Na Dan primirja, 11. novembra 2017. godine, tadašnji direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić brojao je dane koje Priština duguje Srbima zbog neformiranja Zajednice opština sa srpskom većinom – bilo ih je 1.674. Pet godina kasnije, istog datuma, Aleksandar Vučić je iz Pariza poručivao da Srbi neće napuštati Kosovo i da neće učestvovati na izborima koje priprema Priština. Danas, devet godina kasnije, Đurićeva štoperica i dalje radi. Srbi su u međuvremenu učestvovali na izborima, politički predstavnici vratili su se u institucije, ali sa znatno oslabljenim položajem, dok srpske sudije, tužioci i policajci nisu vraćeni na prethodna radna mesta. Đurić je, pak, od direktora Kancelarije za KiM, preko ambasadora u Vašingtonu, stigao do šefa srpske diplomatije. Za vlast SNS-a i Aleksandra Vučića, kojem je Đurić godinama javno iskazivao zahvalnost i političku odanost, izborna štoperica je otkucala drugačije: posle 14 godina dominacije, Vučićeva lista izgubila je parlamentarne izbore.
Jedanaesti novembar, Dan primirja u Prvom svetskom ratu, u Srbiji je državni praznik – dan sećanja na završetak Velikog rata i pobedu za koju je Srbija platila ogromnu cenu u ljudskim životima. Srpska vojska borila se na strani savezničkih sila i pobednički završila rat tokom kojeg je zemlja pretrpela razaranja i izgubila veliki deo stanovništva.
U arhivi KoSSeva isti datum, međutim, za ovovremenske generacije političara čuva neslavnu istoriju zvučnih ali nerealizovanih političkih poruka. Jedna je o vremenu i neispunjenim sporazumima. Druga o opstanku Srba, njihovom odlasku iz institucija i odbijanju izbora.
Đurić, 11. novembar 2017: Samo jedna štoperica je uključena
„Jedina štoperica koja je uključena je ona koja pokazuje da gospoda u Prištini 1.674 dana duguju Zajednicu srpskih opština“, poručio je Đurić 11. novembra 2017. godine.
Tadašnji direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju reagovao je na najave da bi dijalog Beograda i Prištine mogao da bude završen u narednih 18 meseci.
Očekivao je da predstavnici Prištine bez daljeg odlaganja ispune obaveze, počnu da rade sa Srbima na unapređenju odnosa i sprovedu ono na šta su se obavezali. Naglašavao je da razgovori moraju da se nastave, jer od njih zavise stabilnost, mir, bezbednost i budućnost Srba i Albanaca.
Đurić je tada polemisao i sa Azemom Vlasijem, nekadašnjim visokim funkcionerom Saveza komunista Kosova, danas političkim analitičarem i advokatom, koji je kazao da je nezavisnost Kosova nepovratan proces.
Đurić je uzvratio da se političke okolnosti menjaju i da ono što je nekada delovalo nezamislivo može postati stvarnost. Izrazio je uverenje da će za 25 godina prilike biti bitno drugačije i neuporedivo povoljnije za Srbiju, uz najavu da će se na tome predano raditi.
Poredeći nekadašnje političke okolnosti sa sadašnjim, Đurić je Vlasiju poručio da mu je današnja situacija, dok je bio član Centralnog komiteta, verovatno izgledala kao naučna fantastika. Bio je siguran da će za četvrt veka prilike biti bitno drugačije, a položaj Srbije mnogo povoljniji nego 2017. godine.
Devet godina kasnije: ZSO nema, Đurić je šef diplomatije
Devet godina kasnije, Đurićeva štoperica nije prestala da radi. Zajednica opština sa srpskom većinom, dogovorena Prvim briselskim sporazumom 19. aprila 2013. godine, do danas nije formirana. U međuvremenu je postignut i novi evropski Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa, čiji je sastavni deo implementacioni aneks dogovoren u Ohridu u martu 2023. godine.
Njime je predviđeno uspostavljanje posebnih aranžmana i garancija za odgovarajući nivo samoupravljanja srpske zajednice na Kosovu, uz potvrđivanje obaveze sprovođenja ranijih sporazuma. Ni ta odredba, u kojoj se više čak ni ne spominje ZSO, nije sprovedena.
Evropski nacrt statuta ZSO, predstavljen u okviru dijaloga, ostao je bez primene. Dokument, štaviše, još nije upućen Ustavnom sudu Kosova, iako su zapadne diplomate upravo taj korak godinama izdvajale kao važan uslov za napredak u formiranju Zajednice.
Pitanje je ponovo dospelo u središte političkih polemika ovih dana, nakon što je kosovski ministar za zajednice i povratak Nenad Rašić izjavio da je Vlada u Prištini, posle pobede Studentske liste u Srbiji, spremnija da pokrene formiranje ZSO. Iz vladajućeg Samoopredeljenja, koje godinama pruža zdušnu političku podršku upravo Rašiću, ubrzo je stigla drugačija poruka – da se stav Vlade o ovom pitanju nije promenio.
Za razliku od ZSO, štoperica Marka Đurića radila je po pitanju njegovog diplomatskog uspona.
Nekada mlad i široj javnosti relativno nepoznat političar, Marko Đurić je tokom vlasti Srpske napredne stranke sa mesta direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju 2020. godine otišao na dužnost ambasadora Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama.
Četiri godine kasnije, u maju 2024, postao je ministar spoljnih poslova Srbije, a na istu funkciju ponovo je izabran u aprilu 2025. godine.
Izostavljajući štopericu iz rečnika, nastavio je da podseća na to da ZSO duže od decenije nije formirana.
U maju ove godine, tokom sastanka u Briselu, sada kao šef srpske diplomatije, ponovo je govorio o neispunjenoj obavezi Prištine. Podsetio je da je i sam, 19. aprila 2013, prisustvovao postizanju dogovora o ZSO.
Vučić, 11. novembar 2022: Srbi neće napuštati Kosovo, na izbore neće izaći
Na isti datum, 11. novembra 2022, sever Kosova nalazio se usred jedne od najtežih institucionalnih kriza od potpisivanja Briselskog sporazuma.
Samo nekoliko dana ranije, Srbi su kolektivno napustili Kosovsku policiju, pravosuđe, lokalne samouprave i druge institucije na severu. Odluku su predvodili predstavnici Srpske liste, uz podršku zvaničnog Beograda.
Aleksandar Vučić, donedavni predsednik Srbije, nalazio se tada u Parizu, gde je na Dan primirja učestvovao na Mirovnom forumu. Razgovarao je sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, tadašnjim šefom evropske diplomatije Žozepom Boreljom i specijalnim predstavnikom EU za dijalog Miroslavom Lajčakom.
Posle tih sastanaka optuživao je Aljbina Kurtija da pritiscima pokušava da protera Srbe sa njihovih ognjišta. Posebno je upozoravao na najavljeno kažnjavanje vozača sa srpskim registarskim oznakama, za koje je smatrao da će izazvati novu krizu.
Za politiku Prištine tvrdio je da ima podršku Nemačke i Velike Britanije, a za Srbe da neće napuštati Kosovo.
Na najavu kosovske predsednice da će početi konsultacije o raspisivanju lokalnih izbora na severu, Vučić je odgovorio da na njima neće učestvovati najveći deo srpskog stanovništva.
Tvrdio je da bi na takvim izborima moglo da glasa tek oko 1.500 ljudi, uglavnom Albanaca i Bošnjaka, uz manji broj Srba koje je optuživao za povezanost sa Prištinom i zapadnim državama. Takvim izborima unapred je osporavao legitimnost.
Kosovske vlasti optuživao je da pripremaju nerede, incidente i haos, uz podršku moćnih zapadnih država, nacrtavši mapu puta upravo za naredne mesece:
„Šta čekaju pojedini u Evropi? Da Srbija napravi grešku, da bi svu krivicu svalili na Srbiju. A ovako će da ćute doveka. Ovaj može da uradi šta god mu je volja, kako god hoće, dokle god hoće. Nikakvo upozorenje neće da dobije, ali prvi put kada se dogodi da Srbi odgovore na nasilje Prištine, tog trenutka će Srbi biti krivi i sve ostalo prethodno će biti zaboravljeno“.
Vučić: Na izbore Srbi neće izaći, situacija posebno komplikovana od 21. novembra
U aprilu 2023. održani su lokalni izbori na severu koje je Srpska lista bojkotovala. Vlast u četiri opštine preuzeli su albanski gradonačelnici, izabrani uz izuzetno malu izlaznost.
U maju iste godine, tokom protesta u Zvečanu, došlo je do ozbiljnog sukoba demonstranata sa pripadnicima KFOR-a, u kojem je povređen, kako je zvanično ocenjeno u vrhu NATO-a najveći broj vojnika KFOR-a od ’99.
U septembru 2023. usledio je oružani sukob u Banjskoj, u kojem su ubijeni kosovski policajac i trojica Srba. Odgovornost za organizovanje naoružane grupe preuzeo je Milan Radoičić, dotadašnji potpredsednik Srpske liste, a sve se svalilo na Srbe sa Kosova.
U međuvremenu su srpske registarske oznake gradova na Kosovu prestale da se koriste u redovnom saobraćaju, a ZSO nije formirana.
Srpska lista se posle novih lokalnih izbora vratila na vlast u Severnoj Mitrovici, Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku, ali sa znatno oslabljenim položajem i drugačijim odnosom snaga na terenu.
Srpske sudije, tužioci i policajci koji su 2022. napustili kosovske institucije nisu vraćeni na svoja prethodna radna mesta. Sudije i tužioci pokušali su ovog leta da povuku ostavke, ali kosovski pravosudni saveti nisu prihvatili njihov povratak. Za nekadašnje srpske policajce nije obezbeđen mehanizam reintegracije, na šta je upozorila i Evropska komisija.
Istovremeno, nastavlja se iseljavanje Srba sa Kosova, na šta godinama upozoravaju predstavnici srpske zajednice i civilnog društva. Posebno se ukazuje na odlazak mladih i porodica, sve teže uslove života i neizvesnost u pogledu budućnosti.
Posle 14 godina, drugačije je otkucala i politička štoperica u Beogradu
Četiri godine kasnije promena se dogodila i u Srbiji.
Na vanrednim parlamentarnim izborima 25. oktobra ove godine Studentska lista „Studenti pobeđuju“ osvojila je 140 poslaničkih mandata, a lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ 103.
Posle 14 godina političke dominacije, SNS i Aleksandar Vučić izgubili su parlamentarnu većinu. Studentska lista dobila je mandat birača da formira novu vlast, dok se njeno institucionalno preuzimanje tek očekuje.
I kuca nova štoperica.
Dan srpske pobede, oslobođenja države i primirja u Velikom ratu – 11. novembar
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
