Duh Velike Albanije dobija svoju bit u Briselu

rama mustafa vucic
FOTO: Gazeta Express

Izvor: Modern Diplomacy (Tekst je izvorno preveden sa engleskog)

Piše: Petr Iskenderov

Sastanak srpskih i kosovskih lidera zakazan za septembar u Briselu mogao bi da dovede do potpisivanja sporazuma o normalizaciji odnosa. Kako se u izveštajima navodi, lideri EU, koji imaju ulogu posrednika u dijalogu Beograd-Priština, pripremili su nacrt sporazuma. Izvori iz Srbije i Brisela navode da nacrt sporazuma predviđa priznanje samoproglašene nezavisnosti Kosova od strane Beograda u zamenu za članstvo Srbije u EU.

Međutim, čak i ako se Beograd odluči da potpiše gore pomenuti sporazum, takav korak neće doprineti normalizaciji situacije na Balkanu. Naprotiv, ovaj sporazum mogao bi da otvori novo poglavlje u političkom i administrativnom „reformisanju“ regiona. Ključni faktor u ovome je aktivnija uloga Albanije, koja sporazum Beograd-Priština koristi u svoje svrhe, a te svrhe su beskrajno daleko od onoga na šta vodeće evropske prestonice računaju. Bez preterivanja bi se moglo reći da će potpuno međunarodno i zakonsko priznanje nezavisnosti Kosova (koje bi trebalo da proistekne iz sporazuma o normalizaciji bilateralnih odnosa Beograda i Prištine koji se priprema u Briselu) postati prolog aktivnijim naporima albanskih radikala u formiranju „Velike Albanije“, koja bi obuhvatila granice sadašnje Albanije, veći deo Kosova, Preševsku dolinu, delove Makedonije, Crne Gore, a verovatno i Grčku, a koja bi imala do 10 miliona stanovnika.

Izjave kojima se podržava stvaranje takve države nedavno su uputile mnogobrojne više političke i javne ličnosti na Kosovu, koje održavaju bliske veze sa albanskom zajednicom u inostranstvu i sa uticajnim američkim i evropskim političarima. Jedan od njih je Azem Vljasi (Vlasi), koji je upravljao regionalnim ogrankom Saveza komunista Kosova, a bio je i član Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije tokom 1980-ih. Vljasi je izrazio sumnju da će nedavni razgovori u Briselu o podeli Kosova dovesti do sporazuma. Kako on navodi, vlasti u Prištini nisu spremne da se odreknu kontrole nad celokupnom teritorijom regiona. Pored toga, Kosovo bi moglo da postane centar „kolekcije“ albanskih zemalja na Balkanu.

Jedan od najistaknutijih albanskih intelektualaca, Redžep Ćosja (Recep Chosja) je devedesetih godina prošlog veka predstavio glavne smernice za metodološko opravdanje programa stvaranja „Velike Albanije“. Ćosja je istakao da „Albanija nikada nije prihvatila svoje današnje granice i uvek je nastojala da podseti međunarodne krugove na to da su sadašnje granice nepravedne, jer one dele albansku teritoriju na dva dela. Te granice se protežu kroz samo srce albanskog naroda“.

Zvanični stav susedne Albanije – čije je stanovništvo iste nacionalnosti kao stanovnici Kosova – je priznanje nepovredivosti postojećih granica. Predsednik vlade iz redova Demokratske stranke Albanije, Salji Beriša (Sali Berisha), rekao je u intervjuu iz 1992. godine da je „ideja o stvaranju ’Velike Albanije’ nepoznata albanskim vladajućim krugovima i političkim snagama“.

I pored toga, član predsedništva Demokratske stranke Albanije, Azgan Kakljai (Azgan Khaklai) u maju 2011. godine otvoreno je zahtevao da se sve albanske teritorije ujedine u jednu državu, dok sadašnji predsednik vlade, Edi Rama, nagoveštava da je ujedinjenje Albanije i Kosova glavni plan Tirane i da bi ga trebalo takvim smatrati u vezi sa sporazumom između Prištine i Beograda.

Istraživanja javnog mnjenja, sprovedena među albanskim stanovništvom balkanskih zemalja, ukazuju na to da program stvaranja „Velike Albanije“ dobija na popularnosti među albanskim stanovništvom u balkanskim zemljama. Ideja da granice Albanije postanu „etničke“ već je dobila podršku više od 80 odsto građana Kosova, preko 70 odsto stanovnika Albanije i više od polovine makedonskih Albanaca. Oko polovina ispitanika na Kosovu i 40 odsto ispitanika u Albaniji veruje da će „Velika Albanija“ – sa njenim najširijim etničkim granicama – biti formirana u bliskoj budućnosti.

U međuvremenu, krajem 2006. godine, slično istraživanje koju su sproveli stručnjaci Razvojnog programa UN-a otkrilo je da samo 2,5 odsto kosovskih Albanaca smatra da je ujedinjenje sa Albanijom najbolje rešenje, dok je 96 odsto izrazilo želju da Kosovo postane nezavisno u postojećim granicama.

Takva situacija mogla bi da primora vodeće svetske sile i međunarodne institute da preispitaju svoje nedavne pristupe, koji su se fokusirali na državu, a ne na teritoriju, a kojim je predviđano da svaka zemlja na Balkanu sama pronađe rešenje za svoje probleme. „Pristup koji fokus stavlja na teritoriju ne gleda na Balkan kao na zajednicu utvrđenih zemalja, već kao na sistem teritorija koje održavaju dinamičku ravnotežu i zbog čega je moguće preoblikovati ih. Podela granica u regionu po etno-lingvističkim i religioznim principima može dobiti novi zamah tokom aktuelnih razgovora između Beograda i Prištine. Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, izrazio je spremnost da prizna Kosovo u zamenu za teritorijalne ustupke, dok njegov kolega Hašim Tači želi da Albance iz Srbije pozove u svoju zemlju“ – ističe Le Monde diplomatique, ukazujući na situaciju u Preševskoj dolini, koja se nalazi na granici sa Kosovom.

Drugo potencijalno eksplozivno „žarište“ jesu tri zajednice na jugu Srbije (Bujanovac, Medveđa i Preševo). Prema poslednjem popisu stanovništva Srbije, oko 90 000 ljudi živi na teritorijama ove tri zajednice. Odnos Srba i Albanaca je sledeći: u Preševu – 89 odsto Albanaca i 9 odsto Srba, u Bujanovcu – 55 odsto Albanaca i 34 odsto Srba, u Medveđi – 26 odsto Albanaca i 67 odsto Srba.

Predstavnik zajednice u Preševu i lider Demokratske stranke Albanaca u Srbiji, Ragmi Mustafa, zalagao se za „razmenu teritorija“ između Beograda i Prištine, naglasivši da bi sve tri zajednice „trebalo da se pridruže Kosovu“, a da bi „Sever Kosova trebalo da se pridruži Srbiji“. Kako Mustafa navodi, na pregovorima u Briselu trebalo bi da bude predstavljen ovaj bitan predlog: „Mislim da je to budućnost našeg regiona“.

Prema mišljenju lidera Albanaca iz Preševske doline, međunarodna zajednica trebalo bi da natera vladu Srbije da se „suzdrži od ometanja stanovništva Preševske doline u izražavanju svoje slobodne volje“.

Takav stav reflektuje program radikalnog kosovskog pokreta „Samoopredeljenje“ na čijem čelu se nalazi bivši premijer, Aljbin Kurti. Kurti smatra da bi Kosovo i Albanija „trebalo da koordinišu svoje postupke i istovremeno usmere svoje zakonodavstvo u cilju pripreme za dva referenduma, u Albaniji i na Kosovu, na osnovu kojih će Kosovo biti ujedinjeno sa Albanijom“. „Mislim da to zadovoljava interese naših ljudi u ekonomskoj i sigurnosnoj sferi“, istakao je Aljbin Kurti, dodavši da će nakon referenduma doći vreme za „rešavanje panalbanskih problema, pre svega – u Makedoniji, istočnom Kosovu [Preševskoj dolini], Crnoj Gori i Grčkoj“. Prema mišljenju lidera „Samoopredeljenja“, kosovske vlasti trebalo bi da vode razgovore ne sa Beogradom – o podeli, već sa Tiranom – o ujedinjenju.

S obzirom na situaciju, postoje razlozi da se očekuje pokretanje napora, kako kosovskih vlasti, tako i albanskih lidera u drugim balkanskim zemljama i teritorijama u cilju izgradnje njihove vojne i političke moći. U stvari, ovaj proces se već odvija. Zamenik direktora odeljenja za informacije i štampu Ministarstva inostranih poslova Rusije, Aleksej Zajcev, dao je izjavu povodom toga, skrećući pažnju javnosti na činjenicu da su Sjedinjene Države počele da snabdevaju Prištinu vojnom opremom. Kako ovaj diplomata navodi, SAD na taj način otvoreno podrivaju međunarodne napore koji su usmereni ka obezbeđivanju mira i stabilnosti na Balkanu.

Priština je takođe pojačala napore ka uspostavljanju vojne saradnje sa Nemačkom. Sve ovo govori o eskalaciji sukoba u balkanskom regionu usred trajne aktivacije „albanskog faktora“.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.