Palmer novi specijalni izaslanik za dijalog Beograda i Prištine

Metju Palmer
FOTO: FoNet/Nenad Đorđević

Vest je ažurirana

Očekuje se da dosadašnji zamenik pomoćnika državnog sekretara za Balkan i Egej, Metju Palmer (Mathew Palmer) preuzme ulogu američkog posrednika u dijalogu Beograda i Prištine. Ovu informaciju danas je ekskluzivno objavio američki časopis Foreign policy pozivajući se na svoje neimenovane izvore. Očekuje se i da ono što se već duže vreme predstavlja kao restart dijaloga i postizanje „sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma“ sada bude vremenski uslovljeno. Cilj određivanja američkog izaslanika u dijalogu između Beograda i Prištine, kako piše Foreign Policy, jeste upravo da se „dugogodišnji spor između Kosova i Srbije reši do kraja ove Trampove administracije“. U međunarodnoj javnosti se već duže vreme spekuliše upravo da bi u novom pokretanju dijaloga između Beograda i Prištine, pregovori bili vremenski uslovljeni, te da bi SAD imale svog posrednika, a prema istim spekulacijama, bi se mogao odrediti i posrednik za EU. Istovremeno se iznose kritike na račun načina na koji je aktuelni evropski tim, predvođen šeficom spoljne politike EU, Federikom Mogerini, vodio dosadašnje pregovore, što se i u delu ovog teksta posredno potvrđuje.


23:10 – Američki Stejt Department saopštio je da je državni sekretar SAD Majk Pompeo imenovao Metjua Palmera za specijalnog predstavnika za Balkan. Palmer će u ovoj ulozi već 1. septembra učestvovati u radu Strateškog foruma na Bledu, nakon ćega će predstavljati SAD na sastancima Kvinte u Briselu, ali i na sastancima u Beču i Podgorici od 4. do 10. septembra.  

Uporedno sa tim, Palmer će nastaviti da obavlja funkciju zamenika pomoćnika državnog sekretara.


U nastavku prenosimo izvorno prevod tekst  Foreign policy , autora Robija Grejmera (Robbie Gramer) u celosti.

Dve decenije nakon postizanja mira u bivšoj Jugoslaviji, Vašington planira da ponovo pokrene razgovore između Srbije i Kosova.

U pokušaju da se ponovo pokrene zaustavljen dijalog između Srbije i Kosova od Stejt Departmenta se očekuje da postavi novog specijalnog izaslanika za Balkan sa ciljem da završi dugotrajni spor u jugoistočnoj Evropi.

Metju Palmer, karijerni diplomata sa iskustvom na Balkanu, verovatno će biti postavljen za specijalnog izaslanika, otkrivaju trenutni i bivši zvaničnici koji su upoznati sa ovim pitanjem. Očekivanje njegovog postavljenja predstavlja poslednji pokušaj SAD da reši tenzije između Srbije i Kosova, dve decenije nakon oružanog sukoba koji je doveo do intervencije NATO-a, kao i odvajanje Kosova i proglašenja nezavisnosti u odnosu na Srbiju.

Razgovori pod pokroviteljstvo, EU između Srbije i Kosova o normalizaciji bilateralnih odnosa, raspršili su se i zaustavili prošlog novembra, nakon što je Kosovo uvelo ogromne takse na robu iz Srbije i stavilo do znanja da će ih ukloniti tek nakon što Srbija bude priznala suverenitet Kosova.

Za neke stručnjake, očekivano postavljenje Palmera je dobrodošao razvoj u regionu koji često previđaju donosioci odluka iz SAD, barem od onda kada su učinjeni intenzivni napori da se završi sukob iz devedesetih godina u kojem su ljudi stradali. Diplomate upozoravaju da Rusija i Kina šire svoj uticaj na Balkanu, te da bi rešavanje dugogodišnjih sporova u regionu pomoglo da se balkanske zemlje približe EU i zapadnim institucijama.

„Postavljanje novog specijalnog izaslanika za Balkan jasno ukazuje da se SAD sada zvanično više uključuju u ovo pitanje“, rekao je Danijel Vajdić, (Daniel Vajdich) stručnjak za stranu politiku koji prati region i koji je kao stafer za evropska pitanja radio u odboru za spoljnu politiku Senata i u predsedničkim kampanjama republikanaca. “Po mom mišljenju ovim je izvesnije da ćemo pronaći neku vrstu rešenja za ovo pitanje pre nego što dođe kraj Trampove administracije”.

Međutim, kontinuirani napori glavnih vođa EU, uključujući i šeficu spoljne politike, Federiku Mogerini, da pomognu da se smanje tenzije između Srbije i Kosova, do sada su bili neuspešni. To što evropski lideri oklevaju da povedu debatu o prijemu novih članica u EU,a  što je glavni ekonomski i politički motiv za Srbiju i Kosovo da dođu do konačnog sporazuma, čini da su neki od stručnjaka skeptični da će dijalog moći bilo kuda da se pomeri.

Još jedan trenutni neimenovani zvaničnik koji je govorio za Foreign policy takođe je postavio pitanje da li će postavljenje novog američkog izaslanika dovesti do pozitivnog pomaka u politici ponovnog pokretanja pregovora između Srbije i Kosova. Palmer će zadržati svoj trenutni posao zamenika pomoćnika državnog sekretara koji nadgleda regiju Balkana i Egeja.

Sjedinjene Države igrale su vodeću ulogu u postizanju mira na Balkanu nakon što su pre dve decenije u ovom regionu buknuli rat i etničko nasilje. Nedavno, američke diplomate su odigrale još jednu važnu ulogu iza scene kako bi pomogle Grčkoj i susednoj Severnoj Makedoniji da postignu istorijski sporazum kojim je prošle godine rešen spor oko imena, popločavši time put da se Severna Makedonija pridruži NATO-u.

Kosovo sa svojih 90 odsto albanske većine, proglasilo je nezavisnost od Srbije 2008 godine. I dok preko 100 država, uključujući SAD i mnoge evropske zemlje, priznaju nezavisnost Kosova, Srbija to nije učinila, niti Rusija koja sa Beogradom održava bliske veze.

Palmerovo očekivano postavljenje dolazi nakon sastanka američkog državnog sekretara Majka Pompea i srpskog predsednika Aleksandra Vučića u Njujorku početkom ovog meseca.Pompeo je zatražio od Vučića da ponovo pokrene dijalog sa Kosovom i da se „angažuje u duhu kompromisa i fleksibilnosti koji su potrebni kako bi se osigurao sporazum i odblokirali potencijali obe zemlje“, zabeležio je Stejt Department nakon sastanka.

Državni savetnik za bezbednost Džon Bolton (John Bolton) ukazao je prošle godine da bi SAD podržale sporazum između Srbije i Kosova, uključujući potencijalni sporazum koji uključuje teritorijalnu razmenu između dve zemlje. Kritike ukazuju na to da bi sporazum koji bi uključio bilo kakvu razmenu teritorije, mogao da izazove dalju nestabilnost. Evropske zemlje, uključujući Nemačku, smatraju da bi takav sporazum doveo do toga da i drugi u regionu mogu da zahtevaju prekrajanje sopstvenih granica, što bi dovelo do ponovnog otvaranja teritorijalnih sporova što je delom pokrenulo sukobe devedesetih.

 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.