Eparhija raško-prizrenska: SPC očekuje da institucije sprovedu odluku o zemlji V.Dečana

Manastir Gračanica
Manastir Gračanica/Foto: KoSSev

Srpska pravoslavna crkva očekuje od kosovskih institucija puno izvršenje odluke kosovskog Ustavnog suda kojom se potvrđuje vlasništvo manastira Visoki Dečani nad 24 hektara zemlje, oglasila se danas Eparhija raško-prizrenska nakon identičnih poziva izvestiteljke EU za Kosovo i nemačkog ambasadora u Prištini. Reakciji Eparhije, međutim, prethodile su i kritike albanskog udruženja istoričara iz Dečana, kao i KMDLNJ-a na račun međunarodnih predstavnika i manastira, te zahtev da se odluka ne primeni.

„Eparhija raško-prizrenska sa sedištem u Gračanici danas je potvrdila da Srpska Pravoslavna Crkva očekuje od nadležnih institucija puno izvršenje odluke kosovskog Ustavnog suda iz 2016. kojim se potvrđuje vlasništvo manastira Visoki Dečani nad 24 hektara okolne zemlje i šume“, naveli su iz Eparhije večeras.

Podsetili su da je odluka ovog suda konačna i neopoziva, te dodali da njeno neizvršavanje samo dodatno pokazuje pravnu ugroženost manastira.

„Visoki Dečani su, izmeđ uostalog, i zbog toga stavljeni početkom ove godine na listu sedam najugroženijih kulturno-istorijskih objekata u Evropi od strane prestižne međunarodne organizacije Europa Nostra“, navodi se u reakciji.

Iz Eparhije su pozdravili međunarodne apele – da se sprovede odluka suda i crkvena zemlja ubeleži u katastru.

Popodnevnom oglašavanju Eparhije raško-prizrenske prethodila je serija kontrakdiktornih izjava i poziva povodom primene odluke kosovskog ustavnog suda o zemlji manastira Visoki Dečani.

Prvi je uputila izvestiteljka EU za Kosovo, Viola fon Kramon.

„Podstičem Vladu Kosova da primeni dugo odlaganu odluku Ustavnog suda o manastiru“, kazala je ova zvaničnica EU koja je juče posetila Visoke Dečane, gde je razgovarala sa igumanom Savom Janjićem.

U međuvremenu je nemački ambasador u Prištini, Jorn Rode, kazao je da je potpuno saglasan sa fon Kramon i da je sprovođenje odluke Ustavnog suda „davno zakasnelo“.

Ovi pozivi naišli su na kritiku albanskog Udruženja istoričara iz Dečana „Alji Hadri“, kao i Saveta za zaštitu ljudskih prava i sloboda (KMDLNJ), koji su neretko u prošlosti slali razne razne optužbe na račun manastira Visoki Dečani, kao i igumana Save Janjića. Oni su ujedno su i najveći protivnici primene odluke kosovskog Ustavnog suda o manastirskoj zemlji.

Evropskim zvaničnicima koji su pozivali na sprovođenje odluke poručuju da je ona „neustavna i nezakonita, jer proističe iz vremena nasilnih mera Miloševićevog doba“.

Iako je odluka o manastirskoj zemlji konačna, KMDLNJ je ujedno kazao da je poziv međunarodnih zvaničnika zapravo „direktan pritisak na nezavisnost pravosuđa na Kosovu“.

Tvrde da manastir zapravo ulaže napore da „opravda imovinu koja mu ne pripada“ i da je „iskoristi kao model u budućim razgovorima Beograda i Prištine o imovini Srpske pravoslavne crkve na Kosovu“.

Danas ranije oglasio se i manastir Visoki Dečani, navodeći da su se posle apela Viole fon Kramon pojavile nacionalističke reakcije i uvrede u nekim albanskim medijima.

Na njih su odgovorili video klipom violinistkinje iz Japana koja svira u porti manastira. Poručuju da ona najbolje pokazuje kako se neguje svetska kulturna baština.

 

„Na celu priču o etničkoj diskriminaciji, lažima i pretnjama sa kojima se suočavamo od strane albanskih nacionalista sa Kosova u poslednje 22 godine, uvek smo odgovarali mirom i uzdržanošću u nadi da će ova neverovatna crkva i njene svetski priznate vrednosti učiniti da pokažu više poštovanja i tolerancije“, poručili su ujedno iz manastira Visoki Dečani.

Spor oko manastirske zemlje

Podsetimo, nakon 16 godina sporenja oko vlasništva nad manastirskom zemljom u opštini Dečani, Ustavni sud Kosova doneo je maja 2016. godine odluku kojom je potvrdio prethodnu odluku Vrhovnog suda iz 2012. o potvrdi vlasničkog prava manastira Visoki Dečani nad 24 hektara imanja.

Odluka je tada dovela do oprečnih reakcija u kosovskom društvu, najnegativnijih od strane rukovodstva opštine Dečani, koja do danas odbija da primeni odluku suda i zemlju u katastru zavede kao manastirsku.

Tokom proteklih godina međunarodni zvaničnici upućivali su apel kosovskim vlastima da sprovedu odluku Ustavnog suda Kosova iz 2016, i na dan donošenja ove odluke podsećali da ona nije sprovedena.

Da odluka nije sprovedena, potvrdio je septembra meseca i sam kosovski Ustavni sud u svom rešenju.

Manastiru 1946. oduzeto 700 ha

Manastiru Visoki Dečani je 1946. godine oduzeto 700 hektara zemlje. Međutim, država Srbija 1997. godine vraća manastiru 24 hektara, što zajedno sa dvadesetak hektara, koliko je manastir imao do tada – čini 55 hektara zemlje.

Vraćenih 24 hektara je redovno ubeleženo u katastar, ali ih nakon 1999. lokalna kosovska vlast ne priznaje. Iako manastir i dalje koristi tu zemlju, opštinske vlasti počinju da osporavaju vlasništvo manastira nad tih 24 hektara.

UNMIK je tada odlučio da Manastir nastavi da koristi ovo imanje sve do rešavanja spora na sudu.

Povezani članci:

Manastirska zemlja: Rode podržao fon Kramon; Albanski istoričari i KMDLNJ – odluka se neće sprovesti

Fon Kramon u Visokim Dečanima: Nasleđe SPC mora da bude zaštićeno i da uživa puna prava

Ambasade podsetile na to da ni 4 godine od odluke Ustavnog suda zemlja nije vraćena manastiru Dečani

Tri godine se ne sprovodi odluka o potvrđivanju vlasništva manastira Dečani nad 24ha manastirske zemlje

Do kraja februara 2016. obustavljeni svi sudski postupci u slučaju zemljišta Visokih Dečana

Eparhija Raško-prizrenska zabrinuta: Vrhovni sud Kosova slučaj zemlje Visokih Dečana vratio Osnovnom sudu u Peći

Kosovski ustavni sud konačno: Visokim Dečanima vlasništvo nad 24 ha zemlje

O vraćanju zemlje Visokim Dečanima: „Sramnu odluku“ nećemo sprovesti!; Tači, Delavi i Rakić pozdravljaju odluku Ustavnog suda

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.