Izbori izvor nestabilnosti

Milivoje Mihajlović
Milivoje Mihajlović, rođen je 1958. godine u Prištini. O događajima na Kosovu izveštavao je za prištinsko „Jedinstvo“, Tanjug, Radio-televiziju Beograd, BBC, APTN, Agenciju Frans Press, CBS… Bio je glavni urednik Radio Prištine, osnivač Media centra, urednik informativnog programa YU-info televizije, direktor Radio Beograda.

Piše: Milivoje Mihajlović

Poštovani prijatelju,

Političari obećavaju da je pred nama vruća jesen, kada je Kosovo u pitanju. Nije me uzbudilo to upozorenje zbog toga što znam da političari ređe govore istinu nego prodavci polovnih automobila. Vidim da smo daleko i od momenta kada će dve strane da sednu za pregovarački sto, a rešenje se ne nazire ni na horizontu. Zapravo, političare rešenje ne zanima. Njih interesuje samo vlast. A vladaće (ovakvi kakvi su) samo dok nema rešenja i stabilnosti. Zbog toga se i trude da stvari zakomplikuju kako bi zapadnim (i istočnim) mentorima mogli da se predstave kao jedini koji mogu da reše problem koji su sami (ili zajednički) napravili. Tako godinama prave probleme sa ciljem da – prodaju rešenja. To im prolazi, jer svet tako funkcioniše.

Umesto vruće kosovske jeseni, očekuje nas vrela predizborna jesen, najpre na Kosovu. Znamo da će sa svih govornica “grmeti” snažne nacionalne poruke. Pobediće oni koji najuverljivije obećavaju, oni koji su smislili neku novu “foru” za krađu glasova, oni koji će imati novca da kupuju birače, da potplaćuju članove biračkih odbora, kontrolore… Treba smisliti nešto što će “prestići bugarski voz”. Znamo da izborni marifetluci podrazumevaju mnogo novca, dobru pripremu, jaku infrastrukturu. Ipak, mediji su glavni faktor izbora. Kampanje se u ovim našim predelima, nažalost, vode još uvek pre svega na televizijama. Otvaraju se najskuplji auto-putevi, nova radna mesta, dele obećanja. Timovi marketinških stručnjaka, spin – doktori, psiholozi, statističari… svi proučavaju raspoloženje naroda. Agencije za istraživanje javnog mnenja sada najskuplje prodaju svoje proizvode. Pored istraživanja za klijente, često imaju i posebna istraživanja za javnost koja sadrže “prilagođene“ rezultate kojima mogu da utiču na promenu mišljenja birača u interesu stranke ili političara koji su spremni da plate.

Na Balkanu se u poslednje vreme praktikuje takozvana “prekogranična saradnja” u izbornim kampanjama. Tako se već godinama u Hrvatskoj predizborne kampanje temelje na svojevrsnoj antisrpskoj osnovi. U Hrvatskoj je ovakav vid predizborne (predsedničke) kampanje “zvanično” počeo nedavnim upadom petnaestak maskiranih huligana u kafić u blizini Knina. Napadači su pretukli ljude, među kojima je bilo i dece, koji su gledali utakmicu “Crvene zvezde”.

Slično je i u Crnoj Gori odakle je Beograd uvek bio najpovoljnije mesto za studiranje, za biznis, čak i za obračune zaraćenih crnogorskih narko–klanova. Ali, istovremeno Beograd je i najpoželjnija meta u predizbornim kampanjama, prestonica svih, u istoriji poznatih, opasnosti za Crnu Goru. U Republici Srpskoj izborni rezultati zavise od kampanje o “besmislu” Federacije BiH, dok u Sarajevu kao izborni adut iz rukava izvuku “secesionizam” Banja Luke. U Prištini je “recept” za pobedu na izborima ako se “nišani okrenu” ka Srbiji. U Beogradu se izbori dobijaju pričom o “opštoj ugroženosti” Srba, o “oluji koja preti Severu Kosova”… I, da, naklonost birača ima onaj ko ima podršku Moskve. Siguran sam da bi, kada bi kojim slučajem mogao i hteo da učestvuje na izborima u Srbiji, Putin sve protivkandidate (ukoliko bi iko smeo da mu izađe na megdan) potukao do nogu. Političari u regionu misle da je tokom izbornih kampanja dozvoljena svaka laž. Udžbenički primer je priča da se nekadašnji hrvatski premijer u kampanji hvalio dedom ustašom, da bi se utvrdilo da mu je deda bio u partizanima. Čujem da se i sada kandiduje za predsednika.

Znači, “susedi” iz nekadašnje Jugoslavije bitno utiču na izbore u gotovo svim sredinama.

Osim toga, sve kampanje su uglavnom negativne prema političkim protivnicima koje treba blatiti i kompromitovati do iznemoglosti. 

Posebna priča zaoštravanja odnosa sa “tradicionalnim” lokalnim neprijateljima. Mantra svih izbora podiže temperaturu na relaciji Beograd – Priština. Oživljavaju se priče o “agresiji na sever” i priče o “opasnosti iz Srbije”. Tabloidi, koji su potpuno pod kontrolom vlasti, već godinama “impregniraju” javnost o mogućem ratu na Kosovu i seju mržnju koja, po pravilu, izaziva scene slične onima iz kafića nedaleko od Knina… A posle sve ide po već viđenom scenariju. Vlast ih podržava, plaća, motiviše, puni informacijama i lažima od kojih ti takozvani novinari prave nešto što zovu vestima…

Recimo, da je “Patrijarh Pavle bio za podelu Kosova” i stotine sličnih gluposti. Pa, za “podelu Kosova, ili korekcije granica, razmenu teritorija ili razgraničenje” više nije ni Volfgang Petrič (penzionisani austrijski političar na privremenom radu na ovim prostorima), koji je onomad o podeli kao najboljem rešenju za Kosovo govorio sa više žara nego urednici Informera, Novosti ili Pinka… Danas Volfgang Petrič tvrdi da je bio “otvoren prema pitanju korekcije granica, ali da je svestan da to nije rešenje za 21. vek”. Inače, da je to bila dobra ideja – ne bi za nju lobirali Toni Bler ili Petrič. Jer, Bler lobira samo za loše ideje. To je najskuplje.

Verujem da će u predizbornoj kampanji na Kosovu protivnici Hašima Tačija vešto koristiti njegov plan o podeli kako bi ga prikazali kao izdajnika. Za vlast u Beogradu, po starom običaju, nije preporučljiva upotreba termina “Kosovo i Metohija” u predizbornoj kampanji. Opozicija će, kako sada stvari stoje, bojkotovati izbore, pa neće biti prilike da spočitavaju Vučiću besmisao ideje o razgraničenju.

Izbori dođu i prođu. “Bugarski vozovi” nekome donesu, a nekome odnesu džakove glasova. Ali, izborni vokabular ostavlja pustoš u odnosima zavađenih “balkanskih plemena”. I to se teško ispravlja. Kampanje podstiču ekstremiste, radikale, desničare, neofašiste, militantne navijačke grupe, delove podzemlja, najgori šljam svake vrste… Predizborna vremena su za njih tržišno povoljna – tada političari plaćaju njihova iživljavanja. Prirodno je da u takvom ambijentu najviše glasova dobiju oni koji izazovu negativnu reakciju nacionalističkih krugova iz suprotnog tabora. Političke elite (uz pomoć svojih medija) podstiču diskriminaciju, ismevaju tolerantnost, stvaraju atmosferu straha, nesigurnosti, podstiču nasilje prema određenim ljudima ili grupama… Takav ambijent postaje “prirodan”. Govor mržnje – uobičajen. Nasilje – nekažnjivo. Tranzicione traume rađaju socijalne poremećaje poput agresije, poroka, sociopatije, dezorganizacije i odstupanja od civilizacijskih normi u našim društvima. Idealno vreme za pravljenje kulta ličnosti i podizanje vođe na nivo božanstva.

Formula je jednostavna. Čitava politika se svede na predizbornu kampanju. O svemu odlučuje jedan čovek ili centar moći. Agresivni svakodnevni javni nastupi. Uspešna borba sa zamišljenim, izmišljenim ili potkupljenim protivnicima. Potpuna kontrola finansijskih tokova. Izbrisana granica između podzemlja i vlasti. Virtuelna stvarnost za građane omađijane svakodnevnim uveravanjem da žive sve bolje… i da će “uskoro biti još bolje”… samo treba da date svoj glas “spasiocu”. Istina o tome koliko se pljačka mora po svaku cenu sakriti. Svrha postojanja medija je da ne dozvole da se prepozna nenormalno stanje u društvu. Devedesetih godina su sa ekrana emitovane sapunice kao surogat realnosti – “Bolji život” i “Srećni ljudi”. Rijaliti šou je danas obrazovni program na tabloidnim televizijama. Rijaliti je najsličniji političkim kampanjama. Najkorumpiraniji političari najviše govore o borbi protiv korupcije. Predizborne kampanje podsećaju na “festivale laži” čiji je cilj da se dobije još jedan mandat za pljačku naroda i nacionalnih dobara. Život se pretvara u iluziju u kojoj se najbolje snalaze kriminalci. Ovakvi sistemi egzistiraju na podršci podzemlja. Svi znamo da se to završava u suzama.

Zabluda balkanskih političara da će moći da kontrolišu ekstremiste (koje su sami stvorili i odgajili) krvavo je srušena u poslednjoj deceniji prošlog veka. Predizborne kampanje, kao simptom socijalne patologije ugrožavaju balkanski mir i predstavljaju suštinski izvor trajne nestabilnosti.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.