Hiljade građana okupile su se danas ispred Železničke stanice u Novom Sadu kako bi, tačno dve godine nakon pada nadstrešnice, odale poštu za 16 stradalih. U 11.52, u trenutku kada se 1. novembra 2024. godine obrušila nadstrešnica, nastupilo je 16 minuta tišine. Cveće, sveće, beli venci i crvena srca sa imenima žrtava obeležili su komemoraciju koju su organizovali studenti. Dvogodišnjica tragedije prvi put se obeležava nakon izborne pobede studentskog pokreta i političkog poraza Srpske napredne stranke, ali bez sudskog epiloga – za smrt 16 ljudi još niko nije osuđen, a suđenje nije ni počelo. Pošta žrtvama odata je i u drugim gradovima Srbije, kao i u Severnoj Mitrovici, gde se ponovo okupila manja grupa građana.
Tri kolone građana krenule su jutros iz različitih delova Novog Sada prema Železničkoj stanici, mestu tragedije koja je pre dve godine pokrenula jedan od najvećih talasa studentskih i građanskih protesta u novijoj istoriji Srbije.
Okupljanje je počelo u 9.30, a povorke su nešto posle 10 časova krenule od Medicinskog fakulteta, Limanskog parka i Varadinskog mosta. Kolone su se spojile kod Futoške pijace i zajedno nastavile prema stanici.
Na čelu povorki nošeni su venci sa imenima stradalih, transparent sa belim golubovima i oznakom „11.52“, kao i poruka „Tuga ostaje“.
Na poziv studenata, skup je protekao bez stranačkih obeležja i političkih parola, u atmosferi dostojanstvenog sećanja na žrtve.
Građani su ispred ograde koja i dalje onemogućava pristup mestu urušavanja ostavljali cveće, plišane igračke i palili sveće. Postavljena su i velika crvena srca sa imenima stradalih.
Šesnaest minuta tišine, šesnaest imena
U 11.52, tačno u vreme kada se pre dve godine srušila nadstrešnica, hiljade okupljenih utonule su u tišinu.
Tokom 16 minuta, za svaku žrtvu pušten je po jedan balon u obliku srca sa njenim imenom.
Sara, Valentina, Đorđe, Milica, Nemanja, Anđela, Miloš, Stefan, Sanja, Vasko, Goranka, Vukašin, Mileva, Đuro, Anja i Vukašin.
Nakon tišine, hor je izveo pesmu „Cveta trešnja u planini“, a jedan od studenata recitovao je Šantićevu pesmu „Što te nema“.
Potom su položeni beli venci, a među onima koji su odali poštu žrtvama bili su predstavnici univerziteta, studenti i kandidati Studentske liste, uključujući Iliju Srdanovića.
„Najpre smo podigli glas – tišinom“
U obraćanju tokom komemorativnog programa posebno je naglašeno da se pad nadstrešnice ne može posmatrati samo kao nesrećan slučaj.
Govornici su poručili da izraz „tragedija“ ne sme da prikrije pitanje odgovornosti, jer su, prema njihovom uverenju, korupcija i neodgovornost dovele do smrti 16 ljudi.
Podsetili su da je upravo izostanak odgovornosti pokrenuo studentsku pobunu i građanske proteste.
„Kada je odgovornost izostala, odlučili smo da podignemo svoj glas. Najpre tišinom“, poručeno je na skupu.
Najavljeno je da će se svake godine, 1. novembra u 11.52, građani okupljati kako bi odali poštu stradalima.
Učesnici su ponovili zahtev da se utvrdi odgovornost za svih 16 smrti i da se izgradi društvo u kojem se slična tragedija neće ponoviti.
Dve godine kasnije – drugačija politička Srbija, ali bez presuda
Ovogodišnja komemoracija održana je u znatno drugačijim političkim okolnostima nego prethodne.
Studentski pokret, koji je nastao iz protesta zbog pada nadstrešnice i zahteva za odgovornošću, na parlamentarnim izborima 25. oktobra odneo je izbornu pobedu nad Srpskom naprednom strankom.
Pokret koji je započeo petnaestominutnim, a potom šesnaestominutnim ćutanjem, prerastao je u političku snagu koja je dovela u pitanje višegodišnju dominaciju Aleksandra Vučića i SNS-a.
Ipak, politički rezultat nije doneo i sudski epilog tragedije.
Dve godine nakon urušavanja nadstrešnice, suđenje odgovornima nije počelo.
Postupci se vode pred Višim javnim tužilaštvima u Novom Sadu i Beogradu, kao i pred Javnim tužilaštvom za organizovani kriminal.
U novosadskom predmetu potvrđena je optužnica protiv 13 osoba, među kojima su bivši ministar građevinarstva Goran Vesić, njegova pomoćnica Anita Dimoski, bivši rukovodioci „Infrastrukture železnice Srbije“ Jelena Tanasković i Nebojša Šurlan, kao i druga odgovorna lica.
Međutim, pripremno ročište još nije zakazano, jer se spisi predmeta nalaze pred Vrhovnim sudom, koji odlučuje o zahtevima za zaštitu zakonitosti podnetim povodom potvrđivanja optužnice.
Istrage koje se odnose na druge aspekte rekonstrukcije, uključujući sumnje na korupciju, takođe nisu dobile konačan sudski epilog.
Šesnaest minuta tišine i u drugim gradovima
Sećanje na žrtve danas nije bilo ograničeno samo na Novi Sad.
Komemorativna okupljanja održana su i u drugim gradovima Srbije, uključujući Niš, Leskovac, Kraljevo i Čačak.
U Nišu su studenti pozvali građane da se u 11.52 okupe ispred Osnovnog suda, uz poruku da se sećanje na žrtve ne sme odvojiti od zahteva za utvrđivanje odgovornosti.
„Vreme odgovornosti dolazi. Studenti pamte. Srbija pamti“, poručili su niški studenti u najavi okupljanja.
I u Severnoj Mitrovici – isti građani, dve godine kasnije
Šesnaestominutna tišina danas je održana i ispred Filozofskog fakulteta u Severnoj Mitrovici.
Na poziv Srđana Đorđevića okupila se manja grupa građana, uglavnom onih koji su i tokom prethodne dve godine učestvovali u skupovima podrške studentima i odavanja pošte žrtvama novosadske tragedije.
Đorđević je ocenio da su studenti, đaci i građani pobedili i pozvao lokalne funkcionere da podnesu ostavke.
Odbornik Srpskog narodnog pokreta Milija Biševac izrazio je žaljenje zbog malog odziva, ocenjujući da se mnogi građani na Kosovu još nisu oslobodili straha od političkih pritisaka i ucena.
Jednu od najupečatljivijih poruka uputio je Skender Sadiku.
„Danas ne moraš da budeš Srbin, ne moraš da budeš Vojvođanin, ne moraš da budeš Novosađanin. Danas je dovoljno da budeš čovek.“
Milentije Jakšić iz Zubinog Potoka poručio je da će sačuvati transparente sa ranijih protesta kao istorijsko svedočanstvo o tome ko je pružao podršku studentima i građanima Novog Sada.
Za razliku od mnogih gradova Srbije, podrška studentskim protestima među Srbima na Kosovu nije prerasla u masovniji pokret, ali je manja grupa građana nastavila da organizuje okupljanja i obeležava godišnjice tragedije.
Sećanje ostaje, pravda se čeka
Betonska nadstrešnica rekonstruisane Železničke stanice u Novom Sadu urušila se 1. novembra 2024. godine u 11.52.
Četrnaest osoba preminulo je na mestu nesreće, dok su Anja Radonjić i Vukašin Crnčević kasnije podlegli povredama. Teodora Martinko preživela je urušavanje, ali je zadobila teške povrede.
Tragedija je otvorila pitanja odgovornosti za rekonstrukciju stanice, stručnog nadzora, trošenja javnog novca i funkcionisanja institucija.
Od prvih studentskih blokada i minuta ćutanja do parlamentarnih izbora, zahtev za pravdom prerastao je u širu borbu za političke i institucionalne promene.
Danas, dve godine kasnije, studenti i građani obeležavaju godišnjicu uz svest o izbornoj pobedi i mogućnosti promena, ali i činjenicu da pravosudna odgovornost za smrt 16 ljudi još nije utvrđena.
U Novom Sadu su zato ponovo ostavljeni beli venci, zapaljene sveće i izgovorena imena stradalih.
Šesnaest minuta tišine završeno je. Zahtev za pravdom nije.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
