Kostić: Nova uredba Vlade o univerzitetima pokušaj prevaspitavanja profesora

Piše: Senka Kostić

Iako je svima jasno da je odluka Vlade o izmeni uslova rada nastavnog osoblja univerziteta motivisana željom da se kazne profesori koji su mesecima pružali podršku studentima, njen efekat će zapravo biti znatno širi i štetniji.

Vlada Srbije usvojila je uredbu kojom se radikalno menja raspodela radnog vremena nastavnog osoblja na fakultetima — broj sati namenjenih naučno-istraživačkom radu smanjen je sa 20 na svega 5 nedeljno, dok se istovremeno broj nastavnih časova povećava sa 20 na čak 35 sati nedeljno.

O nezakonitom načinu na koji je nova uredba doneta već je bilo pomena. Univerzitet u Beogradu je već pokrenuo inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti ove uredbe i sad se čeka odluka Ustavnog suda.

Međutim, ova uredba ne samo da krši pravo na zaradu nastavnog osoblja univerziteta, ona ugrožava održivost celokupnog visokoškolskog sistema. Da bi uredba bila održiva, morali bi se menjati Zakon o visokom obrazovanju, univerzitetski statuti i pravilnici o izboru u zvanje, jer smanjenje naučnog rada povlači promene i u kriterijumima za napredovanje.

Šta zapravo znači nova uredba?

Dosadašnji akreditacioni planovi na kojima počiva rad fakulteta zasnovani su na normi od 20 časova nastave nedeljno. Studijski programi pažljivo su strukturirani da studentima obezbede optimalan broj časova tokom semestra i školske godine, u skladu sa tom normom. Ukoliko bi se nova uredba dosledno primenjivala:

1. Fakulteti bi se suočili sa dve neodržive opcije vezano za sam princip ostvarivanja novih normi:

– Povećati studentima broj časova gotovo duplo, što bi bilo u direktnoj suprotnosti sa akreditovanim planovima, kao i realnim i optimalnim vremenom koliko bi trajao semestar/školska godina;

Ili

– Prepoloviti broj nastavnog kadra, čime bi preostalim profesorima bili povereni
predmeti izvan njihove oblasti stručnosti.

U oba slučaja, posledice bi bile ozbiljne i trajne — kako po kvalitet obrazovanja, tako i po
funkcionisanje univerziteta u celini.

2. Nastavno osoblje univerziteta ne učestvuje samo u obrazovnom procesu — ono ima ključnu ulogu i u razvoju nauke. Smanjenje broja časova predviđenih za naučno-istraživački rad ozbiljno ugrožava oba aspekta njihovog angažovanja.

Posledice će se osetiti ne samo na naučnom planu, već i unutar same akademske zajednice. Profesori će imati znatno manje vremena da se posvete istraživanjima, što direktno usporava naučni napredak. Istovremeno, štetu trpe i studenti, jer se upravo kroz naučno-istraživačke projekte ostvaruje njihovo uključivanje u svet nauke.

Univerziteti aktivno sarađuju sa brojnim institucijama u zemlji i inostranstvu, razvijajući projekte koji nisu samo teorijski značajni, već i društveno relevantni. U tim projektima učestvuju i studenti, stičući dragocena iskustva i veštine. Profesori, s druge strane, postaju deo interdisciplinarnih timova koji se bave pitanjima od opšteg interesa i time univerzitetima donose međunarodnu vidljivost i ugled.

Nova uredba, nažalost, sve to dovodi u pitanje. I ne samo to, nova uredba bi podrazumevala i izmene Zakona o visokom obrazovanju.

3. Na kraju, ali ne i manje važno, otvara se ključno pitanje: kako će se obračunavati plate zaposlenima na univerzitetima i fakultetima koji nisu u blokadi?

Zaposlena sam kao docent na Katedri za psihologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u
Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Iako sam kao pojedinac pružila podršku studentima koji su u blokadi, zajedno sa još par kolega pokrenula peticiju podrške studentima od strane akademske zajednice na prostoru KiM, moj fakultet nije u blokadi; redovno izvodimo nastavu, održavamo ispite.

Primila sam punu platu za februar, kao i regularno prvi deo plate za mesec. U skladu sa novom uredbom i naši ugovori bi morali biti preispitani. Iako nastavnici koji nisu u štrajku nastavljaju da obavljaju svoj posao na isti način kao i ranije, prema novim pravilima — to više nije dovoljno jer ne ostvarujemo normu od 35 časova nastave nedeljno. Sa druge strane, na osnovu čega poslodavac može da mi smanji platu imajući u vidu da ostvarujem normu časova koja je predviđena nastavnim planom i programom koji je akreditovan?

Drugim rečima, čak i ako neko „radi kao i do sada“, broj časova koji ostvaruje više ne odgovara izmenjenim normama. To otvara prostor za dodatne pravne i finansijske komplikacije, ali i za nejednak tretman zaposlenih, što može dodatno narušiti ionako poljuljanu stabilnost u sistemu visokog obrazovanja.

Vlast već dovoljno degradira obrazovni sistem. Odlaganjem ispunjenja studentskih zahteva
studenti se dovode u situaciju gubitka školske godine, a kao što znamo trpe i deca i nastavnici u osnovnim i srednjim školama. Ova uredba samo dodatno produbljuje trenutni društveni problem, ali može da ima i trajnije posledice po obrazovanje.