Džozef za RSE: „Smešno je da Vučić koji ima tako moćnu poziciju ne može da reši problem Kosova“

Edvard Džozef
FOTO: N1

Ako najjači politički lider u regionu – a to je predsednik Srbije Aleksandar Vučić – iskaže jasno i nedvosmisleno privrženost svoje zemlje Zapadu, odnosno EU i SAD, onda bi ta njegova posvećenost imala ogroman, pozitivan efekat po BiH i Kosovo, ocenjuje u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) Edvard Džozef (Edward Joseph), profesor Univerziteta Džons Hopkins (Johns), koji je bio u međunarodnim misijama na Balkanu tokom i nakon rata.

„Smatram da je predsednik Vučić u prilici da povuče takav istorijski i strateški potez. U tom slučaju, ostao bi upamćen u srpskoj istoriji kao odlučni vođa. Vučić ima priliku da izdejstvuje rešenje za Srbe, kojim bi sačuvali svoje dostojanstvo i trajnu vezu sa Kosovom i, istovremeno, to bi osnažilo BiH. To može da učini ako želi. Međutim, ukoliko želi da nastavi da igra i na kartu Zapada i Rusije, Srbija će i dalje trpeti zbog te politike jalove dvosmislenosti“, ističe Džozef.

Bolton podržava opasnu razmenu teritorija

U međuvremenu, pregovori Beograda i Prištine su u zastoju. Mediji u Srbiji poslednjih dana pišu da bi krajem avgusta mogao doći u region savetnik američkog predsednika za nacionalnu bezbednost, Džon Bolton, pod uslovom da Kosovo ukine carine na uvoz iz Srbije od 100 odsto. Ima li bilo kakve potvrde ove informacije? Da li bi, eventualni Boltonov dolazak mogao da pomogne u pronalaženju izlaza iz ćorsokaka?

Ne znam koliko je to realistično i da li gospodin Bolton planira takvu posetu. Međutim, znam kakav je njegov stav koji je, pri tom, izrekao u Ukrajini na koju je Rusija izvršila invaziju, a Putin pomenuo Kosovo kao opravdanje za svoje poteze.

Dakle, Bolton je u Ukrajini signalizirao svoju podršku za razmenu teritorija između Srbije i Kosova kao rešenje. To je opasan scenario kojim se ne bi rešio spor u njihovim odnosima. Naprotiv, zakomplikovao bi situaciju, gotovo bi sigurno okončao prisustvo Srba na jugu Kosova, ugrozio bi status Dečana, Gračanice i drugih značajnih srpskih zadužbina. Time bi se odmah otvorila šira regionalna pitanja, kao što su status Sandžaka i Republike Srpske.

To je stav Boltona, ali da li je to i zvanična američka pozicija?

Ja nisam portparol američke administracije. Međutim, vidim da postoje različiti stavovi u Vašingtonu. Na primer, u odnosu na Boltona, drugačija je pozicija Stejt departmenta, koji naglašava da bilo koje rešenje za Kosovo treba da vodi računa o regionalnoj stabilnosti, a razmena teritorija svakako ne doprinosi stabilnosti Balkana.

Izbori na Kosovu kao referendum

U međuvremenu, kosovski premijer, Ramuš Haradinaj, podneo je ostavku i predstoje prevremeni izbori. Očito je da u međuvremenu nije realističan dijalog između Beograda i Prištine i da će sačekati formiranje nove Vlade Kosova.

Smešno je da Vučić koji ima tako moćnu poziciju ne može da reši problem Kosova

To je prirodan sled stvari i to će osnažiti dijalog, jer će izbori na Kosovu, delimično biti i referendum o pojedinim opcijama, kao što je razmena teritorija.

Srbija je u drugačijoj situaciji jer je pozicija predsednika Aleksandra Vučića veoma jaka. Suočava se sa slabijom opozicijom čak nego Slobodan Milošević na vrhuncu moći. Kontroliše vladu, ima ogroman uticaj na medije, uživa podršku Rusije. Dakle, ima veoma snažnu poziciju koja mu omogućava postizanje sporazuma o Kosovu.

Politička budućnost Haradinaja u rukama Haga

Kažete da će izbori biti i neka vrsta referenduma o pitanjima kao što je razmena teritorija. S obzirom na to da istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je većina građana protiv te opcije, da li je premijer Haradinaj, koji takođe nije pobornik tog rešenja, napravio vešt politički manevar davanjem ostavke, odlaskom u Hag a potom vraćanjem na Kosovo? Teško je predvideti ishod izbora, ali kako će to sveukupno uticati na dijalog Beograda i Prištine?

Najpre, politička budućnost bivšeg premijera Haradinaja je sada u rukama Suda u Hagu. On se najpre suočava sa pravnim pitanjima, pre nego što se usredsredi na politička.

Međutim, on nije optužen već osumnjičen.

Ne još, ali moramo da vidimo kako će se sudski proces odvijati. Nije mala stvar podneti ostavku na premijersku poziciju i biti ispitivan.

Kao što sam rekao, postavlja se pitanje kakva će biti sudbina dijaloga? U tom kontekstu, u prvom planu su carine od 100 odsto koje je Kosovo uvelo na uvoz robe iz Srbije, zbog čega su razgovori i prekinuti. I oko tog pitanja postojale su nesuglasice unutar kosovskog rukovodstva, pre svega između Haradinaja i predsednika Hašima Tačija.

Da, bile su i nesuglasice između Prištine i SAD, koje su takođe zatražile od Kosova da ukine tarife. U tom smislu i prelazna vlada privremeno može da suspenduje carine pod određenim uslovima, uključujući spremnost Beograda da doprinese pozitivnom razvoju i uspehu dijaloga.

Kako komentarišete činjenicu da je gospodin Haradinaj ponovo osumnjičen, iako je u prethodna dva postupka u Hagu oslobođen odgovornosti? Pojedini tabloidni mediji spekulišu da je to bio način da Zapad izvrši pritisak na njega, s obzirom na to da je odbijao da ukine carine Srbiji.

To je u velikoj meri spekulacija, što je tipično za Balkan gde se šire teorije zavere – čak i kada je reč o radu pravosudne institucije koja bi trebalo da bude potpuno nezavisna od političkih uticaja.

Umesto kompenzacije, afirmacija prava Srba

Pomenuli ste etničke „rođake“ Beograda i Zagreba u BiH. Kada je reč o Srbiji, stiče se utisak da njeni lideri prećutno doživljavaju Republiku Srpsku kao neku vrstu kompenzacije za gubitak Kosova.

Vaš skepticizam je osnovan. Zbog toga moramo da prestanemo da govorimo o kompenzaciji za Srbije na Kosovu, već o afirmaciji prava Srba i njihovoj permanentnoj vezi sa Kosovom. Dakle, treba osigurati dostojanstvene i snažne veze Srbije sa celim Kosovom, naročito na jugu gde se nalazi njena najznačajnija verska i kulturna baština i žive Srbi.

Zato treba osigurati suverenitet tim srpskim verskim središtima, što bi bio snažan signal tamošnjim Srbima da ostanu i grade svoju budućnost. Takođe, da koriste ostale zaštitne mehanizme za očuvanje svojih interesa. Dakle, treba raditi na afirmaciji prisustva Srba i njihovih veza na Kosovu, umesto fokusa na kompenzaciji za gubitak nečega što se ne može kompenzirati.

Vučić u prilici da povuče istorijski potez

Situacija na Balkanu je napeta i skoro četvrt veka nakon završetka ratova. Osim sporazuma o imenu Severne Makedonije, nije rešen nijedan etnički spor. Nazire li se bilo kakvo svetlo na kraju tog tunela?

Upravo sam zbog toga došao u Sarajevo. Posetiću i Brčko i Republiku Srpsku da bih čuo šta ljudi misle o situaciji i budućnosti. BiH i Kosovo su u teškoj situaciji, ali mislim da postoji svetlo na kraju tunela. Međutim, to samo delimično zavisi od međunarodnih aktera, a više od domaćih.

Ako najjači politički lider u regionu – a to je predsednik Srbije Aleksandar Vučić – iskaže jasno i nedvosmisleno privrženost svoje zemlje Zapadu, odnosno EU i SAD, onda će ta njegova posvećenost imati ogroman, pozitivan efekat po BiH i Kosovo. Smatram da je predsednik Vučić u prilici da povuče takav istorijski i strateški potez. U tom slučaju, ostao bi upamćen u srpskoj istoriji kao odlučni vođa.

Smešno je da Vučić koji ima tako moćnu poziciju ne može da reši problem Kosova. Vašington i evropske prestonice žele da pomognu Beogradu i Prištini da pronađu rešenje, ali koje će voditi stabilnosti. Vučić ima priliku da izdejstvuje rešenje za Srbe, kojim bi sačuvali svoje dostojanstvo i trajnu vezu sa Kosovom i, istovremeno, to bi osnažilo BiH. To može da učini ako želi. Međutim, ukoliko želi da nastavi da igra i na kartu Zapada i Rusije, Srbija će i dalje trpeti zbog te politike jalove dvosmislenosti.

RSE

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.