Godišnjica Oluje: Tuga i tišina, a ne možemo da ćutimo

Danas se obeležava godišnjica progona najmanje 200.000 Srba iz Hrvatske u akciji „Oluja“. Hrvatska slavi kao Dan pobede.

Centralna manifestacija u Srbiji biće održana rano večeras u zemunskom naselju Busije, u kojem uglavnom žive izbeglice iz Hrvatske i BiH, a prisustvuje joj i predsednik Srbije Aleksandar Vučić sa ostalim zvaničnicima. Pre toga, u Crkvi svetog Marka u Beogradu udruženja „Koordinacija“ i „Zavičaj“ organizovaće parastos poginulim Srbima i položiti venac na spomenik u Tašmajdanskom parku.

Udruženje porodica nestalih i poginulih „Suza“ takođe danas drži i konferenciju za medije „Oluja – nekažnjeni zločin“.

U znak sećanja na civilne žrtve stradale tokom i nakon Oluje, Centar za tranzicijsku pravdu, Srpsko narodno vijeće, Documenta – Centar za suočavanje sa prošlošću i Fond za humanitarno pravo Srbije pokrenuli su kampanju na društvenim mrežama zasnovanu na video segmentima interaktivnog narativa „Oluja u Hagu“.

Kampanja počinje danas i trajaće šest dana, a priključiće joj se i brojne organizacije civilnog društva iz regiona, najavili su organizatori.

Narativ „Oluja u Hagu“ obrađuje pet ključnih pitanja o kojima su se na suđenju generalima Gotovini, Čermaku i Markaču sporile optužba i obrana, a zbog čega su Raspravno i Žalbeno veće Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (mksj) – na osnovi istih činjenica i istog prava – došli do dijametralno suprotnih zaključaka. Ta pitanja su: Cilj operacije „Oluja“, Svrha granatiranja, Ubistva, Pljačke i uništavanje imovine i Sprečavanje povratka.

Hrvatska vojno-policijska akcija „Oluja“ počela je 4. avgusta 1995. godine napadom hrvatskih snaga na nepriznatu Republiku Srpsku Krajinu. U toj akciji proterano je oko 200.000 Srba a ubijeno je oko 400 ljudi, podaci su Fonda za humanitarno pravo.

Komesarijat za izbeglice i migracije ocenio je da je „Oluja“ jedan od „najtežih i najtužnijih dana za srpski narod“ i dan za tugovanje za poginulima, kao i za još 770 ljudi kojima se i danas ne zna grob, prenose beogradski mediji.

Dokumentaciono-informacioni centar „Veritas“ upozorio je da su sudovi u Hrvatskoj za zločine u toj akciji pravosnažno osudili samo jednu osobu, i to Albanca, dok je u BiH osuđen jedan pripadnik 5. korpusa Armije BiH za ratni zločin nad četvoricom pripadnika Srpske vojske Krajine.

Veritas podseća da se za zločine nad Srbima u Oluji sudilo i trojici hrvatskih generala pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju.

„Pretresno veće je jednoglasno zaključilo da su dvojica od trojice optuženih generala bili učesnici udruženog zločinačkog poduhvata, čija je zajednička svrha bila trajno uklanjanje srpskih civila iz Krajine silom ili pretnjom silom, i osudilo ih na dugogodišnje kazne zatvora, ali je Žalbeno veće poništilo prvostepenu presudu i oslobodilo optužene generale po svim tačkama optužbe“.

Istakli su i da se obeležavanje godišnjice Oluje u Hrvatskoj „iz godine u godinu pretvara u veličanje ustaštva i izlive mržnje prema Srbima“.

Iako se u Hrvatskoj ovaj dan slavi kao dan pobede, juče je u Donjem Skradu Srpsko narodno vijeće (SNV) održalo komemoraciju za šestoro ubijenih srpskih civila te je, kako javlja hrvatski Nacional, u ime srpskog naroda u Hrvatskoj poručeno: “Sjećaćemo se svojeg, a nećemo zaboravljati stradanje drugog”.

SNV sa žaljenjem konstatovao da se 30 godina od početka rata i 26 godina od njegova završetka “u Hrvatskoj ratuje politikama sećanja, da svako ima svoje komemoracije i svoju političku upotrebu ratnih strahota i ratnih stradanja”, a da se “retko sećamo strahota koje su prošli drugi i stradanja koja su se dogodila drugima”.

S obzirom na to da je SNV u ovom mestu poštu odao i poginulim Srbima ali i trojici poginulih hrvatskih vojnika na drugoj lokaciji, predsednik SNV-a Milorad Pupovac kaže:

“Ovakve poruke kakve odašiljemo s mesta komemoracija ne mogu dobiti podršku odmah i nije realno da ju se dobije odmah. Kad će to biti? Mi time ne gospodarimo, ne znamo, time gospodare oni koji vode državne politike, ali mi ćemo nastaviti, uključujući i komemoriranje hrvatskih žrtava”, rekao je Pupovac na pitanje kako to da na komemoraciji nema “nikog s hrvatske strane”.

Na pitanje zašto se ratuje politikom sećanja, Pupovac je rekao da rat politikama sećanja, kao nekada topovi ili paljba, ili ratna propaganda, zaglušuje ljude pa ne vide i ne čuju.

“Komemorativne politike su danas pretvorene u neku vrstu produžetka ratovanja, bez svesti da potpuni i pravi mir može biti postignut promenama takvih praksi”, rekao je Pupovac, javlja Nacional.

Politikolog Mladen Mrdalj koji je Oluju doživeo i kroz lično iskustvo članova svoje porodice, gostovao je jutros u Danu uživo na TV N1. On kaže da je 4. avgust dan istine i da Hrvatska slavljem i vatrometom prikriva agresiju. „Što je veća buka, manja je šansa da se neko zapita. Samom bukom pokušavaju da ‘uhvate’ da je tu sve bilo u redu“, smatra on.

Mrdalj istovremeno kaže i da srpske vlasti nisu učinile da se Oluja obeležava.

„Vodim američke studente u Potočare, ali nemam gde da ih odvedem kad se radi o Oluji, nijedna srpska vlast to nije uradila. Može da se napravi krajinski muzej na 3-4 sprata u centru Beogradu, mnogi od njih su uspeli u dijaspori, novca ima, ali mozga i srca nema“, smatra politikolog, koji je takođe govorio i o neosetljivosti regionalih „dušebrižnika“ kada su u pitanju etnički zločini u kojima su Srbi žrtve.

U istoj emisiji, Dragana Vujančević Đukić iz Udruženja nestalih “Suza“ rekla je u da su 4. i 5. avgust tužni dani za porodice, iako su se ubistva u akciji „Oluja“ dešavala tokom celog avgusta.

„Počinje tuga i tišina, a opet ne možemo da ćutimo, moramo da govorimo i podsetimo“, kazala je ona.

Ratne zločine tokom i posle hrvatske operacije „Oluja“ dokumentovali su FHP, Hrvatski helsinški odbor za ljudska prava, Veritas i Documenta. Prikupljeni dokazi pomenutih organizacija su bili temelj istrage Haškog tribunala. Nasuprot tome su komemoracije koje slave politiku 90.tih, podsetila je danas Nataša Kandić iz Fonda za humanitarno pravo.

Ona je imala i kritički osvrt na ono što vidi kao nečinjenje u rešavanju problema izbeglih iz Oluje: „Povodom godišnjice ‘Oluje’ Komesarijat za izbeglice Srbije saopštava da je to ‘najteži i najtužniji dan za srpski narod’. Da ne zaboravimo: ta institucija je umesto da štiti izbeglice, njihove adrese dostavljala policiji, koja ih je vraćala na ratno područje s kojeg su izbegli“.

 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.