Grupa vodećih srpskih makroekonomista pokrenula je jutros potpisivanje javne izjave „Pobeda Studentske liste je nova ekonomska prilika, a ne razlog za strah“.
Do sada ju je potpisalo više od 30 ekonomista, a potpisivanje se nastavlja.
Među potpisnicima su akademik Pavle Petrović, redovni član SANU; prof. dr Milojko Arsić, dopisni član SANU i redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, prof. dr Zorica Mladenović i prof. dr Aleksandra Nojković sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, prof. dr Goran Radosavljević sa FEFA, dr Branimir Jovanović iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (wiiw), dr Kori Udovički, predsednica CEVES-a, kao i drugi ekonomisti uglavnom sa fakulteta i instituta.
Potpisnici poručuju vlasti da, ako Studentska lista pobedi na izborima 25. oktobra, primopredaja vlasti mora biti odgovorna, a građanima da posle takve pobede nema razloga da se očekuju ekonomski potresi i nestabilnost.
Priče o evru od 200 dinara i o smanjenju ili neisplaćivanju plata i penzija, ocenjuju potpisnici, nemaju osnova. Makroekonomsku stabilnost Srbija je naučila da održava, budžet za ovu godinu je po oceni Fiskalnog saveta održiv, a država nastavlja da radi i kada se vlade menjaju. Niko ozbiljan, a svakako ne ekonomisti sa Studentske liste, ne bi išao na obaranje dinara.
Pravi rizik za Srbiju, kako navode, jeste nastavak potrošenog ekonomskog modela: privilegija za strane investitore koji dolaze zbog jeftine radne snage, netransparentnih državnih ulaganja u beton bez pravih tendera i urušavanja institucija, uz odlazak mladih i pražnjenje unutrašnjosti.
U nastavku dajemo u celini tekst kojim su se ekonomisti obratili javnosti:
„Mi, ekonomisti koji potpisujemo ovaj tekst, oglašavamo se pred izbore 25. oktobra da jasno poručimo vlasti: ako Studentska lista pobedi, primopredaja vlasti mora biti odgovorna, a građanima: u tom slučaju posle pobede Studentske liste nema razloga da se očekuju ekonomski potresi i nestabilnost. Pravi rizik za Srbiju je nastavak potrošenog ekonomskog modela koji postaje sve štetniji.
Taj model se oslanja na privilegije za strane investitore koji dolaze zbog jeftine radne snage ili resursa i na velika državna ulaganja u beton i cigle. K tome, ulaganja se rade netransparentno, posebnim zakonima, međudržavnim sporazumima i ugovorima bez pravog tendera. Glavne poslove dobijaju firme koje dolaze uz netransparentne zajmove ili su bliske vlasti, a naši ljudi su tek izvršioci na dnu lanca, uz male plate. To „vrti novac“, ali ne razvija domaću privredu: ona ne stiče sposobnost da makar u budućnosti takve poslove i sama prodaje svetu. Znači: država se zadužuje da plati preskupe projekte, a ne gradi kapacitet iz kojeg bi se taj dug vraćao. Korupcija tu nije samo nepravedna, već je i veliko opterećenje za privredu i prepreka za razvoj.
Istovremeno, model razgrađuje ono bez čega dalji razvoj nije moguć: institucije. Razvojna država mora imati jake institucije, sa autonomijom da rade svoj posao i jasnom odgovornošću za rezultate. Kod nas se odluke sve češće donose mimo njih i struke, a novi mandat ove vlasti ubrzao bi ovo razgrađivanje. Ovaj model nudi kratkoročni rast, a plaća ga nepravdom i dugoročnom održivošću. Posledice dolaze postepeno i zaobilazno: mladi, a posebno najobrazovaniji, odlaze iz zemlje, a privreda se sabija u dva-tri velika grada dok se ostatak Srbije prazni.
Studentski plan tačno prepoznaje gde razvojni model mora da se promeni: veći oslonac na domaću privredu i preduzetnike, znanje i inovacije, poljoprivreda, ravnomerniji razvoj zemlje i zaštita zemljišta i vode kao nacionalnog dobra. To su promene koje se ne postižu jednim budžetom, već godinama.
Razumemo da se građani plaše, jer su doživeli devedesete. Ali vlast ih danas zastrašuje pričom o evru od 200 dinara i o platama i penzijama koje će biti smanjene ili neće biti isplaćene. To su pitanja kratkoročne makroekonomske politike, kursa, inflacije i budžeta: održavanje makroekonomske stabilnosti su i Srbija i svet od tada jako dobro naučili. Studentska lista nigde ne najavljuje promenu te politike. Problem ovog modela nije današnja stabilnost, nego sutrašnji razvoj: hoće li sve više ljudi sve bolje da živi? I to pošteno.
Svaki građanin vidi da hrana i roba u prodavnicama koštaju gotovo kao u Evropi, iako su primanja znatno niža. Takav realni kurs popravlja se rastom produktivnosti, koji podiže plate, i boljom strukturom privrede, upravo onim dugoročnim promenama o kojima govore i studenti, a koje ova vlast nije u stanju da sprovede. Zato niko ozbiljan, a svakako ne ekonomisti sa Studentske liste, ne bi išao na obaranje dinara. Devalvacija bi donela samo inflaciju i pojela plate i štednju.
Neosnovane su i priče o smanjenju ili neisplaćivanju plata i penzija. Država je tanker, a ne gliser: vlada određuje pravac, ali brod drže u pokretu ljudi u upravi i javnim službama. Tokom protekle decenije, dok je bivši predsednik Aleksandar Vučić mesecima sastavljao nove vlade, država je nastavljala da radi, a plate i penzije su i tada isplaćivane nesmanjeno. Budžet za ovu godinu je, po oceni Fiskalnog saveta, održiv. Ne govorimo u ime studenata, ali sve što smo videli u njihovom ponašanju potvrđuje da je njihov stav o poštovanju zakona i ugovora iskren. Uz stručnost koje u državnoj upravi još uvek ima, to je dovoljno da se obezbedi stabilnost.
Svaka promena vlasti nosi neizvesnost. Ali alternativa, nastavak postojećeg modela uz dalje urušavanje institucija i produbljivanje korupcije, uništava zdravo tkivo srpske privrede i društva. Studentski plan nudi priliku za drugačiji razvoj: pravedniji, sa jačom domaćom privredom i institucijama koje rade za sve građane“, zaključuju najistaknutiji srpski ekonomisti.
Potpisi se skupljaju na https://razvojzasve.org/, a navodi se da potpisnici govore u lično ime, dok su institucije navedene radi identifikacije.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
