Ambasador SAD na Kosovu Džefri Hovenijer, izjavio je da je sporazum o Zajednici opština sa srpskom većinom potvrdila Skupština Kosova, i da je kao takav pravno obavezujući, te da Kosovo ima obavezu da je formira u skladu sa Ustavom Kosova i odlukom Ustavnog suda. Što se tiče garancija o kojima je govorio Aleksandar Vučić, on pretpostavlja da je u pitanju saopštenje EU i SAD od pre nekoliko dana. Hovenijer se istovremeno nada ubrzanju procesa pregovora.
Hovenijer je u razgovoru sa novinarima nekoliko kosovskih medija, na pitanje radija Kim o garancijama, kazao:
„Rekao bih da su jedine obaveze ili garancije koje smo dali već javno poznate. Dakle, ja sam pretpostavio da je predsednik Vučić direktno mislio na izjavu SAD i EU 28. decembra u kojoj se govori o deeskalaciji tenzija na severu Kosova i govori o našim perspektivama situacije, pozivu koji smo uputili svima na maksimalnu uzdržanost i deeskalaciju, što je takođe ponovilo i neka od razumevanja koja smo imali, kako sa rukovodstvom Kosova o pitanjima od interesa za srpsku zajednicu na Kosovu, tako i naš poziv Kosovu i Srbiji da se vrate na podsticanje boljeg ambijenta, pomirenje, regionalnu stabilnost i saradnju. Dakle, znate, vi ste upoznati koliko i ja sa svim obavezama koje smo preuzeli bilo kojoj strani“.
Hovenijer se istovremeno nada ubrzanju procesa posle Nove Godine.
„Pa, nadam se svakako, i to je svakako naša namera, kao i namera EU. Niko od nas se nije nadao da će videti brojne žarišne tačke koje su se pojavile i koje su iz naše perspektive uticale na kritično stanje. Stoga smo posvećeni radu na sveobuhvatnom sporazumu o normalizaciji odnosa, usredsređenom na međusobno priznavanje. Verujemo da je to najbolji put napred, i opet, za nas ovo nije nova pozicija Sjedinjenih Država, zar ne? Verujemo da je najbolji put napred bio da se hitno pristupi predlogu koji je iznela EU, a podržanom od Francuske i Nemačke, koji u potpunosti podržavaju i Sjedinjene Države, koje rade na postizanju sporazuma o nizu važnih pitanja između dve zemlje“, kazao je Hovenijer.
Dodaje da je su žarišta i krize otežale fokusiranje na kako je opisao „širi strateški cilj“.
„Ali je naša velika nada je početkom nove godine, mi ćemo nastaviti te razgovore i raditi na sveobuhvatnom sporazumu“.
Na pitanje da li postupanje kosovskih institucija nanelo štetu Kosova i SAD, iako je kosovski premijer sa tablicama kazao da je napravio korak unazad jer je bio svestan da sam američki ambasador ima više informacija od njega o severu, Hovenijer je podsetio na zabrinutost koju su SAD već iskazale zbog stavova Vlade Kosova, iako SAD sa Kosovo dele iste strateške ciljeve.
„Želimo da Kosovo zauzme svoje mesto i kao član evropskih i evroatlantskih struktura. Želimo da vidimo napredak u normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije. Ponekad se nismo slagali ne oko strateških ciljeva, već oko taktike da do toga dođemo. I mislim da je pitanje registarskih tablica jedan veoma očigledan primer toga. Kosovo je bilo u pravu. Priznali smo da Kosovo s pravom očekuje da će ljudi koji žive na Kosovu, koji prebivaju na Kosovu, imati kosovske registarske tablice i registracije vozila. Ono u čemu se nismo slagali bilo je oko sredstava i vremenskog okvira da se to sprovede, i to je rezultiralo nekim izrazima razočarenja jer smo se našli u situacijama u kojima su stvari koje iz perspektive vlade SAD i naših partnera nisu morale da postanu tačke žarišta, postale potencijalne tačke žarišta“.
Ipak, Hovenijer navodi da to nije naštetilo njihovom uzajamnom odnosu, iako potvrđuje da će verovatno i dalje imati razlike u taktičkim načinima da postignu zajedničke ciljeve.
„I institucionalno i lično, uživam u kooperativnom odnosu i odnosu za koji mislim da je u stvarnom međusobnom poštovanju, i sa premijerom Kurtijem i sa predsednicom Osmani“, kazao je Hovenijer, istakavši i da veruje da je prioritet i vlade Kosova da radi u okruženju u kojem nema kriza ili žarišta.
Savet kosovskoj vladi je javne prirode.
„Tako da nije tajna da smo želeli više vremena za sprovođenje kazni za ljude koji nisu promenili registarske tablice prošlog meseca, ali sada smo to prošli. Moram da priznam, niz koraka koje je Vlada Kosova preduzela, na koje je premijer Kurti uputio, predsednica Osmani je uputila i podržala, koji su pomogli u stvaranju boljeg okruženja“, objasnio je.
To su pre svega mere da se ne izriču kazne ljudima koji nisu promenili svoje registarske tablice kao ni upozorenja.
„To je bio pokušaj da se pomogne deeskalacija. Kada su se pojavile barikade, što je bila veoma teška stvar, SAD su dale prilično snažnu izjavu već sledećeg dana, nazvavši ih onim što jesu. Doneo sam to sa sobom, rekli smo da oni koji su postavili nelegalne blokade treba da ih odmah demontiraju. Bili smo prilično jasni u vezi ovoga. Takođe smo privatno i javno rekli vladi da želimo malo strpljenja da bi prebrzo kretanje, jednostrano kretanje verovatno zakomplikovalo situaciju, a ne poboljšalo je“.
Hovenijer objašnjava da je kosovska vlada to saslušala, a da su i ona i Kurti pokazali strpljenje koje su SAD zatražile.
„Hteli smo političko rešenje za ovo. Moj kolega u Beogradu, ambasador Hil je bio jasan o tome, i to je tačno, i na kraju je pronađen politički put napred. Bilo je potrebno strpljenje, bilo je potrebno nešto napornog rada, ali je postignuto. I mislim da se svi možemo složiti da je način na koji se barikade ruše ili su sada, uz nekoliko malih izuzetaka danas, mnogo poželjniji od upotrebe sile koja bi dovela do toga da ljudi budu povređeni ili, ne daj Bože ubijeni. Dakle, ja ću samo reći da je vlada Kosova reagovala na brojne naše zabrinutosti. Takođe je bilo, kao što smo razgovarali, nekih trenutaka u kojima smo mi i vlada Kosova imali veoma različite poglede na to koji je najbolji način napredovanja u nekim od ovih pitanja, dok smo se dogovarali oko toga šta želimo da postignemo zajedno“.
Konačno, izneo je ono što ostaje jasan politički stav Vlade Sjedinjenih Država.
„Osnivanje Asocijacije opština sa srpskom većinom nije opciono“, kaže Hovenijer, objašnjavajući da se radi o „pravno obavezujućem sporazumom u koji je Republika Kosovo ušla“, a koji je potvrdila Skupština Kosova i da je hitno da se on sprovede.
„Zemlje ne mogu da odlučuju koje će pravno obavezujuće spoarzume sprovesti, a koje neće. Oni su pravno obavezujući. Kosovo je zemlja koja sledi vladavinu prava“, navodi dalje ambasador.
„Dakle, naše očekivanje je da će ispuniti svoju pravno obavezujuću obavezu i sprovesti Zajednicu opština sa srpskom većinom. Takođe čvrsto verujemo da je to u interesu Kosova“. Naglašava da postoji potreba da se razgovara o onome što naziva aranžmanima i garancijama za nevećinske zajednice, o čemu se razgovaralo sa vladom u Prištini.
„Ovo je važan element šireg nastojanja da se podstakne normalizacija odnosa između Kosova i Srbije. Ali bez obzira na Srbiju, ovo je važna stvar za Kosovo, i ako ništa drugo, događaji u poslednjih nekoliko meseci su pokazali da su elementi kosovskog društva, i da budemo vrlo, vrlo jasni, kosovski Srbi su građani Kosova, stanovnici Kosova. Oni uživaju prava na Kosovu. Trebalo bi da imaju prava i dobiju zaštitu države kao i svi ostali građani Kosova. Oni su izrazili zabrinutost, u onoj meri u kojoj oni veruju da država nije u potpunosti odgovorila na njihove probleme, ili obratila pažnju na njihove zabrinutosti. Oni su govorili o značaju Asocijacije opština sa srpskom većinom kao jednom pokazatelju spremnosti vlasti, kosovske vlasti da im odgovori. Dakle, sprovođenjem ovoga, napredovanjem u tome, država ne samo da ispunjava obavezu koju već ima, nego takođe pomaže i samoj zemlji da bude bolja i jača. Multietničko Kosovo u kome svi građani osećaju da uživaju zaštitu i prava na koja imaju pravo kao bolja zemlja. Američko iskustvo je da smo mnogo jači kao rezultat naše različitosti. Sada, neću se pretvarati da vam govorim da nam sve ide kako treba, vi znate bolje od toga, ali mi imamo aspiraciju da to možemo. I verujem da Kosovo ima istu težnju. Dakle, da se vratimo na ono što je moj kolega Gabrijel Eskobar rekao, mi smo veoma, veoma ozbiljni u vezi toga da vidimo napredak na ovom polju. O tome ćemo razgovarati sa mnogim zainteresovanim stranama u društvu. To naravno uključuje vladu, ali će uključiti i druge zainteresovane strane. Postoje opozicione političke stranke, postoje organizacije civilnog društva. Ima zainteresovanih pojedinaca koji svi imaju reč i glas, i treba da imaju, o tome šta je sve to. Još jedna stvar koju želim da kažem, tako da ljudi budu uvereni. Svesni smo zabrinutosti da bi Asocijacija mogla biti zloupotrebljena na izvestan način ili za stvaranje trećeg sloja vlasti kako bi se stvorila disfunkcija koja bi na neki način uticala na dobar poredak kosovske države. Mi to ne podržavamo. I opet, ovo nije nova pozicija američke politike. Ono što smo vrlo jasno rekli Vladi jeste da verujemo da ova Asocijacija opština sa srpskom većinom mora da ide napred, ali to ne treba da se radi na način koji je u suprotnosti sa sadašnjim Ustavom Kosova, niti na neki način u suprotnosti sa odlukom Ustavnog suda iz 2015. godine. Verujemo da prema tim odredbama postoji mnogo prostora da ova Asocijacija postoji i radi i bavi se problemima srpske zajednice na Kosovu sa posebnim fokusom na obrazovanje i zdravstvenu zaštitu, na primer. Dakle, to su moje kolege rekle. Ponavljam, ali želim da budem vrlo jasan da je ovo veoma važan prioritet za Sjedinjene Države“.
Na pitanje Kljana Kosova „Zašto ne bismo mogli da uhapsimo bilo koga ko je na neki način blokirao možda 10% naše zemlje i time ometao živote ljudi“. Hovenijer je ovako odgovorio:
„Pitanje u vezi čega treba da se vodi krivična istraga i akcija je očigledno odluka kosovskih vlasti, sudske vlasti, organa za sprovođenje zakona i pravosuđa. Ono što smo rekli u našoj izjavi je da smo pozdravili uveravanja rukovodstva Kosova koja potvrđuju da spiskovi ne postoje, da ne postoje spiskovi građana kosovskih Srba koji će biti hapšeni ili krivično gonjeni zbog mirnih protesta/barikada. Sledeća rečenica kaže da u isto vreme mora da se poštuje vladavina prava i svaki oblik nasilja je neprihvatljiv i neće se tolerisati. Pa, da vam dam scenario. Neko protestuje. Veliki je protest na barikadama kod Rudara. Naše shvatanje je da Vlada Kosova neće gledati na tu akciju kao na zločin i da niko neće biti gonjen što protestuje ili zbog svog prisustva. Daću vam još jedan primer. Neko je na barikadi sa oružjem i puca na policiju, baca šok bombu, tako nešto. To je zločin. I kao što smo vrlo jasno rekli, vladavina prava se mora poštovati i svaki oblik nasilja je neprihvatljiv. Tako da mislim da treba praviti bitnu razliku između toga šta je kriminalna aktivnost i šta je protest, mirno izražavanje protesta, sloboda okupljanja, izražavanje stavova građana“.
Na kraju intervjua Hovenijer je ponovio da je Sever Kosova za SAD deo Kosova.
„Kada smo 2008. priznali Kosovo kao suverenu nezavisnu državu, to smo učinili sa postojećim granicama. I samo to želim da ponovim. Želim da budem siguran da ljudi shvataju da je iz naše perspektive sever Kosova, iako ima neke posebne obzire vezane za to, deo Republike Kosovo i mi ga tako tretiramo“.
Istovremeno navodi da je za Sever Kosova potrebna posebna šažnja, ali i posebna zaštite.
„Potrebno je da se obrati pažnja i da se preduzmu posebne akcije kako bi se osiguralo da građani i stanovnici Kosova, mislim na severu Kosova, uživaju posebnu zaštitu i garancije od strane države, ali je to deo Republike Kosovo“, kazao je američki ambasador.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
