Iz ugla Prištine: Šta je urađeno, a šta ne iz Vašingtonskog sporazuma?

Tramp VUčić Hoti

Kada je postignut Vašingtonski dogovor pre tri godine, on je od tadašnje Vlade Kosova ocenjen kao dogovor koji nema pravnu vrednost jer nije nikada poslat Skupštini na usvajanje, iako je rečeno da se radi o priznanju od strane Srbije, dakle istorijskom dogovoru.

Tadašnja američka administracija je u prvi plan ovog dogovora stavila ekonomsku saradnju. Osam od 16 tačaka dogovora odnosile su se na ekonomsku saradnju Srbije i Kosova, i one dan-danas nisu sprovedene.

Zajedničko upravljanje jezerom Gazivode, izgradnja auto-puta i pruge Priština-Niš, mini Šengen zona su samo neke od tačaka Vašingtonskog dogovora.

U pojedinim tačkama su načinjeni mali koraci, ali ništa konkretno se nije dogodilo na terenu.

Tadašnji premijer Kosova Avdulah Hoti, potpisnik ovog dogovora, kaže da se radi o neiskorišćenom trenutku sa kosovske strane.

„Danas se navršavaju tri godine od potpisivanja Vašingtonskog sporazuma. Verujem da ova vremenska distanca od njegovog potpisivanja omogućava objektivnije promišljanje njegovog značaja. Sporazum ima ekonomske i geopolitičke elemente, a pošto je potpisan u Beloj kući, najvažniji je za Kosovo od proglašenja nezavisnosti. Njom, kao i principijelnim i konsultativnim upravljanjem sa međunarodnim prijateljima, razbijena je međunarodna izolacija koja se desila Kosovu tokom Vlade Haradinaja i Vlade Kurtija“, napisao je Hoti na svom Fejsbuk profilu.

Šta je zapravo ovim dogovorom postignuto sa kosovskog gledišta?

„Realno gledano, što se Kosova tiče, najveće dostignuće iz Vašingtonskog dogovora bilo je priznanje Izraela. Imajući u vidu ulogu Izraela kao države i važnost koje nova priznanja predstavljaju za Kosovo, naročito što ih nije bilo tokom dužeg vremena, ovo je bilo najveće dostignuće. Što se drugih tačaka ekonomskog aspekta ili drugih projekta kao sto su auto-put, Železara, jezero Gazivode, malo ili ništa nije učinjeno, ta su pitanja stagnirala, i realno ne znamo uopšte šta je učinjeno i da li će biti učinjeno nešto. Takođe je bilo i tačke o nestalim licima, o kojoj se pregovaralo i u Briselu, postignut je dogovor, ali ponovo i tu nema pomaka“, rekao je za N1 analitičar Kosov Đoci.

Jedna od tački Vašingtonskog sporazuma koja je na Kosovu bila najveća meta kritika – bila je ona o jednogodišnjem moratorijumu na kosovsko apliciranje za članstvo u međunarodnim organizacijama.

Kao kompenzaciju, Beograd je obećao stopiranje kampanje za povlačenje priznanja Kosova.

Iako oštro kritikovana na obe strane, ova tačka sporazuma se može smatrati jedinom koje su se dve strane pridržavale u narednih godinu dana, koliko je ova tačka važila.



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.