„U slučaju da bude postignut, mirovni sporazum koji u osnovi ima korekciju granice između Kosova i Srbije, biće u potpunosti u skladu sa međunarodnim pravom. Takav sporazum predviđa da Srbija formalno prizna Kosovo i da se Kosovu pripoji Preševo, Medveđa i Bujanovac, kao i otvaranje puta za Kosovo ka definitivnom članstvu u EU, NATO i UN, jačajući stabilnost i zatvarajući poslednji izvor sukoba na Balkanu“ – u istom danu kada je Blic objavio još jedan autorski tekst srpskog predsednika (posle prošlogodišnjeg da će se otvoriti „unutrašnji dijalog o Kosovu“) – i kosovski predsednik se autorskim tekstom obratio javnosti. Dok su čitaoci u tekstu Aleksandra Vučiča sada saznali da on za „Srbe sa Kosova traži prava, a ne teritorije“ i to nakon što je prošlog meseca saopštio da se „uvek zalagao za razgraničenje (sa Albancima)“, kao i kako treba da se tumači njegov istorijski govor prošle nedelje u Kosovskoj Mitrovici, Tači u svom tekstu ponavlja stare poruke od letos – i to na više mesta – „korekcija granica“ i „pripajanje Preševa, Medveđe i Bujanovca Kosovu“. „Ukoliko u narednim mesecima ne postignemo pravno-obavezujući sporazum sa Srbijom, nećemo moći da definitivno zapečatimo sudbinu Kosova kao države“ – poručuje. Osim što su im se autorski tekstovi pojavili u istom danu, Tači i Vučić koriste sinhronovane reči – „mir“ i „kompromis“. Šta je Aleksandar Vučić poručio, čitajte u ranijoj vesti Vučić: Za Srbe sa Kosova tražim prava, a ne teritorije . Prevod teksta njegovog kolege Hašima Tačija, medijima izvorno poslatog na engleskom jeziku, objavljujemo u celosti:
„Mirna korekcija granica između Kosova i Srbije
Prilično sam siguran da, što se kosovske politike tiče, građani Kosova uopšte ne sumnjaju da mi, kao institucionalni lideri Kosova, moramo da radimo zajedno sa ciljem da u najkraćem mogućem roku završimo razgovore sa Srbijom i potpišemo sporazum o normalizaciji odnosa između dve države.
Borili smo se protiv nasilne okupacije Srbije i juna 1999. godine izvojevali našu slobodu. Ova istorija poznata je svima nama, jer je okupila sve Albance, ujedinila Kosovo sa Zapadom, pre svega sa SAD-om, Severnoatlantskim savezom i EU.
Mi smo zajedno sa našim saveznicima uspeli da u februaru 2008. godine od Kosova napravimo državu, a od tada nas je priznalo 116 država, širom sveta.
Međutim, svi mi dobro znamo da je dugoročna stabilnost države Kosovo neizbežno povezana sa članstvom Kosova, kao države, u UN, NATO i EU.
Kosovo će na ovaj način zauvek biti održiva država, članica miroljubivih država u UN, članica najjačeg vojnog saveza u svetu – NATO, i na kraju, članica Evropske unije.
Ukoliko u narednim mesecima ne postignemo pravno-obavezujući sporazum sa Srbijom, nećemo ostvariti ove ambicije, nećemo moći da definitivno zapečatimo sudbinu Kosova kao države.
Mnogi od vas će možda reći da smo kao država zaslužili da naš put ka UN, NATO i EU bude drugačiji, lakši, brži i da ne zavisi od mirovnog sporazuma sa Srbijom. U pravu ste da je tako, međutim, regionalna i međunarodna realnost nameće da se postigne sporazum o normalizaciji između dve države, kao neophodan uslov za članstvo u EU.
Sporazum se može postići samo ako strane učine kompromis. Opet možete reći kako je Kosovo već učinilo sve moguće bolne kompromise. Ponovo ću se složiti sa vama. Međutim, stvarnost je tvrdoglavija od naših argumenata. Naša je glavna prepreka na evroatlantskom putu je priznanje od strane Srbije. Neko bi mogao da kaže kako bi Srbija trebalo da bezuslovno i u okviru postojećih granica prizna Kosovo. Ja takođe želim isto. Ali da li mislite da ćemo moći da ubedimo Srbiju da to učini ubrzo? Nažalost, ne. A da li mislite da bi EU i naši snažni saveznici – SAD, Nemačka, Velika Britanija, Francuska, Italija i mnogi drugi mogli da ubede Srbiju da prizna Kosovo? Odgovor je ponovo ne. Do danas nisu mogli da je ubede da to uradi i ne mogu da garantuju da će ona to učiniti sutra ili u bliskoj budućnosti. Zbog toga, odgovornost je na nama.
Da bismo dostigli ovaj cilj, predložio sam opciju – korekcija granice sa Srbijom. Obrazložio sam time da bi eventualni sporazum o mirnoj korekciji granica sa Srbijom osigurao priznanje Kosova sa njene strane, kao i pripajanje Preševa, Bujanovca i Medveđe našoj zemlji. Očekivao sam racionalne protiv argumente, ali do danas sam čuo samo mnogo buke, a u najgorem – čak i mržnju. Kosovo je suviše mala zemlja da bi stvaralo ovoliku mržnju, koja naše društvo deli.
Do sada smo svi znali da se Kosovo u velikom međunarodnom poduhvatu da se reše svi problemi u vezi sa njim oduvek tretiralo kao poseban slučaj ili „sui generis“. U tom kontekstu, oslobodilački rat, humanitarna intervencija NATO-a, proglašenje nezavisnosti Kosova na usaglašen način sa međunarodnom zajednicom, nadgledana nezavisnost i izgradnja države, samo su neki od atributa koji su doprineli da se Kosovo tretira kao poseban slučaj. Lokalne i međunarodne dileme pratile su sve ove procese. Zbog toga je uoči proglašenja nezavisnosti postojala sumnja da Kosovo može da posluži kao presedan za druge zemlje ili regione širom sveta. Međutim, ispostavilo se da su ove sumnje neosnovane. Postojala je još jedna velika sumnja – strah od masivnog egzodusa srpske zajednice na Kosovu, odmah nakon proglašenja nezavisnosti. Ovo se takođe ispostavilo kao neosnovana pretpostavka.
Kosovo je danas nezavisna država, a mi smo trenutno u završnoj fazi izgradnje države. Međutim, dileme i dalje postoje, kao što su postojale i ranije. Što je još čudnije, u trenutku kada je Kosovo stvorilo priliku da postigne mirovni sporazum sa Srbijom, iznenada i iz mnogo pravaca pojavile su se mnoge neosnovane brige.
Skeptici su se danas ponovo okupili kako bi se suprotstavili realnoj opciji mirne korekcije granica sa Srbijom, kao prilike za uzajamno priznanje između Kosova i Srbije. Ponavljam, korekcija granica između Kosova i Srbije, kao dve nezavisne države, koje će jedna drugu priznati kao državu, koje će da budu deo demarkacije (razgraničenja) 430 kilometara duge granice.
Oni koji sumnjaju u pravno-obavezujući sporazum između Kosova i Srbije sa lakoćom šire strah od navodne destabilizacije regiona i etničkih podela na Balkanu. Prave paniku i maglu i to lažnim argumentima – istim onim kao i na pragu proglašenja nezavisnosti.
Imam veliko poštovanje prema onima koji su na racionalan način bili uključeni u ovu debatu. Međutim, onima samo buku i paniku proizvode, uz svo dužno poštovanje mogu im reći da greše.
Tokom poslednjih nekoliko dana imao sam mnogo važnih sastanaka sa najbitnijim političarima iz zemalja u regionu. Prvo sam se sreo sa predsednikom Albanije Iljirom Metom, potom me je u Podgorici dočekao predsednik Crne Gore Milo Đukanović, a nedavno sam u Skoplju razgovarao sa premijerom Makedonije Zoranom Zaevim.
Na svim ovim prijateljskim i iskrenim sastancima jasno sam predstavio našu ambiciju za sporazum sa Srbijom – okončanje vekovne netrpeljivosti i očuvanje stabilnosti u ovom delu Balkana, ali i naš cilj da dalje proširimo saradnju i prijateljstvo sa svim zemljama u regionu.
U slučaju da bude postignut, mirovni sporazum koji u osnovi ima korekciju granice između Kosova i Srbije, biće u potpunosti u skladu sa međunarodnim pravom.
Takav sporazum predviđa da Srbija formalno prizna Kosovo i da se Kosovu pripoji Preševo, Medveđa i Bujanovac, kao i otvaranje puta za Kosovo ka definitivnom članstvu u EU, NATO i UN, jačajući stabilnost i zatvarajući poslednji izvor sukoba na Balkanu.
Dalje ću moći da uverim skeptike da neće biti korekcije granica po etničkim linijama, neće biti egzodusa stanovništva, kao ni domino efekta, što se stabilnosti ovog dela Evrope tiče.
Štaviše, ovaj mirovni sporazum postaviće težak kamen na takozvanu Pandorinu kutiju, koja se u poslednje vreme strastveno pominje. A ako neko dalje nastavi sa argumentacijom, a odnosi se na eventualni dogovor o mirnoj korekciji granice kao presedana, onda bi ovaj slučaj u budućnosti mogao da se koristi kao pozitivan presedan, neophodan za rešavanje međudržavnih nesporazuma samo mirnim putem, a ne ratom.
Po mom mišljenju, vreme ratova i sukoba između Kosova i Srbije je prošlo. Ali kraj ove epohe može da se utvrdi samo kada postignemo konačni mirovni sporazum između Kosova i Srbije.“
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
