvremenu odobreno. Kao je N1 saznao u ovoj organizaciji, još nije bilo reakcije nadležnih.
„Uvek pratimo sve šta se dešava“
Aktivistkinja Sara Slezović kaže da građani okupljeni u dva zbora – Novi Pazar i Rogozna, kao i kroz inicijativu „Ne damo Rogoznu“, ne planiraju da stanu, i da su potpuno mobilisani.
„Uvek smo spremni, uvek sve pratimo šta se dešava. Poslednja vest koju imamo, nezvanična, jeste da je veći broj Kineza došao na sastanke za Zlatnom rekom. Znamo da Ziđin kupuje sve više i više deonica Zlatne reke. Navodno je plan i da kupe sve. Kako god da je, da li su Autralijanci ili su Kinezi – nama je problem isti”, naglašava Slezović.
Prema njenim rečima, svi čekaju “taj 25. oktobar” (izbore za Skupštinu Srbije) i „nadaju se pobedi studenata koja bi sigurno donela neke promene“.
„Jer sa ovom vlašću mi smo svi svesni da će biti jako teško sprečiti otvaranje rudnika na pet kilometara od gusto naseljenog grada Novog Pazara“, dodaje Slezović.
„Zlatna Reka“ demantuje obustavu istraživanja na Rogozni: „Reč je o dezinformacijama“
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
