Piše: Iljir Deda (Ilir)
Dragi Saša,
U našem regionu se nagomilani i nerešeni problemi manifestuju na veoma različite načine – od BiH i Crne Gore, do Srbije, Kosova ili Albanije i Severne Makedonije.
Devetog februara su održani parlamentarni izbori na Kosovu. Skoro mesec i po dana kasnije, nemamo nikakvu naznaku da li će i kakva biti nova vlada Kosova. Izbori nisu dali čist rezultat – Samoopredeljenje (VV) je zatražilo natpolovičnu podršku, istovremeno optužujući sve glasače ostalih stranaka da su sa Srbijom – i dobili su 42% (48 poslanika).
Opozicione stranke čiji je fokus bio ekonomski razvoj su u zbiru dobile više glasova od VV – Demokratska partija (PDK) 20% (24 poslanika), Demokratski savez (LDK) 18% (20 poslanika), koalicija Alijansa za budućnost Kosova i Socijaldemokratske Inicijative (AAK/NISMA) 7% (8 poslanika).
Srpski glasači su sa preko 90% ponovo glasali za Srpsku listu, koja je dobila 9 od 10 garantovanih poslanika. I stranka gospodina Nenada Rašića je dobila jednog poslanika.
Nadao sam se da će se kosovski Srbi ipak okrenuti ka političkom pluralizmu kako bi ojačali nove političke snage u vidu Srpske demokratije i ostalih stranaka. Do toga nije došlo.
Na kraju, nova skupština izgleda ovako: od 120 mesta – 48 poslanika ima vlast, 52 opozicija i 20 mesta su za stranke nevećinskih zajednica.
Geopolitička globalna oluja kao da ne ostavlja trag kod naših političkih lidera, jer im se uopšte ne žuri da sastave novu vladu. Kao da smo u nekoj pat poziciji nemogućnosti stvaranja nove većine jer opozicija neće sa VV, a izgleda veoma teško i formiranje vlade od opozicionih stranaka.
Ako se nešto kardinalno ne promeni u sadašnjem stavu lidera stranaka, lako možemo da završimo sa novim vanrednim izborima nastupajućeg juna ili jula; pa da na jesen imamo lokalne izbore… I izgubismo celu godinu u izborima.
Inertnost naše politike mi je jako smetala dok sam bio politički aktivan, i neprepoznavanje trenutka i nedostatak moderne vizije za sveobuhvatan napredak i hrabro rešavanje nagomilanih problema. Neki politički akteri su se promenili od tada, neki su odgovorniji od svojih prethodnika, a neki baš imaju manjak odgovornosti.
Pratim sve što se dešava u Srbiji i šire u regionu, uključujući i ogroman skup 15. marta u Beogradu i sve što se desilo i šta se nije desilo, ali je najbolje da ne komentarišem, jer je previše jeftinih i populističkih zloupotreba.
Većina zemalja može lako da propusti jako bitne trenutke – možda odlučujuće dok se naša društva vrte u začaranom krugu nedovršenih tranzicija.
Ova godina je presudna za budućnost Kosova. Dok gledamo stvaranje nove arhitekture svetskih odnosa, preko potrebna je jedna vlada koja će uspešno pronaći prostor da uključi Kosovo u nove strateške politke Evrope i suštinski poboljša poljuljani odnos sa SAD.
Znamo koji su uslovi – odblokiranje dijaloga pokretanjem inicijative formiranja ZSO, merama za poverenje Srba, naročito sa Srbima na Severu Kosova, pozitivnim pristupom regionalne saradnje.
Za građane je važan veliki socioekonomski paket koje je opozicija proklamovala, i stimulativni paket za privatni sektor. Sve se to zna, ali se čeka preuzimanje odgovornosti svih političkih aktera koji to mogu da ostvare.
Nadam se da će slika biti jasnija do našeg sledećeg pisanja.
Veliki pozdrav,
Iljir
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
