Iz mitrovičke crvene kovid zone u batajnički pin

Medicinske sestre
FOTO: KoSSev

Oni vole svoj poziv – beli mantil i pacijente. Iako neki nisu zamišljali da će im prvi posao biti u crvenoj zoni, a drugi i posle decenija rada i dalje imaju pozitivnu tremu pred svaki novi radni zadatak, svi su iz crvene zone svoje bolnice i ambulante u Kosovskoj Mitrovici otišli još dalje na liniju fronta u borbi protiv kovida 19 – kao ispomoć kolegama u Batajnici.

Ukupno 38 medicinskih radnika mitrovičkog KBC-a raspoređenih u tri grupe, u piku pandemije, provelo je po 15 radnih dana u najvećoj i namenski građenoj kovid bolnici u Srbiji.

Svi oni su se dobrovoljno prijavljivali kako bi pomogli u lečenju onih koji su bili u najtežem stanju. Vredelo je, kažu, zbog onog što su mogli da učine za bolesne, ali i onog što su naučili u tako velikom sistemu.

Danas, kada se epidemiološka situacija stabilizovala, kovid bolnice u dobrom delu ispraznile, a medicinski radnici odahnuli – o svom iskustvu u Batajnici za KoSSev su govorile dve medicinske sestre mitrovičkog KBC-a.

Dugogodišnja ljubav utkana u poziv

Jelena Biševac zaposlena je u Centru za rehabilitaciju i iza sebe ima 28 godina staža. Ona je bila deo prve grupe koja je otputovala za Batajnicu. Kaže da se takođe dobrovoljno prijavila, a zbog toga što voli svoj poziv.

„Ovo je jedistven poziv koji budi u ljudskom stvorenju ono što je najhumanije, najnesibičnije, profesionalnost, savesnost“, kazala je.

Biševac kaže da ju je kroz život uvek pratila pozitivna trema, a tako je bilo i pre nego što je prvi put ušla u kovid bolnicu u Batajnici, kao član prve od tri grupe koje su tamo boravile po 15 dana.

Ta trema je nestala kada je krenula prva smena i kada je shvatila da je princip rada sa kovid pozitivnim pacijentima isti kao i u mitrovičkom KBC-u.

medicinski radnici Batajnica Bolnica

„Jeste broj pacijenata veći, u jednom pinu imate četrdeset pacijenata gde rade dve sestre, koje su u smeni – timska sestra i odgovorni tehničar… ali sam način rada je isti kao i ovde“.

Ipak, kaže da je bolnica bolje organizovanija – da su u istom objektu i dijagnostika i operaciona sala, ali i dodaje da je to zbog toga što je namenski sagrađena za kovid pacijente i činjenice da je u celosti u crvenoj zoni.

Međutim, ono što se ne razlikuje je timski rad specijalista, glavnih sestara i medicinskih sestara.

„Ono što je najvažnije u vezi rada sa pacijentima je taj timski rad – od njega zavisi izlečenje pacijenata. Kao i ovde i tamo, važna je komunikacija, taj prvi utisak kada se susrećemo sa pacijentima. Nije važna samo tehničko-stručna pomoć, nego i sam taj odnos. Pacijenti su uplašeni, suočeni sa strahom, nezadovoljni, besni, ali mi smo tu da ih ohrabrimo, da im kažemo ono što ih zanima“.

Ne krije da je bilo naporno provesti osam sati u skafanderu i punoj zaštitnoj opremi, ali kaže da im je zapravo bilo najteže kada pacijent izgubi borbu sa kovidom.

„Tada nam je stvarno bilo mnogo teško, a sam rad kao rad – nije, taj umor se ne oseti. Jer smo za ovih godinu dana na sve to navikli“, kazala je.

Iz crvene zone u crvenu

Nevena Vasović jedna je od mlađih medicinskih sestara KBC-a Kosovska Mitrovica koja je odlučila da provede 15 radnih dana u Batajnici.

Zaposlila se pre godinu dana u crvenoj zoni na infektivnom odeljenju KBC-a, gde je i ostala do danas.

Iako „zelena“ u svom poslu, marta meseca se dobrovoljno prijavila za ispomoć u bolnici u Batajnici.

„Od glavne sestre sam dobila obaveštenje da se traže dobrovoljci za rad u kovid bolnici Batajnica, u tom trenutku se probudila neka želja u meni za nekim novim iskustvom, za radom u nekoj velikoj ustanovi i sticanjem novog znanja“, kaže sagovornica KoSSeva.

Ovo nije bio jedini razlog za njen odlazak u Batajnicu.

„Želja da pomognem ljudima i da donesem znanje iz nekog većeg grada u svoj i doprinesem na neki način“, dodaje.

Vasović je bila u drugoj grupi zdravstvenih radnika sa Kosova koja je aprila meseca na dve nedelje pritrčala u pomoć kolegama u Batajnici. U to vreme broj inficiranih na dnevnom nivou u Srbiji merio se u više hiljada, a bolnički kapaciteti bili skoro pa popunjeni.

O prvom utisku

„Kada sam prvi put ušla u tu veliku zgradu, ušli smo na jedan odsek gde smo uzeli zaštitnu opremu koju smo morali da nosimo po osam sati dnevno. Došla sam nekako do svog pina, bila sam na hematologiji, sačekale su me kolege i tu već kreće neka pozitivna trema“.

Bolnica u Batajnici je podeljena po, „pinovima“, koji se sastoje od više soba.

U pinu u kojem je bila angažovana Vasović bile su tri sobe, a u svakoj po 20-tak pacijenata.

„Tu sam već shvatila koliko je ozbiljna situacija, koliko su pacijenti ozbiljni, brzo sam ušla u štos, krenula sam da radim sa kolegama, brzo sam se uklopila, ali bilo je i dosta situacija koje nisam mogla ovde da doživim i onda sam na taj neki način stekla novo iskustvo“, dodaje.

Kako izgleda jedan radni dan u Batajnici?

„Smene su bile podeljene u tri dela, radili smo po osam sati dnevno. Prva smena kretala je ujutru od šest sati. Kada dođemo u svoj pin obučemo zaštitnu opremu, kreće primopredaja smene, idemo od pacijenta do pacijenta gde nam kolege iz prethodne smene govore kako je pacijent proveo noć, šta se desilo, da li postoje neke značajne stvari koje bi mi trebalo da znamo. Kada se to završi počinjali smo sa deljenjem terapije, bilo je tu dosta posla, dosta pacijenata, ali nekako smo bili organizovani, sve smo odradili na vreme. Sve te dijagnostičko-medicinske metode koje smo primenjivali kretale su ujutru rano a završavale se izjutra da bi pacijenti kasnije mogli da miruju i prime terapiju koja im je potrebna. Rad nam se svodio na negu pacijenata, presvlačenja, dijagnostičko-tehničke metode… Kasnije, kada se smena završava, dolaze nove kolege kojima predajemo smenu kao što smo je i primili“.

Pri povratku iz Beograda Vasović se vratila na svoje radno mesto – u crvenu zonu infektivnog odeljenja.

Dok sumira utiske, kaže da je bilo naporno raditi osam sati u kombinezonima i drugoj zaštitnoj opremi, a pogotovu zbog toga što je reč o pacijentima na poluintenzivnoj i intenzivnoj nezi, međutim, kako kaže, sve se to isplatilo.

 

„Stekla sam neka nova iskustva i dosta se promenio taj moj odnos prema pacijentima. I ranije sam gledala sve ovo kao ozbiljnu situaciju, ali po povratku iz Batajnice to mi je bilo totalno drugačije i moj odnos se u potpunosti promenio prema pacijentima na bolje. Sve to što sam tamo pokupila od starijih kolega potrudila sam se ovde da primenim“.

„Ono što me konstantno tera dalje je moja želja da pomognem nekom, budem humana, s obzirom na to da se i van posla bavim humanim stvarima, volonter sam crvenog krsta. Imam potrebu da pomažem ljudima i to je ta želja koja me tera dalje i ne dozvoljava mi da se predam“, poručila je na kraju razgovora.

Grupe srpskih zdravstvenih radnika sa Kosova su se potom smenjivale na po 15 dana, te je nakon druge, potom otišla i treća, kada je i počeo da opada broj teže obolelih bolesnika, a raste broj vakcinisanih.

I u mitrovičkoj bolnici utihnuli su izveštaji o inficiranim kovidom 19. Oslobodile su se bolesničke postelje, u njih mogu da se vrate redovni pacijenti. Ne zvekeću potmulo dugačke boce s kiseonikom koje tehničari, prazne iznose iz bolesničkih soba i zamenjuju sa novim. Za sada.

Sve medicinske sestre, tehničari kao i svi kovid timovi, iako iscrpljeni, spremni su za nove talase, ukoliko ih bude.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.