Kako je i najavljeno: Kosovska vlada usvojila Statut Trepče, Srbi kritikuju

Kosovska vlada usvojila je predlog statuta „Trepče“, kojim ovaj nekadašnji jugoslovenski kombinat treba da postane akcionarsko društvo transformacijom poslovnih jedinica. To su rudnici sa flotacijom: „Trepča“ – Stari trg, Kišnica i Novo Brdo, Kopaonik – Leposavić. Predlog statuta „Trepče“ je po odobrenju vlade prosleđen skupštini. Po predlogu statuta, kosovska vlada poseduje 80 odsto akcija, dok će vlasnici 20 odsto akcija biti radnici, u skladu sa Zakonom o „Trepči“. Srbi tvrde da je Trepča vlasništvo Republike Srbije i kritikuju i ovu akciju kosovske vlade.

„Bombastične izjave u Prištini da se zbog usvajanja predloga Statuta radi o istorijskom danu za Kosovo, shvatam jedino kao njihovo osećanje da su bliži nekom svom političkom cilju. Sa ekonomskog aspekta, mnogo bi bilo bolje da je pronađen neki plan ili naznaka programa za razvoj i unapređenje proizvodnje za Trepču-jug, jer Trepča-sever beleži dobre proizvodno-finansijske rezultate. Ovako imamo samo praznu priču, verovatno za unutrašnju političku potrebu,“ ovo je pogled generalnog direktora Trepče sa severne strane Jovana Dimkića, a prenose Večernje Novosti.

„Ovo je primer kako Priština vrši fizičko i pravno nasilje nad srpskim narodom. Razočarava ćutanje međunarodne zajednice,“ takođe za beogradske medije – RTS, rekao je još jedan srpski predstavnik sa Severa Kosova, poslanik u parlamentu „Republike Kosovo“, Igor Simić.

Na osnovu studije održivosti s kosovske strane o ekonomskoj i finansijskoj opravdanosti, „Trepča“ AD će biti formirana u poslovnim jedinicama – Metalurgije olova, Metalurgije cinka i Hemijska industrije, saopštava kosovska vlada dalje.

Nema detalja da li su na sednici vlade učestvovali i srpski predstavnici. Srpska lista je, po sopstvenoj objavi, u ostavci, ali se njeni ministri i poslanici viđaju na aktivnostima u prostorijama vlade i skupštine.

Da će statut da bude finalizovan najavljeno je još sredinom maja.

Šta je do sada poznato?

„Vlada Kosova je 2018. proglasila godinom Trepče. Zbog toga, svi moramo da radimo sa najvećom posvećenošću u cilju oživljavanja ovog privrednog giganta, aktiviranja resursa i povratka Trepče njenoj misiji razvoja Kosova,“ rekao je na sastanku sa Nadzornim odborom za Trepču sredinom maja kosovski premijer Ramuš Haradinaj.

Članovi Nadzornog odbora Trepče imenovani su početkom aprila, 6 od 9 članova. Tri mesta ostala su upražnjena za srpsku zajednicu, a kako je Koha tada javila konkurs je trebalo da bude raspisan „u roku od nekoliko nedelja“.

I dalje, međutim, nema informacija da li su imenovani srpski članovi Trepče i ako jesu, ko su konkretno ti članovi.

Prema kosovskom zakonu koji predviđa formiranje Nadzornog odbora, Srbi imaju jedno zagarantovano mesto, preneli su ranije prištinski mediji, navodeći i da je Srpska lista zahtevala „povećanje prisustva srpskih predstavnika“ na do tri člana, a da su time uslovljavali glasove za demarkaciju koja je u međuvremenu, posle gotovo tri godine – usvojena. Demarkacija je izglasana zahvaljujući, između ostalih, glasu Adema Hodže iz redova goranske zajednice, a koji je tada bio deo poslaničkog kluba Srpske liste.

Formiranje Nadzornog odbora je jedan od glavnih preduslova za sprovođenje kosovskog zakona o Trepči.

Ko su akcionari Trepče prema srpskim izvorima:

Fond za razvoj Republike Srbije (55,1 odsto vrednosti kapitala)
„Generaleksport“ Beograd (6,8)
„Jugobanka Jug Banka“ Kosovska Mitrovica (2,3)
„Progres“ Beograd (1,9)
Dunav banka a.d. Zvečan (1,9)
Elektroprivreda Srbije (1,6)
„14 Oktobar“ Kruševac (0,14)
„Termoelektro“ Beograd (0,07)
„Ratko Mitrović“ Požega (0,07)
Dunav Osiguranje Beograd (0,03)
Luka Bar Beograd (0,01)

„Brze“ i „konkretne postupke“ u vezi sa sprovođenjem Zakona o Trepči, kosovski premijer, Ramuš Haradinaj, zatražio je u pismu koje je u oktobru prošle godine uputio ministrima vlade koju predvodi.

Zakon o Trepči, kojim Vlada Kosova postaje vlasnik 80 odsto ovog Kombinata, usvojen je 7. oktobra 2016. godine u Skupštini Kosova. Četiri dana kasnije Vlada Srbije donela je odluku o poništenju ovog zakona, to jest, „svih pravnih posledica akata i radnji“ kosovskih institucija, ali ne i da izađe sa pitanjem Trepče pred SB UN, što je bio predlog direktora Kancelarije za KiM, Marka Đurića. Ustavni sud Kosova je, u međuvremenu, ovaj zakon proglasio ustavnim, kosovski predsednik Hašim Tači ga je i potpisao. Specijalna komora Vrhovnog suda Kosova zatražila je, potom, da se ovaj zakon poništi, ali iz kancelarije kosovskog premijera su istakli da će status zakona ostati nepromenjen, a prema najnovijim natpisima u prištinskim medijima, ovaj zahtev Vrhovnog suda može i da bude odbijen. Ovim zakonom Vlada Kosova postaje vlasnik 80 odsto Trepče, a isti predlaže zatvaranje jedinice Trepča-Sever, uz formiranje novih, od kojih će jedna biti upravo na Severu. Srpska lista se u prošlom sazivu oštro protivila usvajanju i sprovođenju ovog zakona, zbog čega je i zamrzla svoje učešće u kosovskim institucijama.

U međuvremenu Trepča na Severu sprovela je socijalni program uz, kako je saopšteno na Dan rudara iz ovog nekadašnjeg giganta na Severu – „razumevanje Vlade Srbije – za 600 do 700 radnika.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.