Aljbin Kurti i Aleksandar Vučić bi trebalo da iskoriste podršku naroda koju trenutno uživaju kako bi zaključili konačni sporazum; Nema rasprave o „toksičnoj“ ideji promene granica; ZSO da se formira, ali da ne bude Republika Srpska; Kosovu bi trebalo se odobri vizna liberalizacija jer će tada građani lakše pristati na kompromis – izvestiteljka Evropskog parlamenta za Kosovo, Viola fon Kramon, posavetovala je pregovarače, ali EU, uoči održavanja nove runde dijaloga u Briselu.
Konačni sporazum – osnova za evropski put
Svi se raduju konačnom sporazumu koji bi doveo do pomirenja i uzajamnog priznavanja Beograda i Prištine, tvrdi Fon Kramon.
„Zbog toga moramo nastaviti ovaj dijalog kako bismo normalizovali odnose Kosova i Srbije. Ovo je najvažnije. To je važno za vas, za vaše građane na Kosovu, važno je za nas u Evropskoj uniji, jer bez njega ne može biti evropskog puta za Kosovo“, kazala je Kramon.
Kada je reč o predstojećem sastanku u Briselu zakaznom za 15. jun, a kada će se po prvi put u svojstu pregovarača susresti Kurti i Vučić, kaže da ne može jasno da predvidi koji će biti ishod sastanka, jer nije upoznata sa koracima koji su preduzeti.
Uz viznu liberalizaciju građani Kosova bi lakše prihvatili kompromis
Uoči nastavka dijaloga podignute su nove tenzije između Beograda i Prištine, a prvenstveno zbog odbijanja kosovskog premijera da formira ZSO i najava o pokretanju tužbe za genocid. Sa druge strane, iz Beograda su sve učestalije poruke o potrebi postizanja kompromisa – „da niko ne dobije sve i da niko ne dobije ništa“.
Na pitanje „šta je to kompromis“ Kramon kaže da ona ne pregovara te da nema mandat da kaže šta bi to tačno bilo, ali i dodaje:
„Mislim da je veoma dragoceno izračunati sve što je važno za nacionalni interes. Izračunajte šta je potrebno za Kosovo i koja je dugoročna perspektiva“, dodala je Kramon.
Kaže da je svima jasno da su ta dugoročna pesrpektiva integracije u EU, ali i dodaje da bi, pre faze reformi, trebalo obezbediti viznu liberalizaciju za Kosovo. Ujedno tvrdi da bi građini Kosova tada „lakše prihvatili kompromis“.
„Mislim da Evropa mora da dokaže da je uradila svoj posao, da će dati zeleno svetlo narodu Kosova, i onda bih rekla da bi ljudi na Kosovu lakše prihvatili kompromis, ma kakav on bio“, poručila je.
Kurti i Vučić da iskoriste podršku naroda kako bi zaključili sporazum
Komentarišući izjavu specijalnog predstavnika SAD za Balkan, Metjua Palemera – da je moguće postići konačni sporazum do kraja godine Kramon kaže je usled podrške naroda i snažnih mandata koji uživaju kosovski premijer, Aljbin Kurti i predsednik Srbije, Aleksandar Vučić to bilo moguće.
Poručila je da joj je drago da je američki izaslanik optimista, ali i kaže da je pitanje da li će Palmer, zajedno sa izaslanikom EU za dijalog, Miroslavom Lajčakom, može da se složi o „opštem okviru“.
„I to bi bila jedna linija kompromisa – da je prihvate Aljbin Kurti i Vučić, onda bi to bilo jedno idealno rešenje. Ali, kako sam rekao, da sačekamo i vidimo kako će se odvijato stvari sledeće nedelje u Briselu“, dodala je Kramon.
Podela granica toksična, o tome nema rasprave
Fon Kramon je još jednom iznela svoj stav o ideji promene granica koja je bila aktuelna za vreme dok je kosovski predsednik bio Hašim Tači, ali u poslednjem periodu kada je objavljena serija non pejpera o rešavanju kosovskog pitanja, a od kojih su neki sugerisali upravo podelu.
Kaže da je reč o toksičnoj ideji o kojoj ne može biti rasprave.
„Apsolutno delim perspektivu ljudi o tome da je promena granica toksična i da o tome ne može biti rasprave. Štetilo bi bilo kome u regionu. Imali smo sličnu debatu o Bosni, pa se moramo distancirati i ostaviti to pitanje iza sebe“, kazala je.
ZSO – nikako Republika Srpska
Kada je reč o temi o kojoj Beograd želi da razgovara u Briselu, ali ne i Priština – Zajednica srpskih opština (ZSO), Kramon kaže da ne bi trebalo slediti model Republike Srpske u BiH, ali i da ona mora biti oformljena.
„Biće nešto za Zajednicu srpske manjine, ali kako će biti sastavljeno i kako će izgledati, kakva će biti njena izvršna ovlašćenja, mislim, kakvu izvršnu vlast može imati, i naravno da ne bi trebalo da bude bilo šta poput Republike Srpske u Bosni. Stoga mislim da bi mnoge diplomatske snage trebalo proći kroz sve tačke Ahtisarijevog plana i tada će Zajednica opština sa srpskom većinom biti samo jedno pitanje“, poručila je.
Kaže da razumem zašto kosovski premijer u ovom trenutku nije spreman da govori o ovoj temi i kaže da deli njegov stav da treba sačekati i videti šta će biti u paketu, „a zatim ćemo odlučiti kako da se bavimo tim tačkama“, nastavila je.
Non pejperi: Većina napisana u Moskvi, Beogradu…
Osvrnula se i na nedavnu seriju „non-pejpera“ o rešavanju kosovskog i regionalnih pitanja koji su objavljeni u medijima.
„To nije ništa novo. Jednostavno ću to zanemariti jer većina non pejpera nije napisana u Briselu, već u Moskvi i Beogradu, u Mađarskoj i Budimpešti. Stvaraju puno straha, panike i traume i više nameravaju da uznemire region – što dovodi do postupka usklađivanja i to je vrlo tužno, vrlo nesretni i moramo razgovarati o posledicama po ljude u regionu i ne moramo ih uzimati u obzir. Volela bih da ih ignorišemo. To je vrlo toksična tema koja signurno nije započeta u Briselu“, kazala je.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
