General Momir Stojanović je u nedavnom intervjuu za Slaviju Info, kazao da Vojska Srbije ima razrađene planove za prihvat srpskih izbeglica sa Kosova, i da takve informacije ima iz vojnog vrha.
„Ima ih, jer to iz vojnog vrha znam da ti planovi postoje, da se naprave prihvatni centri u Kuršumliji i da se naprave prihvatni centri u Raški. Pa da li mi to očekujemo da se ponašamo u nekoj eventualnoj situaciji pomalo isto? Zar nas prošlost nije naučila ničemu? Da li smo mi izvideli sve moguće pravce upotrebe vojske? Da li smo razradili ratne planove svih varijanata eventualne upotrebe oružanih snaga na Kosovu ukoliko dođe do egzodusa našeg stanovništva dole? Nisam siguran, ali zato sigurno imamo razrađene planove izbeglica sa Kosova u rejonu Kuršumlije i u rejonu Raške. I šatore i voda, itd. Kakav bre prihvat izbeglica?! Dosta više izbeglica! Hoćemo li se posle povlačiti i iz Sandžaka, Vojvodine itd?!“ – kazao je ovaj general u emisiji Slavija info prošle nedelje.
Povratak srpske vojske na Kosovo sada nije realan
A u današnjem intervjuu za Betu, ovaj bivši načelnik VBA, kaže da u ovom trenutku nije realno ono što ovih dana govore predstavnici vlasti, uključujući i sinoćnje i današnje izjave srpske premijerke i direktora Kancelarije za KiM – o postojanju mogućnosti da se na Kosovo vrati deo srpskih bezbednosnih snaga. Prema njegovim rečima, Vučić sa svojim saradnicima godinama „nije spominjao“ rezoluciju SB UN 1244; štaviše, govorili su da je dokument „mrtvo slovo na papiru“.
„A sada kada je Vučićeva politika o Kosovu doživela krah, pozivaju se na rezoluciju 1244 kao davljenik za slamku“, kazao je danas Stojanović.
Tvrdi da je ideja predsednika Srbije i dalje podela Kosova, te da u praksi on nastavlja da sprovodi isto, iako je na unutrašnjem dijalogu koji je vođen 2017, odnosno 2018, godine kao nalaze dobio sasvim drugačiji stav brojnih sagovornika vlasti, zbog čega je, prema Stojanovićevim rečima, dijalog u kojem je i sam učestvovao, stavljen u zapećak.
Ovde je odavno bitnija vlast od države, to je suština problema u ovom društvu
U većem delu emisije izneo je teške kritike na račun aktuelnog predsednika Aleksandra Vučića, ali nije štedeo ni kosovskog premijera Aljbina Kurtija za kojeg je kazao da ga „dobro poznaje“ tokom njegovog sedmogodišnjeg službovanja na Kosovu, kao učenika Adema Demaćija, a zapravo kao „hohštaplera“.
„I u svakim pregovorima Aljbin Kurti proigra jednu supoziciju, mi se talasamo, talasamo i popustimo. Proigra drugu supoziciju, mi se tu davimo, predsednik stenje, mršti se, narod uznemiren, na Severu se scenario odvija. Popustimo. Očekujte šta će sledeće Aljbin Kurti sledeće da uradi“, kazao je Srtojanović prošle nedelje.
A ovako je opisao aktuelnu situaciju u Srbiji pod Vučićevom vlašću:
Ovo društvo, ova država će se od pogrešnih poteza jednog čoveka trezniti dugi niz godina
„Nama u ovoj državi može sve da se dogodi dok jedan čovek vodi spoljnu politiku; dok ne postoji opšti konsenzus u društvu o vođenju spoljne politike i opozicije Srbije u međunarodnim odnosima. Nama potpuno može da se desi svašta ako je individualizovana ukupna spoljno-unutrašnja politika u jednom čoveku za kojeg javnost ne zna šta planira i smera a pogotovu šta je iza zavese pregovarao, dogovarao i šta su mu krajnji ciljevi. Tačka. Ovo društvo, ova država će se od pogrešnih poteza jednog čoveka trezniti dugi niz godina. Ja sasvim odgovorno ovo kažem. Živi bili pa videli. Nadam se da ću poživeti i dočekati taj rasplet, da se zapitamo, pa da li je to moguće? Mi smo se i posle pada Miloševica, 90 odsto stanovnika ove zemlje se pitalo – pa da li smo bili normalni? Da li smo mogli da verujemo? Srbi imaju naknadnu pamet. Nešto je problematično u našem mentalnom sklopu. Hrabrosti očigledno nemamo, petlju nemamo. Nemoguće je organizovati bilo kakve proteste po bilo kom pitanju. Nemoguće je skupiti kritičnu masu zato što sve što je nenormalno u poslednjih 10 godina se unormalilo u našem društvu. Društvo je potpuno apatično, narod je potpuno apatičan. Jedino što me ‘raduje’ da će možda svest ovog naroda proraditi u opštem ovom potpunom inflamatornom kretanju i padu životnog standarda, da će doći do neke granice i reći, ej čekaj. Stvarno, ovo ne možemo. Nešto se loše dešava, pa ćemo onda da istražujemo šta je to loše i šta je kancerogeno u ovom trenutku“.
Posebno je bio kritičan prema srpskim pripadnicima KBS, navodeći da ih je 130, i to sa činovima, ali i pripadnicima Kosovske policije, koje sve vidi kao „saradnike strane oružane formacije na teritoriji Srbije“. Kao nenormalnost je izneo i to da se u Srbiji nagrađuje bivši policijski komandni kadar sa Kosova, da se oni koji izdaju slave kao heroji, te da su tu i saradnici kosovske obaveštajne strukture.
Momir Stojanović je bivši direktor Vojno-bezbednosne agencije i nekadašnji poslanik Srpske napredne stranke (SNS). Tokom devedesetih (’93-’99) bio je načelnik za vojnu bezbednost na Kosovu. Kao predsednik Anketnog odbora Skupštine Srbije, 2014, sastavio je izveštaj o (zlo)upotrebi budžetskih sredstava na Kosovu za period od 2000. do 2012, koji je izveštajem i usvojen. EULEX je 2015. godine saopštio da je protiv ovog generala 2015. godine podignuta optužnica za ratne zločine u Meji i Orizi.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
