Džozef: Bela kuća smatra da će Grenel ubediti Nemačku da podrži razmenu teritorija

Izvor

9. oktobra 2019. 18:40

Američki analitičar Edvard Džozef smatra da imenovanjem specijalnog predsedničkog izaslanika Ričarda Grenela za mirovne pregovore Kosova i Srbije, Bela kuća može da ubedi Nemačku da podrži ideju o kojoj se ranije govorilo, a to je razmena teritorije između Kosova i Srbije.

Grenel se danas u Prištini sastao sa predsednikom Kosova, Hašimom Tačijem, a sutra će se u Beogradu susreti i sa predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem. Suprotno najavama iz američke ambasade na Kosovu, današnjem susretu u Prištini nije prisustvovao specijalni predstavnik Stejt dipartmenta, Metju Palmer.

U intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) Dzožef komentariše i rezultate izbora na Kosovu, koje je ocenio udarcem na predsednika Hašima Tačija, te govori i o izazovima nove vlade.

Kako gledate na pojačano uključenje SAD u dijalog Kosova i Srbije?

Pozitivno je i uznemirujuće. Pozitivno zato što svaka američka administracija koja pokazuje intenzivno interesovanje za Balkan znači nešto dobro. Već je nekoliko godina prošlo od kako su se SAD distancirale od Balkana i spustile taj (region) na listi prioriteta. Ali, ovo pitanje (dijalog) jasno zahteva angažman visokog nivoa, kako bi Kosovo, ali i Srbija postigli napredak.

Istovremeno, čudno je i uznemirujuće. Zašto je ambasador Grenel imenovan kada je nedavno Metju Palmer izabran za specijalnog izaslanika (za Balkan)? Palmer, naravno, ima dugo iskustvo u regionu, dok je ambasador Grenel radio u UN, ima saznanja o regiji, ali ne na istom nivou. Dobro je što je Bela kuća, u vreme mnogih drugih kriza, zainteresovanija da reši ovo pitanje, ali, istovremeno, čudno je i ostaje da se vidi šta to znači za američku politiku u regionu.

Dakle, nije uobičajeno imati dva izaslanika?

Neobično je, naročito kada imate tek imenovanog izaslanika, a potom i još jednog. Zaista se stvara konfuzija. Ali, s druge strane, nije sve tako loše. Grenel je ambasador u Nemačkoj i, iako je tamo imao nesporazuma, zna za brige Nemačke u vezi sa politikom koju je inicirao bivši savetnik za nacionalnu bezbednost SAD, Džon Bolton, koja je, izgleda, bila u korist razmene teritorija (između Kosova i Srbije). Moguće je da je Bela kuća i dalje angažovana na Balkanu i da veruje da je Grenel osoba koja može da ubedi Nemačku. Ali, stavovi važnih rukovodioca u regionu su da razmena teritorije može biti rizična i destabilišuća.

Kakvo je raspoloženje SAD?

Raspoloženje SAD nije povezano sa pitanjima na Balkanu. Ukoliko gledamo na međunarodni plan, SAD su koncentrisane na povlačenje trupa iz Sirije, na nesporazume sa Iranom, i na, između ostalog, trgovinski konflikt sa Kinom.

U SAD-u nema raspoloženja za Balkan. Oni koji prate ovo pitanje su zabrinuti i u konfuziji kada je Grenelovo imenovanje u pitanju. Oni koji misle da njegovo imenovanje može da odrazi Boltonov pristup o podeli Kosova – što bi, naravno, stvorilo mnoge ozbiljne probleme u Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, kao i unutar Kosova… ali nama koji tako razmišljamo, (njegovo imenovanje) ne daje nam mnogo sigurnosti.

Kako SAD vide rešenja nesuglasica između Kosova i Srbije?

To je političko pitanje za koje ne znamo odgovor, ali treba da čitamo znakove. Kada je Džon Bolton bio savetnik za nacionalnu bezbednost, mislim da je imao podršku za ideju, a koju je favorizovala i Federika Mogerini, o razmeni teritorija, o jednoj vrsti podele Kosova, izgleda na severu, kod reke Ibar, gde bi četiri severne opštine pripale Srbiji, a jedan nedefinisan deo juga Srbije, Preševska dolina, pripao Kosovu. Izgleda da su o tome razgovarali i predsednik Kosova, Hašim Tači, i predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, nekoliko meseci. Mogerini je to podržala, ali svi znamo da se (nemačka kancelarka) Angela Merkel snažno usprotivila tome, kao i ostali rukovodioci u regionu koji bi bili pod direktnim uticajem toga.

Na primer, predsednik Severne Makedonije, Stevo Pendarovski se kontinuirano protivio toj ideji. Crna Gora je bila zabrinuta, Bosna i Hercegovina takođe, a da ne govorimo o nejasnoćama oko načina sprovođenja te ideje na Kosovu. Verovatno bi bilo masovnog iseljavanja srpskog stanovništva koji živi južno od Ibra. To dovodi u pitanje i srpske verske lokacije u Dečanima, Gračanici… Sve je to ostalo bez odgovora onih kao što su Mogerini ili američki zvaničnici u vreme Boltona. Oni nisu objasnili kako bi rešili to pitanje.

Očekuje se da će i EU imenovati izaslanika za dijalog. Da li bi to stvorilo gužvu?

Oni bi trebalo da sarađuju. Nema sumnje u to, zato što ne mogu Sjedinjene Države same da dve strane odvedu do sporazuma. Ponavljam, to i može da bude razlog imenovanja Grenela, zato što je protivljenje Merkelove štetilo pristupu Mogerini, Boltona, Tačija i Vučića o podeli Kosova.

Šta rezultat od 6. oktobra znači za dijalog sa Srbijom?

S jedne strane, to je jak udarac predsedniku Tačiju. U to nema sumnje. Ideja da on ima mandat birača Kosova za svoj pravac – zajedno sa predsednikom Srbije, (Aleksandrom) Vučićem – o podeli Kosova, jasno je da ne postoji.

S druge strane, može da se desi da Aljbin Kurti postane premijer. I njegov pristup je pomešan, zato što je godinama sam insistirao na ujedinjenju Kosova sa Albanijom. On ne želi da Kosovo bude nezavisna država već da se pripoji Albaniji. To bi bilo moguće razmenom teritorija. Kurti je takođe rekao da je protiv predaje nekog dela teritorije Srbima. To je rekao nekoliko puta, ali videćemo.

Kuda bi to odvelo?

Nije bitno šta ja mislim ili ostali koji su godinama radili na Balkanu. Važno je šta misle oni koje će takve odluke (o razmeni teritorija) dotaći. Na primer, predsednik Severne Makedonije, Stevo Pendarovski, neprestano je upozoravao o posledicama takvih odluka. Zatim, šta sa Crnom Gorom i njenom albanskom manjinskom zajednicom? Ukoliko međunarodna zajednica prihvati presedan teritorijalne, etničke podele, onda zašto Milorad Dodik ne bi nastavio kampanju – možda i na rizičan način – o podeli Republike Srpske?

Kako onda vidite nastavak dijaloga sa Srbijom? Taj proces je do sada bio vođen uglavnom između dva predsednika…

Tačijeva pozicija sada je oslabljena. On ne može da vodi pregovore na siguran način, kao pojedinac, a bez konsultacija sa premijerom. Ukoliko pokuša da to uradi, neće imati kredibilitet na Kosovu. Svaki sporazum koji može da postigne, može da doprinese podelama, i biće ozbiljno pitanje da li će ga stanovnici Kosova i prihvatiti. Ukoliko Aljbin Kurti bude premijer, ne sumnjam da će se potpuno uključiti u ove razgovore, zajedno sa predsednikom Tačijem, koji, ponavljam, je oslabljen na izborima jer je njegova partija prošla veoma slabo.

Da li očekujete da će pokret Samoopredeljenje i Demokratski savez Kosova (DSK) sklopiti koalicioni sporazum za buduću vladu na Kosovu?

Oni su veoma različiti. Ali, tako nešto smo videli u mnogim zemljama koje imaju parlamentarnu demokratiju, iako je mi ovde u SAD nemamo. U mnogim drugim zemljama, u politici dolazi do čudnih partnera. Stoga, sve je moguće. Aritmetika postoji. Glavno pitanje je ko će biti premijer? Ali, ukoliko se slože o koaliciji, onda znači da dobro shvataju svrhu tog pitanja, kao i tretiranje korupcije i ekonomskih pitanja.

Pomenuli ste pitanje korupcije, ekonomije… Mnogo je datih obećanja o pitanju borbe protiv korupcije i nezaposlenosti. Da li pobedničke partije mogu da ostvare sve to?

Aljbin Kurti treba da ih ostvari, jer ukoliko to ne bude postigao, nema poverenje. To su pitanja na kojima je izgradio ime Samoopredeljenja. Ovo nije samo jedna druga partija na Kosovu, ovo je partija kojoj je borba protiv korupcije osnova. Ne DSK, već Samoopredeljenje pod vođstvom Aljbina Kurtija. Prema tome, Samoopredeljenje mora da ispuni to; u suprotnom, suočiće se sa ozbiljnim posledicama na sledećim izborima.

Koji će biti prvi izazovi pobedničkih partija?

Prvi izazov će biti formiranje vlade, naravno, i brzo delovanje kako bi se dobila podrška naroda. Vlada na Kosovu mora brzo da dokaže da je drugačija od prethodne i da se angažuje na iskorenjivanju korupcije i politike upotrebe vlasti u imenovanju prijatelja i bliskih ljudi na visokim pozicijama. Treba brzo da deluje i da dokaže biračima da je ova vlada drugačija, koja sluša narod i koja odgovara na zabrinutosti o korupciji.

U isto vreme, ona mora da radi sa SAD i EU, zajedno sa predsednikom Tačijem, kako bi se pronašlo održivo rešenje za protivljenje Beograda na nezavisnost Kosova.

RSE