“Specijalna” terapija

Beljulj Bećaj
Beljulj Bećaj (Belul Beqaj), rođen je u Prizrenu 1957, gde je završio osnovnu i srednju školu. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, magistrirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini i doktorirao političke nauke na Univerzitetu “Kiril i Metodije“ u Makedoniji. Autor je stotine javnih i naučnih radova.

Piše: Beljulj Bećaj

Nepravovremeno aktiviranje Specijalnog suda u potpunom kapacitetu, pored usložnjavanja posledica, ipak je zadnja stanica koja može da povrati izgubljenu nadu u pravdu. Činjenica je da je tokom, i neposredno posle sukoba, ubijeno nekoliko stotina građana različite nacionalnosti; Srba, Roma, Albanaca… Njih nisu ubili androidi! Dok su na slobodi ubice, ničija sloboda nije stvarna. Bojim se da su potencijalno inkriminisani akteri toliko ojačali svoje pozicije i uticaj da će i potpuna “specijalna“ terapija Specijalnog suda imati ograničeni domet. Gore od sadašnjeg stanja može biti samo ukoliko se posle izgubljenog poverenja u nacionalnu pravdu, izgubi u potpunosti poverenje i u međunarodnu pravdu. Potom sledi haos i anarhija…

Poštovani prijatelju,

Tvoji konstruktivni predlozi terapije da Beograd “pokrene ozbiljnu balkansku inicijativu čiji cilj bi bio da se od institucija Evropske unije zatraži vizna liberalizacija za sve građane Kosova”, kao i da Brisel “uspostavi i nadgleda ozbiljnu saradnju bezbednosnih sistema Beograda i Prištine“ u cilju efikasne „borbe protiv regionalnog kriminala” sigurno bi otklonile neke ozbiljne uzroke koji opterećuju srpsko-albanske odnose. Ali, zadnji pozivi Specijalnog međunarodnog suda za pretpostavljena krivična dela, tokom i neposredno posle zadnjeg sukoba, upućeni zadnjih dana na adrese najmoćnijih političara, odnosno bivših komandanata, kao i burna reakcija svih činilaca neposredno ili posredno povezanih za njih, pokreće radikalnu promenu njihovih ponašanja.

Dakle, međunarodni faktori su pravovremeno shvatili šta treba da bude “specijalna” terapija, kako da se naši odnosi ne “uguše u mržnji i izgube u magli korupcije i kriminala”, ali sa velikim zakašnjenjem su počeli sa primenom te “specijalne“ terapije, koja će uzrokovati nekoliko posledica.

Prvo, poznavajući veoma dobro mentalni sklop kosovskih lidera, ja sam aktiviranje Specijalnog međunarodnog suda shvatio kao zadnju stanicu za početak normalizacije odnosa između nas. Ali vremensko-političko taktiziranje oko efikasne i potpune funkcionalizacije, veoma teško može da dostigne pretpostavljenu misiju “specijalne“ terapije. Zašto?!

Potencijalni izvršioci krivičnih dela imali su dovoljno vremena da se maksimalno dobro pripreme za suočavanje sa činjenicama (neki uz međunarodni blagoslov, drugi zloupotrebljavajući vlast) koje njima ne idu u prilog. Neki, koji su najčešće pominjani u javnosti (Hašim Tači i zagovornici podele) pretpostvaljam da su našli međunarodni zaklon. Drugi, koji su nosioci ili podržavaoci vlasti su se obezbedili materijalno, pa su se oteli bilo kojoj kontroli! Oni su imali dovoljno vremena da prilagode okolnosti (ućutkali svedoke, proizveli serijske lažne veterane…) pogodne za njih. Za to vreme Specijalni međunarodni sud suočavao sa mnogo unutrašnjih, organizacionih, kadrovskih, ispitivačkih i profesionalnih problema. Mislim da su ovo vremensko razdoblje iskorisitili bolje potencijalni činioci krivičnih dela nego institucija Specijalnog međunarodnog suda!

Zato verujem da su Nemci u pravu kada kažu da :„Prerana setva često izneveri, zakasnela uvek“. Mislim da suđenje nije proces koji može da se odvija u bilo koje vreme. Pretpostavimo kakav bi kredibilitet Specijalnog međunarodnog suda bio kad bi Ramuš Haradinaj, eventualno, po treći put bio oslobođen od bilo koje krivice, još gore, ako se bude osudio više zbog političkih a manje zbog ubedljivih pravnih dokaza za krivična dela?! Zato verujem da je u dosadašnjem intervalu veoma malo urađeno, a toliko mnogo treba da se uradi!

Ukoliko je moja pretpostavka neosnovana, onda bi bilo logično da poziv Specijalnog međunarodnog suda, pre svih, dobije Hašim Tači, jer je glavni protogonista izveštaja Dika Martija, na osnovu čega je formiran Specijalni sud, a ne Ramuš Haradinaj koji se po treći put filtrira kroz proces međunarodne pravde?!

Drugo, ukoliko se Hašim Tači štedi, kako bi premijersku institucionalnu prazninu iskoristio kao nosilac sporazuma sa Srbijom koji podrazumeva podelu, onda svi koji su tog mišljenja treba da prkose mišljenju Ustavnog suda Kosova koji je Zakon o dijalogu i Pregovarački tim za dijalog proglasio neustavnim, dok je ulogu predsednika u tom procesu sveo na konsultativni nivo?!

Treće, slažem se u potpunosti sa tobom da rejting naših lidera važniji od toga kako građani žive. Neki drže do nacionalnog, drugi do međunarodnog rejtinga! To se na najbolji mogući način vidi kako je funkcionisala dosadašnja Vlada Kosova.

Serijski skandali vlasti su zasenjeni taksom, vojskom, srećom, i suprostavaljajući se ideji o podeli Kosova, i upravo zbog ovoga je ne samo rejting Ramuša Haradinaja, nego i njegove stranke, u rapidnom rastu. Dakle, on se odazvao pozivu Specijalnog suda kao “narodni heroj”, i ukoliko neko preuzme ulogu nosioca i implementacije dijaloga, ukidajući taksu i prihvatajući podelu kao rešenje, verovatno će imati visoki međunarodni rejting onih koji podržavaju podelu, ali će se tretirati kao nacionalni izdajnik na Kosovu!

Nepravovremeno aktiviranje Specijalnog suda u potpunom kapacitetu, pored usložnjavanja posledica, ipak je zadnja stanica koja može da povrati izgubljenu nadu u pravdu. Činjenica je da tokom i neposredno posle sukoba ubijeno nekoliko stotina građana različite nacionalnosti: Srba, Roma, Albanaca… Njih nisu ubili androidi! Dok su na slobodi ubice ničija sloboda nije stvarna. Bojim se da su potencijalno inkriminisani akteri toliko ojačali svoje pozicije i uticaj da će i potpuna “specijalna “ terapija Specijalnog suda imati ograničeni domet. Gore od sadašnjeg stanja može biti samo ukoliko se posle izgubljenog poverenja u nacionalnu pravdu, izgubi u potpunosti poverenje u međunarodnu pravdu. Potom sledi haos i anarhija…

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.