Samit Berlinskog procesa, održan danas u Miločeru kod Budve, okupio je lidere šest ekonomija Zapadnog Balkana i evropske zvaničnike, uz poruke o ubrzanju evropskih integracija, regionalnom povezivanju i potrebi da se prevaziđu političke napetosti. Nemački kancelar Fridrih Merc predstavio je mogućnost postepenog uključivanja zemalja regiona u pojedine oblasti jedinstvenog evropskog tržišta i pre punopravnog članstva. Kosovski premijer Aljbin Kurti ponovo je zatražio status kandidata za članstvo u EU, dok je premijer Srbije u tehničkom mandatu Đuro Macut naglasio ekonomski značaj Srbije i potrebu da Berlinski proces ostane usmeren na saradnju.
Crna Gora je današnjim, 13. samitom lidera završila predsedavanje Berlinskim procesom za 2026. godinu. Naredne godine domaćin ovog formata biće Austrija.
Skup su otvorili crnogorski premijer Milojko Spajić i nemački kancelar Fridrih Merc. Učestvovali su i austrijski kancelar Kristijan Štoker, predstavnici Evropske unije, među kojima evropska komesarka za proširenje Marta Kos, kao i lideri Zapadnog Balkana.
Berlinski proces pokrenut je 2014. godine na inicijativu Nemačke, sa ciljem jačanja regionalne saradnje i približavanja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji.
Merc: Uključivanje u evropsko tržište i pre članstva
Jedna od najvažnijih poruka sa današnjeg skupa bila je mogućnost da zemlje kandidati postepeno dobijaju pristup pojedinim oblastima jedinstvenog tržišta EU, ne čekajući završetak celokupnog procesa pristupanja.
Na konferenciji za novinare, Merc je govorio o predlogu koji je tokom leta izneo zajedno sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom.
Prema njegovom objašnjenju, reč je o prelaznoj fazi u kojoj države još ne bi bile punopravne članice Evropske unije, ali bi mogle da učestvuju u određenim segmentima njenog tržišta i sistema saradnje.
Merc je naveo da je o ovom pristupu razgovarano i na sastanku Evropskog saveta, te da je predlog naišao na pozitivne reakcije.
Posebno je izdvojio Crnu Goru kao zemlju kojoj se, prema njegovoj oceni, može ponuditi konkretna evropska perspektiva.
Nemački kancelar je, govoreći o političkim prilikama u regionu, upozorio i na rast napetosti i polarizacije.
Tokom uvodnog obraćanja poručio je da nasilje ne sme biti prihvatljivo sredstvo političkog delovanja, bez obzira na to sa koje strane dolazi, kao i da retorika koja produbljuje podele ne može doprineti bezbednijoj i uspešnijoj Evropi.
Pozvao je na napredak u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, ističući da nerešena pitanja zahtevaju odgovornost i konkretne korake.
Austrija preuzima predsedavanje: Mladi i pomirenje kao prioritet
Austrijski kancelar Kristijan Štoker najavio je da će se predsedavanje njegove zemlje Berlinskim procesom 2027. godine posebno usmeriti na pomirenje, mlade i regionalnu saradnju.
Prema njegovim rečima, evropska perspektiva Zapadnog Balkana mora biti praćena izgradnjom poverenja između društava i suočavanjem sa prošlošću.
Govoreći o proširenju, Štoker je naglasio da bilateralni sporovi ne bi smeli da blokiraju pristupanje Evropskoj uniji.
Podržao je napredak Crne Gore, ocenjujući da bi njeno članstvo predstavljalo potvrdu kredibiliteta politike proširenja.
Kurti: Kosovo jedino u regionu bez statusa kandidata
Kosovski premijer Aljbin Kurti zatražio je da Evropska unija razmotri zahtev Kosova za članstvo, podnet još u decembru 2022. godine, i pokrene naredne korake u pristupnom procesu.
U govoru koji je u celosti objavio na svom zvaničnom Fejsbuk profilu, Kurti je podsetio da Kosovo ostaje jedino na Zapadnom Balkanu bez statusa kandidata za članstvo u EU.
Zatražio je da se od Evropske komisije zatraži mišljenje o kosovskoj prijavi, da Kosovo dobije kandidatski status i da se otvore pristupni pregovori.
Kurti je govorio i o praktičnim koristima evropskog povezivanja, pominjući sistem SEPA, zelene koridore za trgovinu i smanjenje troškova rominga između regiona i Evropske unije.
Posebno se osvrnuo na regionalne sporazume o slobodi kretanja i priznavanju diploma, ocenjujući da njihovo sprovođenje i dalje nailazi na prepreke.
Deo obraćanja posvetio je i bezbednosti, iznoseći oštre optužbe na račun Srbije u vezi sa napadom u Banjskoj 2023. godine i eksplozijom na kanalu Ibar–Lepenac 2024. godine.
Spomenuo je Milana Radoičića, koji je preuzeo odgovornost za organizovanje grupe u Banjskoj, tvrdeći da on slobodno boravi u javnosti uz zaštitu državnog aparata Srbije.
Kurti je zatražio i članstvo Kosova u NATO-u, kao i veću pažnju evropskih partnera prema položaju Albanaca u Preševskoj dolini.
O Kurtijevim optužbama, njegovom pominjanju Radoičića i reakciji premijera Srbije opširnije u posebnom tekstu KoSSeva.
Macut: Berlinski proces treba da ostane usmeren na saradnju
Premijer Srbije u tehničkom mandatu Đuro Macut poručio je da Srbija ostaje posvećena reformama iz Plana rasta za Zapadni Balkan i postepenom uključivanju u jedinstveno tržište Evropske unije.
Kao konkretne oblasti regionalne saradnje izdvojio je zajedničko tržište, zelene koridore, smanjenje troškova rominga i pristupanje Jedinstvenom području plaćanja u evrima — SEPA.
Prema izveštaju Tanjuga, Macut je u obraćanju odbacio optužbe predstavnika Prištine kao neosnovane i neprimerene, navodeći da za raspravu o otvorenim političkim pitanjima postoje drugi forumi.
Ocenio je da Berlinski proces mora da sačuva svoj inkluzivan i razvojni karakter.
Macut je nakon samita izjavio i da Srbija predstavlja jednog od ključnih činilaca ekonomskog povezivanja regiona, a predložio je razmišljanje o objedinjavanju brojnih evropskih i regionalnih sastanaka u širi format saradnje.
Evropska perspektiva i otvorena politička pitanja
Samit je pokazao da se evropski partneri zalažu za intenzivnije ekonomsko povezivanje Zapadnog Balkana sa Evropskom unijom, ali i da među učesnicima ostaju ozbiljne političke razlike.
Dok je fokus nemačkog i austrijskog rukovodstva bio na postepenoj integraciji, reformama i regionalnom pomirenju, Kurti je evropski skup iskoristio i za zahteve u vezi sa bezbednošću Kosova i odgovornošću Srbije, a Macut za poziv da se regionalni format ne opterećuje međusobnim optužbama.
Crna Gora predsedavanje Berlinskim procesom završava sa ukupno 26 organizovanih događaja, od kojih je 14 održano na ministarskom nivou, prema podacima njene vlade.
Austrija preuzima organizaciju narednog samita, uz najavljeni fokus na mlade, pomirenje i konkretnije približavanje regiona Evropskoj uniji.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
