Tvrdnje da su kosovske institucije do adresa bivših pripadnika srpskih snaga osumnjičenih za ratne zločine došle uz pomoć državnih organa Srbije dobile su novo objašnjenje. Vršilac dužnosti direktora Pošte Srbije Zoran Anđelković za Radio Slobodnu Evropu izjavio je da se poštanski saobraćaj između Beograda i Prištine godinama odvija preko međunarodne razmene, odnosno preko gradova poput Beča, Ljubljane i Budimpešte, jer između dve strane ne postoji sporazum o direktnoj poštanskoj saradnji.
Njegova izjava usledila je nakon što su prethodnih dana u javnosti otvorena pitanja kako sudski pozivi kosovskih pravosudnih organa stižu na adrese u Srbiji, kao i da li je neko iz Srbije dostavio lične podatke bivših pripadnika vojske i policije protiv kojih se na Kosovu vode ili pripremaju postupci za ratne zločine.
Za Radio Slobodna Evropa Anđelković je objasnio da ovakav način dostavljanja pošiljaka nije izuzetak, već ustaljena praksa međunarodnog poštanskog saobraćaja.
„Ta pošta ide ne samo preko Beča, već i preko drugih gradova, poput Ljubljane i Budimpešte. Sve pošiljke iz Prištine se u Beču razvrstavaju i u Srbiju se šalju one koje su tako adresirane. Isto važi i ukoliko se pisma šalju iz Beograda ka nekom mestu na Kosovu“, rekao je Anđelković.
Njegovo objašnjenje dolazi nakon višednevnih spekulacija na društvenim mrežama da su pozivi stizali preko Beča, ali i optužbi da je neko iz srpskih državnih institucija kosovskim organima dostavio aktuelne adrese bivših pripadnika bezbednosnih snaga.
Guri: „Neko naš je dao adrese“
Raspravu je početkom juna pokrenuo bivši komandant Žandarmerije Goran Radosavljević Guri, jedan od optuženih u predmetu Račak, koji je u gostovanju na TV Kurir tvrdio da bivšim pripadnicima vojske i policije na kućne adrese u Srbiji stižu pozivi kosovskog tužilaštva.
„Ali pazite, te podatke je dao neko naš. Adresu. Kako bi moglo tužilaštvo u Prištini da zna gde neko stanuje? To znači da je neko iz naših državnih organa, iz raznoraznih razloga davao podatke o svima nama, aktuelnim adresama“, kazao je tada Radosavljević.
Upravo nakon tih tvrdnji otvorila su se pitanja na koji način kosovsko pravosuđe dostavlja sudska pismena osobama koje žive u Srbiji.
View this post on Instagram
Ministarstvo pravde Srbije: Država ne učestvuje u dostavljanju poziva
Nakon što su se u javnosti pojavile tvrdnje da su državni organi Srbije dostavili podatke kosovskom pravosuđu, Ministarstvo pravde Srbije saopštilo je da institucije Srbije „nisu niti će učestvovati u dostavi takvih pisama“.
Ministarstvo je u saopštenju od pre dva dana navelo da će nadležni organi ispitati okolnosti koje su izazvale uznemirenost javnosti, uz poruku građanima da se prema takvim pozivima „nisu dužni odnositi kao prema validnim aktima“.
„Ministarstvo pravde Republike Srbije obaveštava javnost da pisma koja su od strane Privremenih institucija samouprave u Prištini stizala građanima na kućne adrese, a u vezi navodnih krivičnih postupaka, nisu dostavljena preko Ministarstva pravde, niti je ono na bilo koji način učestvovalo u tome. Povezivanje mehanizma uzajamne pravne pomoći sa ovim incidentima je ne samo neistinito, već i krajnje zlonamerno i vrši se sa ciljem izazivanja uznemirenosti građana i urušavanja poverenja građana u institucije Republike Srbije. Građani nemaju nikakav razlog za brigu jer institucije Republike Srbije nisu, niti će učestvovati u dostavi pisama koja su plod fabrikovanih navoda i montiranih politički motivisanih procesa“.
Sa druge strane, Specijalno tužilaštvo Kosova nije želelo da odgovori na pitanja Radija Slobodna Evropa koliko je poziva poslato na adrese u Srbiji niti kojim putem su dostavljeni.
Istovremeno, EULEX je saopštio da nije posredovao u poslednjem dostavljanju poziva osobama u Srbiji.
Bljakaj: Fokus treba da bude na pravdi, a ne na načinu dostavljanja poziva
Sa druge strane, Bekim Bljakaj iz Fonda za humanitarno pravo Kosovo smatra da u fokusu ne bi trebalo da bude pitanje kako su kosovske institucije dostavljale pozive osobama u Srbiji, već obezbeđivanje pravde za ratne zločine.
On ocenjuje da je upravo nedostatak saradnje među državama bivše Jugoslavije jedan od glavnih razloga zbog kojih tranziciona pravda nije ostvarena.
„Umesto da se pronađe način za saradnju sa kosovskim institucijama ili da sami procesuiraju te ljude, poziva se na bojkot poziva za saslušanje. Zbog toga ne samo da će porodice žrtava ratnih zločina ostati bez pravde, već se negira istina. Tako će, umesto suočavanja, svako imati svoju istinu koja je u suprotnosti sa onom drugom“, rekao je Bljakaj za Radio Slobodna Evropa.
On dodaje da svako odbijanje saradnje u procesuiranju ratnih zločina znači i nepriznavanje žrtava.
„Mir u regionu nije moguć ukoliko se ne suočimo sa prošlošću, ukoliko ne prihvatimo žrtve i zločine koji su počinjeni“, poručio je Bljakaj.
Pozivi stižu u jeku novih postupaka za ratne zločine
Pitanje dostavljanja sudskih poziva postalo je aktuelno nakon što je Osnovni sud u Prištini zakazao početak suđenja u odsustvu protiv 19 bivših pripadnika vojske, policije i državne bezbednosti Srbije, optuženih za ratni zločin protiv civilnog stanovništva u vezi sa događajima u Račku januara 1999. godine.
Među optuženima nalaze se nekadašnji visoki vojni, policijski i bezbednosni funkcioneri, uključujući Radomira Markovića, Obrada Stevanovića, Gorana Radosavljevića Gurija i druge bivše komandante i policijske zvaničnike.
Sud je tada pozvao optužene da se jave pravosudnim organima i prisustvuju ročištu, dok je istovremeno pozvao sva lica koja raspolažu informacijama o njihovom boravištu da te podatke dostave policiji.
Posle prve optužnice usledila nova hapšenja
U međuvremenu, istraga u predmetu Račak nije zaustavljena na toj optužnici.
Kosovsko specijalno tužilaštvo i Kosovska policija 14. juna saopštili su da je uhapšeno pet penzionisanih pripadnika MUP-a Srbije osumnjičenih za ratne zločine u slučaju koji je javnosti predstavljen kao „Račak 2“, dok šesta osoba nije pronađena na prijavljenoj adresi.
Jedan od osumnjičenih uhapšen je na administrativnom prelazu Merdare, dok su ostali privedeni na području Štrpca.
Specijalni tužilac Iljir Morina izjavio je da, iako je jedna optužnica za Račak već podignuta, istraga nije završena, te da su u međuvremenu identifikovana nova lica za koja postoji osnovana sumnja da su učestvovala u akciji u selu Račak 15. januara 1999. godine.
Na pitanje kako su tek nakon 27 godina identifikovani osumnjičeni koji su sve vreme živeli na Kosovu, Morina je odgovorio da se „pravda sprovodi kada postoje dokazi“, navodeći da su u istrazi korišćeni javno dostupni video-snimci, uključujući materijale Haškog tribunala i dokumentarni film RTS-a „Dosije Račak“.
Meja pokazala koliko je dostavljanje poziva važno za postupke u odsustvu
Tema dostavljanja poziva dobila je dodatni značaj početkom juna, kada je Apelacioni sud Kosova ukinuo potvrdu optužnice protiv 53 osobe u predmetu Meja i vratio predmet na ponovno odlučivanje upravo zbog načina na koji su optuženi obavešteni.
Apelacioni sud ocenio je da nisu bili ispunjeni zakonski uslovi za vođenje postupka u odsustvu, navodeći da nisu preduzeti „razumni napori“ da optuženi budu obavešteni o postupku, kao ni da nema dokaza da su pozivi i optužnica objavljeni na način propisan zakonom.
Apelacioni sud ukinuo potvrdu optužnice za Meju: Nisu bili ispunjeni uslovi za suđenje u odsustvu
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
