Uskoro započinje rasprava Parlamentarne skupštine Saveta Evrope o prijemu Kosova u ovu organizaciju. I dok preovladava utisak da bi Kosovo danas moglo da prođe i drugu stepenicu, konačna odluka je na ministarskom nivou i ona je, znatno teži korak.
Juče je počelo prolećno zasedanje Parlamentarne skupštine Saveta Evrope koje će trajati do 19. aprila. Na dnevnom redu za danas je zahtev Kosova za prijem u ovu međunarodnu organizaciju, o kom će poslanici SE raspravljati i glasati, već od 17 časova, za kada je zakazana ova rasprava.
Lista prijavljenih govornika je dugačka – njih 65, te se očekuje da će debata trajati više sati.
Sa kosovske strane govoriće Enis Kervan, Arben Gaši i Sanda Bogujevci u ime kosovske skupštine; Biljana Pantić Pilja, Elvira Kovač, Dunja Simonović Bratić, Aleksandar Mirković, Vladimir Đorđević i Jelena Milošević – sa srpske.
Komitet Parlamentarne skupštine Saveta Evrope za pravna pitanja i ljudska prava usvojio je juče jednoglasno Nacrt mišljenja Komiteta za politička pitanja i demokratiju o prijavi Kosova za članstvo u SE.
Politički odbor u PSSE ranije danas nije usvojio nijedan od amandmana koje je predložila Srbija, a odbijeni su i iz Italije o ZSO, javio je Kljan Kosova, pozivajući se na svoja saznanja.
Uoči zasedanja poslanika, objavljena je i finalna verzija teksta o Kosovu o kom se razgovara. Sastoji se od 20 članova, od kojih pojedini sadrže više stavova. Objavljeni su i amandmani, koje je većinski zatražila srpska delegacija, ali na sajtu još uvek nije poznat njihov finalni status.
Osim što se u njima tražilo brisanje pojedinih stavova, zahtevalo se da se čak i ceo tekst pojedinih članova obriše ili potpuno promeni, posebno u delovima kada se Kosovo hvali za napredak u oblasti poštovanja vladavina prava, demokratije, a naročito za prava manjina. Upravo ovakve amandmane podnosili su srpski predstavnici u Savetu Evrope. Osim njih, svoje podneske dostavili su i predstavnici drugih zemalja. I jedni i drugi složni su u jednom delu, u kom se traži da i pre učlanjenja Kosova, ono formira Zajednicu srpskih opština.
Ukoliko danas dve trećine članova evropskog parlamenta od ukupno 46 država članica glasaju „za“, prijem Kosova u Savet Evrope, preostaje i poslednji korak: Da se pitanje članstva kandiduje na dnevni red ministarskog sastanka tačno mesec dana kasnije – 16. maja, kada se u Strazburu sastaju ministri spoljnih poslova Saveta Evrope.
Ovaj korak se ocenjuje kao teži. Ukupno 12 od 46 zemalja članica ne priznaje Kosovo, ali već provejavaju ocene da ne mora da znači da će delegacije glasati u skladu sa stavovima svojih država po pitanju statusa, a tu se pre svega tipuje na Ukrajinu, koja ne priznaje Kosovo, odnosno Mađarsku, koja priznaje, ali koja bi eventualno mogla da se protivi.
Ključni su uslovi koje je Bakojani navela u svom izveštaju za Kosovo, i u kojem se, sa jedne strane preporučuje prijem, a sa druge strane su izlistani uslovi. Oni nisu neposredno formulisani tako, već je planirano uspostavljanje nadzora za Kosovo od strane Saveta Evrope, odnosno tzv „postmonitoring“.
Kosovske vlasti su već ispunile jedan – a to je da posle osam godina značajnog međunarodnog pritiska sprovedu sopstvenu odluku Ustavnog suda – o upisu 24ha povraćene zemlje u katastar manastiru Visoki Dečani.
Osim što se traži od kosovskih vlasti da se uzdrže od bilo kakvih eksproprijacija koje nisu u potpunosti u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Kosova, istovremeno ulažući veće napore da se saopšte razlozi za eksproprijaciju stranama koje su direktno pogođene, kao i na širu javnost, te da se kosovske policijske snage (specijalne) koriste obazrivije, sa akcentom na popravljanje odnosa sa srpskom zajednicom, glavna obaveza, ostaje takođe ono što kosovske vlasti nisu deceniju sprovele kao svoju međunarodno preuzetu obavezu – ZSO.
Prema izveštaju, odnosno nacrtu mišljenja o kojem se danas razgovara, njeno formiranje nije neposredno uslovljeno, već se radi o Zajednici kao „postpristupnoj obavezi“.
Očekuje se da uloga vodećih zemalja tzv. Kvinte i ovde može da bude ključna, koje od kosovskih vlasti zahtevaju pre svega da nacrt statuta za ovu organizaciju, koji je pripremila praktično EU – pošalju Ustavnom sudu Kosova na ocenu.
Prvi zahtev za prijem Kosova u Savet Evrope podnela je Albanija krajem 2020. godine, da bi Kosovo podnelo svoju prijavu u maju 2012.
U međuvremenu donet je Evropski sporazum u februaru 2023, sa kojim su se Beograd i Priština saglasili o primeni, ali je predsednik Srbije odbio da se on potpisuje.
Član 4 se u javnosti tumači kao slaganje Srbije na članstvo Kosova u Savet Evrope, odnosno Ujedinjene Nacije, iako nije specifikovana nijedna konkretna organizacija, a sam Vučić u javnosti naglašava da „nema prijema u Ujedinjene Nacije dok je on predsednik“.
„Strane polaze od pretpostavke da nijedna od njih ne može predstavljati drugu u međunarodnoj sferi ili delovati u njeno ime. Srbija se neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji“.
Za isti sporazum u Briselu je početkom ove godine pokrenuta procedura da on uđe kao deo obavezujućeg poglavlja 35 za Srbiju na putu za prijem u EU.
Ambasadori država članica EU usvojili su danas ažurirani tekst zajedničke pozicije za poglavlje 35, koji podrazumeva da će Srbija u potpunosti sprovoditi svoje obaveze koje proizilaze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, u skladu sa Aneksom o njegovoj implementaciji, dogovorenim 18. marta 2023. godine.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.