Fon der Lajen na samitu Berlinskog procesa: Podrška regionu da ostvari reforme

fon der lajen
FOTO: Francisco Seco/AP

Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, naglasila je na virtuelnom samitu Berlinskog procesa da je prvi prioritet EU „ubrzanje agende proširenja širom Zapadnog Balkana“ i podrška partnerima iz regiona da ostvare potrebne reforme da bi napredovali na svom evropskom putu.

„Ali naše angažovanje na Zapadnom Balkanu ide dalje od toga i Berlinski proces poslužio je kao inkubator za mnoge inicijative koje su sada postale integralni deo politike EU prema regionu. Zajedno smo postavili pravac ka održivijoj, digitalnijoj i otpornijoj Evropi,“ rekla je fon der Lajen, navela je Evropska komisija u saopštenju.

Samit je osmi put okupio šefove vlada i država Zapadnog Balkana i njihove kolege iz devet EU zemalja, visoke predstavnike EU i Velike Britanije sa namerom unapređenja njihove regionalne saradnje i njihove evropske integracije, a domaćin sastanka bila je nemačka kancelarka Angela Merkel. Iz EU su učestvovali Ursula fon der Lajen i komesar za proširenje Oliver Varhelji.

Predstavnici Evropske komisije ponovo su potvrdili svoju posvećenost da sarađuju i podrže region Zapadnog Balkana tokom njegovog postpandemjskog oporavka kroz Ekonomski i investicioni plan sa usmerenjem na zelenu i digitalnu tranziciju, održivu energiju, digitalnu infrastrukturu, razvoj poslovnog sektora i ljudskog kapitala uključujući mlade, navodi se u saopštenju.

Komisija je pozvala na dalji napredak u ekonomskoj integraciji regiona da bi se iskoristila puna dobrobit planiranih investicija.

Komesar EU za prožirenje Oliver Varhelji naglasio je da je zatvaranje društveno-ekonomskih razlika između Zapadnog Balkana i EU presudno za proces proširenja.

„Mi donosimo znatne šanse za investicije regionu kroz Ekonomski i investicioni plan. Sada je na regionu da ih dobro upotrebi koristeći svoj puni ekonomski potencijal i uspostavljajući Zajedničko regionalno tržište zasnovano na pravilima EU“, rekao je Varhelji.

On je rekao da su odlična ilustracija kako to može da funkcioniše stvaranje „zelenih prolaza“ na graničnim prelazima, pre svega unutar regiona, i sada usaglašavanje sa nekom zemljom članicom EU u vezi s tim.

Današnji samit usredsredio se na napredak regiona u ekonomskoj integraciji u okviru Zajedničkog akcionog plana za regionalna tržišta usvojenog na Samitu u Sofiji 2020. godine, i na sprovođenje Ekonomskog i investicionog plana koji je Evropska komisija usvojila prošle jeseni.

Posle olakšanja logistike graničnih prelaza unutar regiona tokom pandemije uspostavljanjem takozvanih „zelenih prolaza“, inicijativa sada ulazi u novu fazu: Grčka je tako izrazila političku spremnost da odobri proširenje inicijative „zelenih prolaza“ na Zapadni Balkan i da je spremna da to uvede na svojim prelazima sa Albanijom i Severnom Makedonijom.

Evropska komisija je najavila da u okviru primene Ekonomskog investicionog plana za Zapadni Balkan namerava da predloži investicioni paket od 500 miliona evra za 2021. godinu.

Takođe, posle odluke EU da razmotri da se zapadnobalkanskoj šestorki ukinu ograničenja na putovanja, paket finansijske i tehničke pomoći će biti obezbeđen Zapadnom Balkanu da se pridruži „digitalnom EU kovid-19 sertifikatu“ i time olakšati putovanja između Zapadnog Balkana i EU.

Samit je pozdravio stupanje na snagu sporazuma o ukidanju rominga između zapadnobalkanskih zemalja, 1. jula. Sledeći korak koji se priprema je postepeno ukidanje troškova rominga između Zapadnog Balkana i EU.

N1

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.