Iz ugla analitičara

I nakon skoro 25 godina višestranačja, Srbi i dalje po inerciji i partijskom poltronizmu, glasaju za one najveće i najmoćnije. Onaj stereotipni ratoborni Srbin danas je u potpunosti pacifikovan, anestetiziran i retko se odlučuje za otpor bilo koje vrste. A ono Kosovo zbog kojeg je Beograd nekada ratovao, danas niko više ni ne spominje.

Bilo je gotovo svih, od bajkera, preko vladike Amfilohija do Predsednika Srbije. I svi su morali da traže dozvolu za ulazak na teritoriju od nekih vlasti. Kao da ta teritorija nije njihova, a svi kažu da idu na sveto parče svoje zemlje?! Kao da se vlast na toj teritoriji nešto pita, a mi je Srbi ne priznajemo i za nas ne postoji?! Ni ovo Potemkinovo selo nije vest.

Ukoliko se želi formiranje Zajednice opština kao jednog od mehanizama zaštite Srba na Kosovu, potrebno je realno sagledati položaj Srbije u međunarodnim odnosima (što poseta premijera Vučića Berlinu može doprineti), preispitati politiku koja podstiče izolaciju Srba na Kosovu i pokazati da Zajednica opština ne predstavlja pretnju nikome, a ponajmanje kosovskom društvu. Takav pristup će omogućiti da Srbi zaista budu važan učesnik političkog života na Kosovu, a Srbiji će olakšati predpristupne pregovore i otvaranje poglavlja 35.

Ulazimo u poslednju nedelju pred izbore zakazane za 8. jun. Na ovim izborima, izborna tišina počinje u petak, 6. juna u ponoć i označiće kraj desetodnevne kampanje?!?!?! Kampanje koja za Srbe nije ni počela, odnosno - počela je sa problemima koji su se pojavili baš u trenutku kada je trebalo da kampanja i počne. Može se reći da ovo nije obična trka. Ovo više liči na trku sa preponama.

Kosovski Albanci imaju razlog da slave vojno strateško-taktičku operaciju kojom su tri maskirana borca UČK, sa sahrane učitelja Gecija, u hladnom novembru ’97, iz Drenice umarširala na crveni tepih NATO komande u Evropi.

Da zaključimo, Briselski sporazum je bio „rodno mesto“ i tajna opstanka vlade Vučića i Dačića (a vrlo verovatno i uzrok njenog formiranja). Zbog tog potpisa je zvanični Beograd dobijao pozitivne izveštaje u Briselu i Vašingtonu, zbog toga je dobijen datum za početak pregovora sa EU i zbog toga je vlasti gledano kroz prste za neke „sitnice“ u medijskoj i pravosudnoj sferi. I možda baš zbog tog svog odsudnog značaja Briselski sporazum kao „stidno“ mesto novije srpske politike ostaje skriven od očiju, medijske pažnje i javne diskusije.

Svi mediji su gromoglasno graknuli kako je na Kosovo „otišlo“ između dve i tri milijarde evra (koja milijarda gore-dole), kao da milijarde rastu na grani. Cilj je potpuno jasan; da se uoči najavljenih promena Ustava, ostatku građana Srbije smuči i Kosovo i tamošnji narod kao i izbeglice i raseljeni, te da se na taj način na eventualnom referendumu o ustavnoj preambuli, Kosovo i Metohija uklone iz Ustava Srbije, kao i obaveza državnih organa „da zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutrašnjim i spoljnim odnosima“.

Ono što najviše treba i srpskom i kosovskom društvu su promene, jer ovo što sada imamo je bajato i bahato, nefunkcionalno, a ponekad i opasno.

Ekskluzivno za KoSSev: Šta će se dešavati na Kosmetu posle parlamentarnih izbora 16. marta sa više izvesnosti mogli bi da predvidimo kada bi svi učesnici u igri moći priznali kolika je njihova – nemoć. Piše: Dragan Bujošević

Pripreme za ovu utakmicu su otpočele mnogo pre nego što je FIFA zvanično odobrila odigravanje "međunarodnih" utakmica Kosovu, što je znak da je odluka FIFA Prištini odavno bila poznata, još od poslednje posete Sepa Blatera Beogradu juna 2013. godine. Stadion kraj Ibra, a koji se tamo sada zove stadion "Adem Jašari" (jer se sve tamo zove "Adem Jašari", od pozorišta do aerodroma), izgrađen je 1979. godine, kada se i odigrala prva međunarodna utakmica, Jugoslavija-Rumunija. Ovo je dakle bila druga, u pravom smislu zvanična međunarodna utakmica...

Kako su se zvanični politički predstavnici Srbije odnosili prema kosovskom pitanju i pitanju Severa Kosova, za naš portal piše dr Miša Đurković.

SAD-e u regionu ostaju najviše posvećene konsolidaciji nezavisnosti Kosova i zato Srbija ima važnu, ali do sada neiskorišćenu, snagu u odnosima sa Vašingtonom.

The U.S. main commitment in the region remains the consolidation of Kosovo’s independence and this is why Serbia has important, but thus far unused, leverage in its relationship with Washington. Even the most anti-Serbian hawk in Washington’s government institutions and NGO community knows that Kosovo’s independence cannot be consolidated or its independence fully established without the active cooperation and assistance of Belgrade. Unfortunately, they also have come to believe that this cooperation and assistance can only be achieved by maintaining the policy of conditionality and co

Kako je otkriven plagijatorski rad sada već bivšeg rektora Univerziteta u Prištini i šta je usledilo potom...

English translation of the original text "Sever i jug".

I poslednji događaji na severu Kosova tokom poslednja tri meseca, kao da nisu ostali bez svog odjeka sa druge strane mosta. Poslednje tenzije, bombe, razbijanje glasačkih kutija, ostavka i saslušavanje Krstimira Pantića, ubistvo Dimitrija Janićijevića, hapšenje Olivera Ivanovića i Dragoljuba Delibašića itd, bez obzira na vremensku neuskladjenost, imale su protivtežu oličenu u kamenovanju autobusa sa Srbima u Đakovici,pretnje popovima u Prištini zbog unošenja badnjaka u parohijski dom, pljačkanju crkve u Babinom Mostu, rušenju spomenika pesniku Lazaru Vučkoviću u Gornjem Sel