Dan nakon što je kosovska ministarka spoljnih poslova potvrdila da postoji nemačko-francuski predlog za rešavanje kosovskog pitanja, danas je, kako javljaju prištinski mediji, o inicijativi ovih zemalja u vezi sa dijalogom govorio i Aljbin Kurti.
Tokom posete opštini Gnjilane, kosovski premijer je, odgovarajući na novinarsko pitanje o dijalogu Prištine i Beograda, međutim, kazao da više ideja kruži, ali i da nijedna nije finalni predlog.
„Postoji francusko-nemačka inicijativa koja želi da da još više moći gospodinu Lajčaku, kao i kontinuirana američka podrška. Razgovara se o različitim modelima, ali nema ništa konačno, a kamoli odlučujuće, da bi se moglo reči da je ovo francusko-nemački predlog“, kazao je Kurti.
On je ujedno otkrio i da je „sačinio jedan predlog za opšti okvir pregovora“, i to „uporedo sa nemačko-francuskim predlogom“, prenosi prištinska Koha.
Podsetimo, Prištinu, a potom i Beograd, 9. septembra posetili su izaslanici francuskog predsednika i nemačkog kancelara, a ubrzo zatim začuli su se nezvanični navodi o postojanju novog plana za rešavanje kosovskog pitanja.
Mesec dana nakon ove posete, tj. juče, kosovska ministarka spoljnih poslova, Donika Gervala, potvrdila je da postoji francusko-nemačka ponuda.
„Tačno je da postoji predlog savetnika predsednika Makrona i kancelara Šolca. Ono što je predsednik Vučić rekao o stolici u UN nije tačno, jer je predlog rađen sa sasvim drugom svrhom, nema tačaka 1, 2, 3, 4, 5…“, izjavila je Gervala.
O navodnom predlogu ovih zemalja, sredinom prošlog meseca pisao je Albanian Post, koji je ujedno objavio dokument navodeći da je reč o planu za novi okvir sporazuma, koji je sačinjen nakon angažovanja dvojice savetnika.
Ovim planom je predviđeno, između ostalog, da se 2023. godine potpiše drugi sporazum o normalizaciji odnosa, kojim bi Srbija „faktički prihvatila realnost Kosova kao nezavisne države“, te da u kasnijoj fazi, hipotetički nakon 10 godina, kada je EU spremna da se proširi i uključi Zapadni Balkan, dođe do sporazuma o uzajamnom priznavanju, koji bi bio preduslov za članstvo Kosova i Srbije u EU.
Dokumentom o navodnom novom okviru dijaloga predviđeno je i članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama kroz četiri faze, uključujući EU i Ujedinjene nacije.
Kurti je odmah zatim u Prištini opisao non-pajper kao dokument bez autorstva i odbio da dalje komentariše.
„Nije ni korisno ni ispravno komentarisati dokumente bez autora“, rekao je Kurti. On je naglasio da su samo dokumenti proizvedeni u Briselu zvanični i da se mogu komentarisati.
EU je u međuvremenu negirala da je takozvani non-pejper koji je objavljen 18. septembra na „Albanian Post“ portalu autentičan.
„Mi obično ne komentarišemo medije koji objavljuju navodne dokumente EU, ne komentarišemo ni autentičnost ni suštinu, ali u ovom slučaju, ono što je objavljeno nije tačno, nikada ranije nismo videli takav dokument i ne dolazi od tima EU koji se bavi Dijalogom“, naveo je Peter Stano, portparol za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Evropske unije, a objavio Prishtina Insight.
U međuvremenu je predsednik Srbije komentarišući navodni dokument o novom okviru dijaloga potvrdio da su mu savetnici iz Nemačke i Francuske „doneli neki papir“ tokom posete, ali ne i da je reč o istom dokumentu, jer ga je, kako kaže, odbio i samo ga je pročitao.
On je tada ujedno kazao da Srbija ne može da prihvati kao realnost da Kosovo bude deo UN-a.
Vučić je, međutim, pre dva dana potvrdio da „na stolu ima predlog dve velike sile – Nemačke i Francuske“.
Iako ne može da objavi papir jer nije javan, suština je u tome da Srbija dopusti ulazak Kosova u sve međunarodne organizacije i institucije, uključujući i Ujedinjene Nacije. Srbija bi za uzvrat dobila brzi ulazak u EU i značajne ekonomske koristi, kazao je Vučić uz navode da ipak ni to nije precizno definisano.
Još jednom je poručio da Srbija to neće da prihvati, ali nije saopštio da li će i kakve poteze povući kako bi sprečio ulazak Kosova u UN.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
