Kosovo ne sme da bude svedeno na „čisto političku stvar“ kojom se stranke služe za pridobijanje glasova, već mora ostati nacionalno pitanje, poručio je general-major u penziji, univerzitetski profesor i nekadašnji narodni poslanik Mitar Kovač na skupu podrške Studentskoj listi u Beogradu. Kovač je tokom vojne karijere bio, između ostalog, načelnik Uprave za strategijsko planiranje Ministarstva odbrane i Uprave za planiranje i razvoj Generalštaba Vojske Srbije.
Ocenio je da je politička scena Srbije „zatrovana, korumpirana i kriminalizovana“, da su vlasti od 2000. doprinosile gubitku suvereniteta nad Kosovom, dok je sadašnja vlast, kako tvrdi, bila sve spremnija da „predaje dosta toga zarad opstanka na vlasti“. Upozorio je, međutim, da ni obećanja buduće vlasti ne smeju ostati „mrtvo slovo na papiru“, te pozvao Srpsko nacionalno veće da formuliše nekoliko jasnih i trajnih principa buduće politike prema Kosovu.
Kovač je, govoreći o svom iskustvu vojnika, profesora strategije, ali i nekadašnjeg poslanika, kazao da je iz političkog angažmana izvukao veoma negativan zaključak o stanju političke scene u Srbiji.
„Moj izlet u neku političku aktivnost kroz ulogu narodnog poslanika rezultirao je nekim ličnim zaključkom da je naša politička scena zatrovana, korumpirana, kriminalizovana, da se najmanje bavi izvornim nacionalnim interesima. Izvorni nacionalni interesi su negde medijski propagirani tek toliko da se pridobiju glasovi naroda, a u praksi se sprovode drugačije politike.“
Govoreći o sopstvenoj vezi sa Kosovom, podsetio je na vojničku karijeru i događaje 1998. i 1999. godine.
„Moj susret sa Kosovom je od prvog mesta službovanja u Leskovcu, aktivno 1998. i 1999. godine kroz ono što se dešavalo na Kosovu. I tada ljudi koji su predstavljali politiku Savezne Republike Jugoslavije i Srbije, iako neki nisu umeli da artikulišu na pravi način nacionalne interese, mnogi su pravili greške, ali ne toliko sa namerom. Čini mi se da su svi ti politički stradalnici, posebno vojni – govorim u ime profesije – bili iz odanosti otadžbini.“
Prema njegovim rečima, vojni kadrovi tada su delovali sa uverenjem da brane Kosovo, dok je kasnija politička odluka bila drugačija.
„Za vojne kadrove znam da su radili sa najboljom namerom da se bore i dalje za Kosovo i Metohiju, što im politika na kraju nije ni dozvolila. Ali mnogi od mojih kolega stradali su u ime posla koji su obavljali i za Kosovo i Metohiju.“
„Kosovo je odavno postalo politička kategorija kojom se poigravaju“
Kovač je upozorio da pitanje Kosova ne bi smelo da bude svedeno na instrument stranačke politike.
„Ne bi dobro bilo da Kosovo i Metohija postane čisto politička stvar, a ne nacionalna. Nažalost, odavno je postala politička kategorija sa kojom se poigravaju mnogi iz svojih uskih stranačkih interesa.“
Naglasio je da na skupu ne govori iz perspektive određene političke opcije.
„Ja ovde neću govoriti sa stanovišta političke opcije, nego više kao oficir, kao profesor koji drži strategiju na fakultetima, strategijsko planiranje, menadžment.“
Kovač je izrazio žaljenje što u političkim strukturama i na izbornim listama ne vidi dovoljno ljudi sa Kosova koji bi, prema njegovom mišljenju, mogli autentično da zastupaju tamošnju srpsku zajednicu.
„Voleo bih da su neki ljudi, rukovodeći i iz Srpskog nacionalnog veća i kao pojedinci, prisutni, da mogu na pravi način da artikulišu nacionalne interese globalno vezano za Kosovo i Metohiju, a posebno za stanje naroda na Kosovu i Metohiji.“
„Sve vlasti od 2000. učinile su veliko zlo, sadašnja je bila sve spremnija da predaje“
Odgovornost za stanje na Kosovu Kovač nije vezao isključivo za sadašnju vlast.
„Sve vlasti od 2000. godine, od NATO agresije, učinile su veliko zlo po pitanju gubljenja suvereniteta nad Kosovom i Metohijom i vremenom su ti procesi samo ubrzavani.“
Ipak, posebno je kritikovao vlast koja je Srbijom upravljala prethodnih godina.
„Tako je i ova postojeća vlast iz godine u godinu postajala spremnija da predaje dosta toga zarad opstanka na vlasti.“
Istovremeno je upozorio da smena vlasti sama po sebi neće biti dovoljna ukoliko oni koji dođu posle nje ne budu imali jasnu politiku.
„Veliko bi zlo bilo da i neka obećanja neke buduće vlasti budu samo mrtvo slovo na papiru i da se na tome ostane.“
EU „bez alternative“ i Kosovo
Jednu od centralnih poruka Kovač je posvetio evropskim integracijama Srbije.
Prema njegovoj oceni, politika članstva u Evropskoj uniji „bez alternative“ nije spojiva sa nacionalnom politikom prema Kosovu ukoliko članstvo podrazumeva prihvatanje sporazuma kojim bi se Srbija, kako kaže, odrekla svojih ustavnih pozicija.
„Čini mi se da su nespojivi neki strateški nacionalni interesi, kao što je članstvo u EU bez alternative, ako se zna da je ono jedino moguće uz odricanje od Kosova i Metohije, uz potpisivanje takozvanog sporazuma o normalizaciji odnosa.“
Potom je izneo još tvrđi stav:
„Nama ne treba nikakav sporazum o normalizaciji odnosa oko Kosova i Metohije dok se ono ne vrati u ustavno-pravni poredak Srbije. To je jedini uslov koji može biti početak iskrenog razgovora sa Albancima da se ostvari suživot.“
Govoreći o odnosima Srba i Albanaca, naveo je da ne smatra da svi Albanci dele iste političke stavove, ali i ocenio da su generacije odrasle posle 2000. godine pod snažnim uticajem albanskog nacionalizma.
„Mislim da ljudi sa Kosova i Metohije dobro znaju da nisu valjda svi Albanci koji dole žive potonuli u tu šovinističku opciju koju im vlasti u Prištini serviraju čitav ovaj period. Mada, nažalost, prošlo je dugo vremena, mnoge generacije su odrasle od 2000. do danas i zatrovane tim ekstremnim albanskim nacionalizmom.“
Predlog SNV-u: Sedam do deset principa koji neće zavisiti od izbora
Kovač je predložio da Srpsko nacionalno veće sa Kosova formuliše ograničen broj jasnih političkih principa i zahteva koji bi ostali trajni bez obzira na dnevne političke promene.
„Predlažem da Srpsko nacionalno veće za Kosovo i Metohiju usvoji ne previše zaključaka – ne bih limitirao broj – nekih sedam do deset zaključaka koji bi bili prisutni u medijskoj pažnji u Srbiji i koji bi se na svaki način popularisali, kako preko društvenih mreža, i da to bude neka konstanta politike ljudi koji predstavljaju srpski narod sa Kosova i Metohije istinski, koji štite njegove nacionalne interese.“
Takva platforma, prema njegovim rečima, ne bi trebalo da bude vezana samo za jednu izbornu kampanju ili trenutnu vlast.
„Ne odustajati od povratka, ali prvo utvrditi tačne brojke“
Kovač je govorio i o zločinima nad Srbima i problemu raseljenih, uz ocenu da Srbija mora imati preciznije podatke o broju ljudi koji su Kosovo napustili.
„I mislim takođe da ne treba nikada odustajati od povratka ovih 200, 220, 230 hiljada.“
Upravo zbog različitih brojki koje se pojavljuju u javnosti, insistirao je na pouzdanoj statistici.
„Igraju se u medijima čak i brojkama, pa onda ispadnemo malo neozbiljni koliko je zaista prognano sa Kosova i Metohije, a verujem da i u poslednjih deset godina ne postoji brojka koja tačno određuje koliko je ljudi prognano. Mislim da te brojke, ako bi bile statistički pouzdane, jesu dobar pokazatelj i za međunarodnu javnost.“
„Ne možemo biti okrenuti samo Briselu“
U završnici je Kovač govorio o spoljnopolitičkoj orijentaciji Srbije, protiveći se oslanjanju isključivo na Evropsku uniju.
„Ne možemo mi ljubiti one koji su previše bili neprijateljski raspoloženi prema Srbima i Kosovu, koji su nam oteli Kosovo, a odricati se nekog alternativnog puta za evroazijske strukture, za Rusiju, za Kinu, pa evo u novije vreme i za Ameriku.“
Njegova završna poruka bila je: „Ne može nam putokaz biti upućen samo za Brisel, koji, naravno, poništava našu državnost na Kosovu i Metohiji.“
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
