Eparhija: Neosnovane su optužbe da neovlašćeno obnavljamo svoje verske objekte; Podsetili na Aneks 5 Ahtisarijevog plana

FOTO: KoSSev

Eparhija raško prizrenska reagovala je danas na navode prištinske Kohe – „da vrši obnovu manastira Banjska bez odobrenja vlasti u Prištini“. Požalili su se da su ovakve optužbe na njihov račun došle još u periodu kada do njih još uvek nije zvanično ni stiglo pismo kosovskog ministra kulture, omladine i sporta, u kom im se nudi pomoć za sanaciju štete nanesene manastiru 24. septembra. „Krajnje provokativno i sasvim netačno“, naglasili su. Ponovili su i danas da će štetu na manastiru sanirati sami, odnosno uz pomoć donacije. Nanizali su probleme i nerešena pitanja sa kojima se SPC na Kosovu suočava, a od kojih većina dolazi od strane kosovskih institucija.

Koha: „Ministarstvo kulture proverava neovlašćene intervenicije u manastiru Banjska“

Prištinska Koha objavila je juče ujutru tekst u kojem je optužila Srpsku pravoslavnu crkvu da „bez saglasnosti“ kosovskih institucija vrši „neovlašćene intervencije“ na manastiru Banjska.

Podsećajući na oruženi sukob u ovom selu 24. septembra, ovaj medij je pisao da i dok kosovsko ministarstvo kulture izražava spremnost da sanira štetu pričinjenu na manastiru, Eparhija raško-prizrenska to odbija i „ne prihvata zaštitu države“.

Sa druge strane, Koha navodi da manastir sprovodi restauracije još od početka septembra meseca, osvrćući se na tekst KoSSev portala u kojem se navodi da je u toku izvođenje radova na delu fasade hrama sredstvima koja je izdvojila Fondacija Delije, a da se planiraju dodatni radovi.

Ovaj medij dalje piše da je restauracija započeta „nasuprot kosovskim zakonima gde je za intervenciju na spomenicima potrebna saglasnost Kosovskog instituta za zaštitu spomenika“.

Ujedno pišu da su „samonametnute intervencije manastira neprihvatljive čak i za institucije kao što je Kosovski savet za kulturnu baštinu“, koje „traže dokaze o restauratorskim intervenicijama“ a koje su, kako navodi ovaj medij „urađene bez dozvole države“.

„Ovaj fenomen intervencije bez dozvole je neprihvatljiv jer je to imovina zaštićena zakonima Kosova i mora se intervenisati u skladu sa Zakonom o kulturnom nasleđu“, rekla je Zanita Halimi, predsednica KSKB.

U nastavku prenose i izjavu univerzitetskog profesora antropologije, Arsima Kanolija (Arsim Canolli), koji takođe tvrdi da je „to što je SPC intervenisala u manastiru Banjska a nije dobila dozvolu, kršenje zakona i nepriznavanje institucija Kosova“.

Sa druge strane, Koha navodi da kosovsko ministarstvo kulture čeka izveštaj podređenih institucija o ovom slučaju.

„Povodom intervencija u manastiru Banjska u Zvečanu, trenutno prikupljamo informacije i izaći ćemo sa zvaničnim stavom Ministarstva kulture čim budemo imali nešto konkretno“, naveli su iz ministarstva.

Ovaj medij konstatuje da su vršene najmanje tri intervencije na manastiru Banjska od 1999. godine, te da je jedan od projekta finansirala Kancelarija za KiM.

Pozivajući se na svoja saznanja, Koha ujedno piše da je u toku sanacija štete pričinjene 24. septembra na manastiru.

Ovaj medij takođe navodi i da je kosovski ministar kulture, Hajrula Čeku još 6. oktobra uputio pismo Episkopu raško-prizrenskom, a da odgovor nije dobio.

Šta je Čeku pisao

Hajrula Čeku je tog 6. oktobra saopštio da je uputio poziv „organima Srpske pravoslavne crkve na Kosovu“ da „koordinišu radnje do neophodnih restauratorskih intervencija na sanaciji štete na ovom dobru kulturnog nasleđa“, iako je Eparhija prethodno, a nakon što je ksoovska vlada pomenula da je voljna da sanira štetu, odbila takvu ponudu.

U dugom pismu, upućenom Vladiki Teodosiju, Čeku poručuje da potvrđuje spremnost da sprovede „ove obaveze“.

Teodosiju je preko ovog pisma preneo da je zabrinut zbog štete koja je pričinjena i nudi mu „institucionalnu spremnost“ da se preduzmu sve neophodne radnje na sanaciji štete.

„Izražavam spremnost da u saradnji sa Vama, pokrenemo preduzimanje stručnih koraka za procenu štete, izradu projekta konzervacije i sprovođenje konzervatorskih radnji, uz dužno poštovanje sa zakonskim osnovama i međunarodnim konvencijama za očuvanje kulturnog nasleđa. Poštujući ustavni duh i zakonske odredbe, naročito u obezbeđivanju očuvanja istorijskih i kulturnih lokaliteta od posebnog značaja za zajednice, obraćamo se Vama sa zahtevom za saradnju i koordinaciju u ovom važnom procesu“.

Eparhija: „Krajnje provokativno i sasvim netačno“

Ipak, iz Eparhije raško prizrenske danas navode da je njima ovo pismo stiglo tek pre dva dana, a da se sada oglase naterali su ih medijski natpisi objavljeni u međuvremenu, a u kojim se ova Eparhija optužuje da neovlašćeno obnavlja svoje verske objekte.

„Ministar Čeku je faksimil pisma objavio istog dana na društvenoj mreži X, iako je pismo u Eparhiju zvanično stiglo tek 11. oktobra. Pre nego što je bilo moguće da se uputi odgovor na pismo Ministra, 12. oktobra pojavile su se nove optužbe Ministarstva kulture na portalu Koha. Tu se navodi da Eparhija raško-prizrenska navodno vrši obnovu manastira Banjske bez odobrenja vlasti u Prištini. Stoga Eparhija ima obavezu da se u vezi svih ovih pitanja ponovo obrati javnosti jer očigledno ne postoji njihova iskrena spremnost na saradnju i normalnu komunikaciju“, tvrde iz Eparhije.

Najpre su ponovili da će svu nanesenu štetu manastiru Banjska sanirati sami i to vrlo brzo, te da su sredstva za to prikupljena zahvaljujući donaciji Fondacije manastira Hilandara.

„Šteta u manastiru Banjska 24. septembra nije pričinjena na hramu i u istorijskom delu manastira, već je reč o polomljenoj metalnoj kapiji, koja je novijeg porekla, kao i oštećenjima na objektu gostinskog konaka van glavnog kompleksa manastira, što zahteva bravarske i stolarske radove“, dodaju iz Eparhije.

Napomenuli su da je zaštita verskih objekata i spomenika kulture za njih od velikog značaja, jer Crkva te objekte koristi kao živa bogoslužbena mesta, stoga:

„Krajnje je neodgovorno optuživati Crkvu, koja ulaže ogromne napore da sačuva svoju baštinu od rušenja i skrnavljenja na Kosovu i Metohiji u poslednje 24 godine, da se navodno neodgovorno odnosi prema onome što predstavlja temelj našeg identiteta i opstanka u atmosferi kontinuirane etničke diskriminacije“.

Podsetili su na to da je pitanje zaštite objekata SPC na Kosovu – posebno razmatrano i definisano Ahtisarijevim Aneksom 5, koji je kosovska vlada svojevremeno prihvatila i to sa obavezom da ove odredbe uključi u novi Zakon o kulturnom nasleđu.

U Aneksu 5 Ahtisarijevog plana stoji da SPC ‘ima puno pravo upravljanja svojom imovinom, rekonstrukcijom i pristupa svojim objektima’ (Aneks 5, tačka 1.5)

Posebno napominju da pomenuti dokument – nikada nije ukinut ili stavljen van snage, ali da oni svedoče naporima prištinskih vlasti da delove Aneksa 5 „ukinu ili reinterpretiraju“.

„Zakon o zaštiti kulturne baštine, koji je predviđen Ahtisarijevim planom da bude donesen u skladu sa principima Aneksa 5, još nije ni pripremljen, niti usvojen od strane Skupštine Kosova u skladu sa preuzetim obavezama i postojećim procedurama za zakone posebne osetljivosti“.

Poručuju da je o tom problemu, kako kažu, raspravljano i na Savetu za implementaciju specijalnih zaštićenih zona, a da se sam Savet, tvrde, nije sastajao već tri godine i to zbog „nepoštovanja donesenih odluka i sporazuma od strane kosovske vlade“.

„Sadašnja kosovska vlada jednostrano je odbacila dogovor iz novembra 2020. god. u vezi problema tranzitnog puta pored manastira Visoki Dečani, iako je isti usvojen i potpisan od strane EU, OEBS-a, dva kosovska ministra prethodne vlade, SPC, KFOR-a i gradonačelnika Dečana“, poručuju iz Eparhije.

Zbog svega toga, smatraju da je neophodno da se pitanja, kao što je i šteta u manastiru Banjska – rešavaju u kontekstu dijaloga u Briselu, a ne sa pozicija „autoriteta i pretnji“.

Najzad, poručili su da su gore pomenute optužbe da Crkva vrši neovlašćenu zaštitu svojih verskih objekata – „krajnje provokativne i sasvim netačne“.

Podsetili su na to da Eparhija raško-prizrenska ima svoju službu za zaštitu kulturne baštine na čelu sa Svetlanom Hadžić, te da je sve što je ovih godina rađeno u saniranju štete koja je načinjena prvenstveno „u talasu brojnih napada naoružanih albanskih ekstremista na svetinje SPC, urađeno je u saradnji sa međunarodnim i ekspertima koje angažuje SPC“.

„U periodu 2005-2010 naša Crkva je sarađivala pod rukovodstvom Saveta Evrope i sa kosovskim predstavnicima tadašnjeg Ministarstva kulture i tom prilikom je popravljena šteta na 30-tak oštećenih ili uništenih crkava i manastira koji su stradali u Martovskom pogromu 2004. godine. Ali tada je odnos kosovskih institucija prema SPC bio tolerantniji i bilo je prostora za saradnju. Situacija se u međuvremenu, posebno u poslednje tri godine višestruko pogoršala. U atmosferi u kojoj su objekti SPC i dalje izloženi slučajevima vandalizma, pljački i napada, koje kosovska policija uglavnom ne uspeva ili ne želi da reši, niti ih karakteriše kao krivična dela sa verskom ili nacionalističkom pozadinom, potpuno je neopravdano optuživati Crkvu da ne brine o svojim verskim objektima“.

U ovom saopštenju, iz Eparhije su izlistali deo problema i nerešenih pitanja sa kojima se, kako kažu, SPC suočava na prostoru KiM, a u vezi sa zemljištem manastira Visoki Dečani, zabranom pristupa verskim objektima, te negativnim odnosom kosovskih institucija prema Crkvi i njenom identitetu uz „pokušaje kulturne aproprijacije srpskih pravoslavnih crkava i manastira“.

„Od skora se pojavio i problem nacrta zakona kojima se ukidaju postojeća prava SPC, a kosovska policija i dalje ne dozvoljava pristup našem sveštenstvu i vernicima i obavljanje verskih obreda u hramu Hrista Spasa u Prištini i pored toga što je reč o verskom objektu koji je izgrađen u skladu sa zakonom, i koji je, zajedno sa zemljištem, upisan u katastru kao imovina SPC. Takođe se nastavlja negativan odnos kosovskih institucija prema Crkvi i našem identitetu uz pokušaje kulturne aproprijacije srpskih pravoslavnih crkava i manastira uz česte tekstove u medijima koji prenose izjave pojedinih „eksperata“ i „istoričara“ koji šire otvorenu versku i nacionalnu mržnju. Već godinama ne možemo da obnovimo niti da pristupimo jednom broju naših verskih objekata zbog zabrane kosovske policije ili protivljenja opštinskih vlasti“, izlistali su.

Svi ti problemi prepoznati su, dodaju, i u međunarodnoj zajednici.

„Ovakav odnos suprotan je osnovnim načelima vladavine prava i zaštite ljudskih i prava nevećinskih zajednica i ne doprinosi izgradnji demokratskog društva“, smatra Eparhija.

Poručuju da SPC nikada nije bila zatvorena za dijalog, ali:

„Smatramo da dijalog mora biti zasnovan na makar minimalnom stepenu poverenja i da se moraju što pre rešiti gorepomenuta pitanja, koja su mnogo urgentnija i tiču se vladavine prava i zakona, kao i fundamentalnih verskih sloboda“.

Povezane vesti:

Čeku pisao vl. Teodosiju: Nudi mu da sanira štetu – „manastir Banjska je vlasništvo SPC“

Eparhija razočarana Čekuovim negiranjem SPC na Kosovu, nije voljna da PR sanira štetu na manastiru Banjska, saniraće sama

Beograd nakon navoda Čekua o manastiru Banjska: Licemerje PR nema granice, nastavićemo da obnavljamo verske objekte

Kosovska vlada: Saniraćemo štetu pričinjenu manastiru Banjska



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.