Haradinaj: Očekujem priznanje Vatikana

Haradinaj
FOTO: Gazeta Express

Kosovo je sporazumom u Vašingtonu napravilo veliki korak napred, poručio je lider Alijanse za budućnost Kosova, Ramuš Haradinaj. Nakon dogovorenog uzajamnog priznanja sa Izraelom, Haradinaj se nada da će Kosovo priznati i Vatikan.

Nakon potpisivanja sporazuma u Beloj kući ovog petka gde su se sastale prištinska i beogradska delegacija, Haradinaj poručuje da očekuje da Evropska unija pokaže istu posvećenost i ozbiljnost, „kako bi se olakšao proces priznavanja Kosova od svojih država“.

„Sada očekujemo da će Evropska unija pokazati istu posvećenost i ozbiljnost, olakšavajući proces priznavanja Kosova od strane svojih država, koje još uvek nisu priznale Kosovo, kao i ispunjavajući obećanje o liberalizaciji viza za građane Kosova“, naveo je.

Haradinaj ujedno poručuje i da očekuje da Kosovo prizna Vatikan.

„Naše molitve su takođe upućene papi Franji, sa nadom da će uskoro Sveta stolica priznati naše Kosovo kao nezavisnu i suverenu državu“, naveo je Haradinaj.

Podsetimo, na osnovu Sporazuma o ekonomskoj normalizaciji između Kosova i Srbije koji je potpisao kosovski premijer, Avdulah Hoti, Kosovo i Izrael su dogovorili uzajamno priznanje.

Sa druge strane, Srbija je, prema sporazumu, pristala da preseli ambasadu do jula iz Tel Aviva u Jerusalim, čime bi bila “prva evropska zemlja” koja je to učinila.

Sporazumima potpisanim u Beloj kući dve delegacije su se, između ostalog složile da Kosovo neće tražiti članstva u međunarodnim organizacijama na godinu dana, a Srbija da u istom periodu ne šalje zahteve državama ili međunarodnim organizacijama da ne priznaju Kosovo i ujedno da obustavi kampanju za povlačenje priznanja.

Poslednja država koja je priznala Kosovo je Barbados – u februaru 2018., a pre toga Madagaskar u novembru 2017., i to je prema podacima MSP-a Kosova – 116. država.

Da je Kosovo priznala i Jamajka februara ove godine saopštio je kosovski predsednik, Hašim Tači. Međutim, ove navode je već narednog dana demantovalo Ministarstvo spoljnih poslova ove zemlje.

Sa druge strane, Srbija je do sada aktivno lobirala na sprečavanju daljih priznanja, ali i za povlačenje priznanja Kosova kod onih država koje su to već učinile, uz obećanje srpskog ministra spoljnih poslova Ivice Dačića, da će ovaj broj pasti na ispod 100, a da će onda nastaviti i dalje.

Nakon pokretanja dijaloga u Briselu od 14. jula, saopšteno je da su obe strane odlučile da prestanu sa lobiranjem u vezi sa priznanjima, odnosno otpriznanjima Kosova – Priština da lobira za nova priznanja, a Beograd za povlačenja istih.

Tema povlačenja priznanja Kosova letos je ipak ponovo aktuelizovana nakon što je kosovski premijer, Avdulah Hoti, izjavio da Kosovo nastavlja sa lobiranjima za nova priznanja i učlanjenja u međunarodne organizacije i da takve kampanje nisu zaustavljene. Potom je usledila i reakcija predsednika Srbije, koji je poručio da će Beograd sačekati da Priština započne sa aktivnostima za nova priznanja, te da će u tom slučaju Srbija biti „petostruko uspešnija“ u lobiranju za povlačenja priznanja kosovske nezavisnosti.

Do sada je, prema srpskom ministarstvu spoljnih poslova, 18 država povuklo priznanje, a poslednja Siera Leone početkom marta, dok je ministarka spoljnih poslova Meljiza Haradinaj Stubla letos istakla da su sprečili pokušaj otpriznanja dve zemlje.



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.