Evropska komisija ocenila je u godišnjem izveštaju za Kosovo, objavljenom danas, 4. novembra, da su evropske reforme usporene dugotrajnom političkom i institucionalnom krizom, da u funkcionisanju pravosuđa nije ostvaren napredak i da se politički i ekonomski uticaji na njegovu nezavisnost u pojedinim aspektima pojačavaju. Posebno zabrinjavajući nalazi odnose se na položaj srpske zajednice: kosovske institucije nisu omogućile reintegraciju srpskih sudija i tužilaca, opštine sa srpskom većinom suočavaju se sa preprekama u ostvarivanju nadležnosti, a zatvaranje institucija koje podržava Srbija nastavilo je da ostavlja praznine u dostupnosti usluga. Iako je situacija na severu ocenjena kao mirna, Evropska komisija upozorava da je i dalje krhka.
U odnosu na prošlogodišnji izveštaj, u kojem je Komisija konstatovala ograničen napredak u funkcionisanju pravosuđa, ovogodišnja ocena je nepovoljnija: napretka nema.
Istovremeno, Evropska komisija beleži određeni napredak u borbi protiv organizovanog kriminala i javnoj upravi, ograničen napredak u oblasti slobode izražavanja i obrazovanja, kao i pojedine pozitivne pomake u borbi protiv korupcije. Pozitivno su ocenjeni i povratak srpskih gradonačelnika na sever Kosova, primena martovskog dogovora o Zakonu o strancima i određeni koraci u rešavanju pitanja nestalih lica
Ove ocene sadržane su u dokumentu „Kosovo Report 2026“, koji je Evropska komisija objavila u okviru godišnjeg paketa proširenja. Izveštaj obuhvata period od 1. septembra 2025. do 1. septembra 2026. godine, uz osvrt na pojedine događaje koji su usledili nakon završetka izveštajnog perioda.
Šubel uručio izveštaj Širokoj-Pulji: Predsednica najavljuje nastavak reformi
Ambasador Evropske unije na Kosovu Dirk Šubel (Dirk Schuebel) uručio je danas predsednici Kosova Justini Širokoj-Pulji godišnji izveštaj Evropske komisije.
Prema saopštenju Predsedništva Kosova, Široka-Pulja je naglasila da članstvo u Evropskoj uniji ostaje strateški cilj Kosova i istakla opredeljenost institucija za reforme, vladavinu prava i demokratsko funkcionisanje.
Šubel je pohvalio njen konstruktivan pristup i nastojanja da doprinese saradnji na kosovskoj političkoj sceni.
Pre godinu dana, 4. novembra 2025, tadašnji šef Kancelarije EU Aivo Orav uručio je izveštaj predsednici Vjosi Osmani, a potom premijeru u tehničkom mandatu Aljbinu Kurtiju.
Pravosuđe: Od ograničenog napretka do potpunog izostanka napretka
Jedna od najupečatljivijih promena u odnosu na 2025. godinu odnosi se na ocenu funkcionisanja pravosuđa.
Prošlogodišnji izveštaj konstatovao je ograničen napredak, između ostalog zahvaljujući smanjenju broja zaostalih predmeta i pojedinim merama digitalizacije.
Ovogodišnji dokument donosi strožu ocenu.
„Kosovo se nalazi između rane faze pripremljenosti i određenog nivoa pripremljenosti i ukupno nije ostvarilo napredak u funkcionisanju pravosuđa“, navodi Evropska komisija.
Posebno upozorava na neprimerene uticaje na pravosudni sistem, uključujući političke i ekonomske interese.
„Neprimereni uticaji unutrašnjih i različitih spoljašnjih činilaca, poput političkih i ekonomskih interesa, ne samo da ostaju značajna prepreka nezavisnosti i nepristrasnosti, već su se u pojedinim aspektima i pojačali“, konstatuje Komisija.
Paketi zakona neophodni za reformu pravosuđa i dalje nisu usvojeni, što sprečava preko potrebne reforme i negativno utiče na napore za jačanje odgovornosti i efikasnosti sudova i tužilaštava.
Specijalizovana veća: Izmene zakona izazivaju ozbiljnu zabrinutost Evropske komisije
Komisija posebno upozorava i na izmene Zakona o Specijalizovanim većima, usvojene u Skupštini Kosova 6. oktobra, a vraćene na ponovno razmatranje 22. oktobra.
Prema oceni Komisije, predložene izmene izazivaju ozbiljnu zabrinutost u pogledu međunarodnih obaveza Kosova i poštovanja osnovnih načela vladavine prava.
„Predložene izmene izazivaju ozbiljnu zabrinutost u pogledu međunarodnih obaveza Kosova i usklađenosti sa osnovnim principima vladavine prava, posebno nezavisnosti pravosuđa, zaštite žrtava i svedoka, kontinuiteta procesnih prava i delotvornog utvrđivanja odgovornosti za ratne zločine“, navodi se u izveštaju Evropske komisije.
Poređenje sa 2025: Od ograničenog napretka do stagnacije
Dok je prošle godine Evropska komisija beležila određene tehničke pomake u funkcionisanju pravosuđa, ovogodišnji izveštaj konstatuje izostanak napretka i upozorava na pojačane političke i ekonomske uticaje na njegovu nezavisnost.
Evropska komisija: Kosovo mora da ubrza reforme i obnoviti konstruktivan dijalog sa Srbijom
Brisel u izveštaju: Sever Kosova i dijalog sa Srbijom ostaju ključni test za evropski put
Srpske sudije i tužioci: Pokušaj povratka zaustavljen odlukama kosovskih institucija
Posebno oštre ocene odnose se na postupanje prema srpskim sudijama, tužiocima i administrativnom osoblju koje je u novembru 2022. napustilo kosovske pravosudne institucije.
Prema izveštaju Evropske komisije, oni su 15. jula 2026. povukli ostavke podnete tri i po godine ranije.
Komisija taj potez označava kao važan prvi korak ka otklanjanju posledica napuštanja institucija.
„To je predstavljalo važan prvi korak ka otklanjanju posledica povlačenja iz institucija 2022. godine i otvorilo put za reintegraciju srpskog pravosudnog osoblja“, navodi se u izveštaju.
Međutim, Kosovski tužilački savet, Kosovski sudski savet i tadašnji vršilac dužnosti predsednika Kosova doneli su odluke kojima su prihvaćene već povučene ostavke.
Evropska komisija ocenjuje da je time onemogućen nastavak procesa reintegracije.
„Međutim, naknadne odluke Kosovskog tužilačkog saveta, Kosovskog sudskog saveta i vršioca dužnosti predsednika da prihvate povučene ostavke sprečile su nastavak tog procesa“, konstatuje Komisija.
U dokumentu se izričito navodi da ove odluke nisu u skladu sa ciljevima i obavezama koje je Kosovo preuzelo Sporazumom o pravosuđu iz 2015. godine.
„Ove odluke nisu u skladu sa ciljevima i obavezama Kosova iz Sporazuma o pravosuđu iz 2015. godine. Kosovo nije omogućilo reintegraciju srpskog pravosudnog osoblja. Naknadni konkurs za zapošljavanje, sa kvotom za srpske tužioce, nije bio uspešan“, navodi Evropska komisija.
Komisija upozorava da nedovoljna zastupljenost Srba u pravosuđu, posebno na severu Kosova, otežava pristup pravdi i produbljuje nepoverenje građana u institucije.
„Pravosudni sistem na severu Kosova, sa ograničenom zastupljenošću Srba, otežava pristup pravdi i izaziva nepoverenje javnosti. Dosadašnji napori da se poveća zastupljenost nevećinskih zajednica ciljanim zapošljavanjem dali su veoma ograničene rezultate“, konstatuje Komisija.
U prošlogodišnjem izveštaju problem nedovoljne zastupljenosti Srba takođe je bio prisutan, ali se ovogodišnji dokument bavi konkretnim, neuspelim pokušajem njihovog povratka.
Sever Kosova: Lokalna vlast vraćena Srbima, ali uz ozbiljne prepreke
Evropska komisija pozitivno ocenjuje povratak srpskih gradonačelnika na čelo četiri opštine na severu Kosova nakon lokalnih izbora 2025. godine.
Međutim, konstatuje da se nova opštinska rukovodstva suočavaju sa značajnim preprekama u radu.
„Izbor gradonačelnika iz srpske zajednice na severu Kosova u decembru 2025. predstavljao je značajan korak u obnavljanju reprezentativne lokalne vlasti. Međutim, rukovodstva severnih opština suočavaju se sa značajnim preprekama, uključujući nedostatak pristupa celokupnoj arhivi i zaposlene koje su angažovale prethodne opštinske administracije, a koji ne poznaju jezik većinske zajednice u tim opštinama i ne odražavaju na odgovarajući način sastav zajednica“, navodi Evropska komisija.
Komisija upozorava i da odnosi između centralnih vlasti u Prištini i svih opština sa srpskom većinom, ne samo četiri na severu, ostaju zategnuti.
„Odnosi između centralnih vlasti i svih opština sa srpskom većinom na Kosovu ostaju zategnuti“, konstatuje se u izveštaju.
Posebno se ukazuje na probleme u poštovanju jezičkih prava, administrativne prepreke, ali i postupanje Kosovske policije i Ministarstva administracije lokalne samouprave.
„Postoji zabrinutost u vezi sa poštovanjem jezičkih prava, proceduralnim preprekama, kao i zbog toga što policija i Ministarstvo administracije lokalne samouprave povremeno ograničavaju ostvarivanje opštinskih nadležnosti ili aktivnosti koje su opštinske vlasti propisno odobrile“, navodi Komisija.
Evropska komisija problematizuje i imenovanje dvojice srpskih zamenika ministara u martu 2026. godine bez formalne podrške većine poslanika iz srpske zajednice, kako to predviđa Ustav Kosova.
„Imenovanje dvojice zamenika ministara iz srpske zajednice u martu 2026. godine, bez formalne podrške većine srpskih poslanika, kako je propisano Ustavom, izazvalo je zabrinutost u pogledu zastupljenosti manjina i oslabilo njihova ustavna prava“, konstatuje Komisija.
Rušenja i iseljavanja na severu: EK upozorava na povrede imovinskih prava i postupanje Kosovske policije
Evropska komisija u izveštaju posebno upozorava na rušenja privatnih objekata i postupke iseljavanja na severu Kosova, dovodeći u pitanje poštovanje zakonskih procedura, zaštitu imovinskih prava i ovlašćenja Kosovske policije.
„Nedavne akcije sprovođenja zakona na severu Kosova, uključujući rušenje privatne imovine bez odgovarajućeg pravnog postupka, ukazuju na nedostatke u delotvornoj zaštiti imovinskih prava. Nepovratne mere sprovode se dok su sudski postupci još u toku, što izaziva zabrinutost u pogledu pristupa delotvornim pravnim lekovima“, konstatuje Komisija.
U posebnom poglavlju o imovinskim pravima navodi se da su jedno ministarstvo i javna preduzeća na severu izdavali obaveštenja o iseljenju, a da je u jednom slučaju srušeno više desetina nepokretnosti koje su koristili dugogodišnji korisnici.
„Na severu Kosova, jedno ministarstvo i javna preduzeća izdavali su obaveštenja o iseljenju, a u jednom slučaju srušili su desetine nepokretnosti koje su koristili dugogodišnji korisnici, što izaziva zabrinutost u pogledu poštovanja propisanih postupaka i imovinskih prava“, navodi Evropska komisija.
Posebno se problematizuje uloga Kosovske policije.
„Pomoć Kosovske policije ovim javnim preduzećima u preuzimanju kontrole nad nepokretnostima i njihovom rušenju, bez odgovarajućih sudskih ili administrativnih odluka, takođe izaziva zabrinutost u pogledu granica policijskih ovlašćenja“, ističe Komisija.
Evropska komisija zahteva potpuno poštovanje propisanih postupaka, imovinskih prava i prava na delotvoran pravni lek, uključujući izbegavanje nepovratnih mera dok su relevantni sudski postupci u toku.
To je značajna razlika u odnosu na 2025. godinu: tada su četiri opštine na severu još bile u središtu spora zbog prethodnog načina upravljanja, dok se ove godine pitanje pomera na stvarnu mogućnost novoizabranih srpskih rukovodstava da ostvaruju svoja ovlašćenja.
Zatvaranje institucija koje podržava Srbija: Posledice po pristup osnovnim uslugama
Evropska komisija se i ove godine vraća na pitanje institucija i službi koje funkcionišu uz podršku Srbije.
Dokument konstatuje da su ranija, nekoordinisana zatvaranja tih institucija, bez obezbeđivanja potpuno funkcionalnih zamenskih usluga, nastavila da ostavljaju praznine u dostupnosti usluga za srpsku zajednicu.
„Ranija nekoordinisana zatvaranja institucija koje podržava Srbija, bez potpuno delotvornih zamenskih rešenja, nastavila su da ostavljaju praznine u pružanju usluga srpskoj zajednici na Kosovu“, navodi Evropska komisija.
Ovaj nalaz posebno je značajan za obrazovne, zdravstvene i administrativne usluge koje koriste Srbi na Kosovu.
Komisija se ovim pitanjem bavi i u posebnom poglavlju o dijalogu Beograda i Prištine, u kojem ocenjuje postupanje obe strane u odnosu na preuzete obaveze.
„Kosovo je u više navrata preduzimalo radnje suprotne svojim obavezama iz dijaloga ili radnje koje podrivaju proces normalizacije“, konstatuje Komisija.
Kao primere navodi policijske i administrativne postupke prema institucijama i uslugama koje podržava Srbija, hapšenja Srba na Kosovu i odluke kojima je onemogućena reintegracija srpskih sudija i tužilaca.
Evropska komisija posebno ukazuje na izostanak koordinacije i posledice takvih postupaka po lokalno stanovništvo.
„EU je 21. jula i 28. avgusta izrazila duboku zabrinutost, uključujući zbog ponavljanog izostanka koordinacije od strane Kosova i negativnog uticaja na lokalne zajednice i njihov pristup osnovnim javnim i socijalnim uslugama“, navodi se u dokumentu.
Komisija insistira na tome da se pitanje statusa institucija i usluga koje podržava Srbija ne rešava jednostranim potezima.
„Status struktura i usluga koje podržava Srbija na Kosovu mora biti rešen u potpunosti u skladu sa sporazumima iz dijaloga i kosovskim zakonima, a ne nekoordinisanim merama. EU insistira na strukturisanim konsultacijama sa predstavnicima srpske zajednice na Kosovu kako bi se obezbedilo njihovo suštinsko učešće“, navodi Evropska komisija.
Dodaje se da bi ovaj proces trebalo da se odvija u bliskoj saradnji sa specijalnim predstavnikom EU za dijalog Beograda i Prištine.
Poređenje sa 2025: Od zatvaranja institucija do trajnih posledica
U izveštaju za 2025. godinu Evropska komisija konstatovala je da su se odnosi kosovskih vlasti i srpske zajednice na severu pogoršali zbog zatvaranja desetina institucija koje podržava Srbija.
Tada je posebno upozorila da su kosovske institucije bile samo delimično funkcionalne, sa pretežno albanskim osobljem, zbog čega je Srbima i pripadnicima drugih nevećinskih zajednica dodatno otežan pristup uslugama.
Ovogodišnji izveštaj potvrđuje da posledice tih zatvaranja nisu otklonjene, uprkos povratku srpskih gradonačelnika u četiri opštine na severu.
Zakon o strancima i dokumenta: EU pozdravlja primenu sporazuma, ali traži trajno rešenje
Evropska komisija posebnu pažnju posvećuje sporazumu postignutom 14. marta 2026. godine, uz posredovanje Evropske unije, o primeni Zakona o strancima.
U izveštaju se navodi da je sporazum postignut u kratkom periodu između dva izborna ciklusa i da se odnosi na regulisanje statusa stranih radnika i studenata u zdravstvenim i obrazovnim ustanovama koje podržava Srbija.
„Sporazum o Zakonu o strancima, postignut uz posredovanje EU, omogućava stranim radnicima i studentima u zdravstvenim i obrazovnim službama koje podržava Srbija da podnesu zahteve za radne i boravišne dozvole“, navodi se u dokumentu.
U okviru sprovođenja ovog dogovora, Srbima na Kosovu omogućeno je da tokom tromesečnog perioda registruju podatke o rođenju, smrti i braku koristeći lične karte koje su izdale institucije koje podržava Srbija.
Međutim, Evropska komisija ukazuje na prepreke u sprovođenju tog postupka.
„Postupak registracije otežavali su nedovoljno jasna uputstva i slaba koordinacija između opština“, konstatuje Komisija.
U poglavlju posvećenom dijalogu Beograda i Prištine i slobodi kretanja, Komisija ipak daje pozitivnu ukupnu ocenu sprovođenja martovskog dogovora.
„EU pozdravlja u celini zadovoljavajuću primenu sporazuma od 14. marta 2026. godine o sprovođenju Zakona o strancima, kao i otvorene mogućnosti za registraciju podataka iz matičnih evidencija u kosovskom sistemu korišćenjem dokumenata koje je izdala Srbija“, navodi se u izveštaju.
Istovremeno, Komisija poziva na pronalaženje dugoročnog rešenja.
„Kosovo se podstiče da pronađe dugoročno rešenje koje će obezbediti delotvoran postupak registracije, kako bi svi koji žive, rade ili studiraju na Kosovu mogli da pribave potrebna dokumenta“, poručuje Evropska komisija.
Evropska komisija u delu izveštaja posvećenom imovinskim pravima posebno upozorava i na položaj raseljenih lica sa Kosova koja poseduju samo dokumenta Srbije.
‚Raseljena lica sa Kosova koja imaju isključivo dokumenta Srbije i dalje se suočavaju sa preprekama u regulisanju svog statusa i pristupu svojoj imovini‘, konstatuje Komisija.
Zajednica opština sa srpskom većinom: Bez daljeg napretka, EU traži početak procesa i konsultacije sa Srbima
Evropska komisija konstatuje da nije bilo daljeg napretka u uspostavljanju Zajednice opština sa srpskom većinom.
U dokumentu se podseća na obaveze iz Briselskog sporazuma iz 2013, dogovora o opštim principima iz avgusta 2015. i Ohridskog sporazuma iz 2023. godine.
„Nije ostvaren dalji napredak ka uspostavljanju Zajednice, kako je predviđeno Briselskim sporazumom iz 2013. godine i Sporazumom iz avgusta 2015. o opštim principima i glavnim elementima za njeno osnivanje“, konstatuje Evropska komisija.
Od Prištine se očekuje da započne proces koji vodi ka njenom uspostavljanju, dok se od Beograda, paralelno, očekuje pokretanje postupka priznavanja kosovskih dokumenata, simbola i institucija.
„Od Kosova se očekuje da započne proces koji vodi ka uspostavljanju aranžmana za samoupravljanje srpske zajednice na Kosovu, dok se od Srbije očekuje da paralelno pokrene priznavanje kosovskih dokumenata, simbola i institucija“, navodi Komisija.
Istovremeno, Komisija konstatuje: „Nijedna strana nije ostvarila dovoljan napredak.“
Ponovljen je stav Evropske unije da je Ohridski sporazum važeći i pravno obavezujući za obe strane, bez obzira na formalnosti povezane sa njegovim prihvatanjem.
„Ohridski sporazum iz 2023. godine važeći je i pravno obavezujući za obe strane, a bilo kakve formalnosti, uključujući one povezane sa njegovim usvajanjem ili ‘formalizacijom’, ne bi smele da ometaju njegovo sprovođenje“, navodi se u izveštaju.
Komisija upozorava da izostanak napretka u normalizaciji ugrožava evropsku perspektivu obe strane.
„Normalizacija odnosa i sprovođenje obaveza iz dijaloga ostaju suštinski uslovi na evropskom putu obe strane, a obe rizikuju da izgube važne prilike ukoliko izostane napredak.“
Most u Mitrovici: Tehnički uslovi ispunjeni, potrebne bolje konsultacije
Evropska komisija u poglavlju o dijalogu posebno razmatra pitanje glavnog mosta preko Ibra u Mitrovici.
U dokumentu se navodi da su dodatne procene i konsultacije u vezi sa mostom završene i da stav EU ostaje da most treba otvoriti.
Ipak, Komisija ističe da je potrebno unaprediti koordinaciju i suštinske konsultacije između nadležnih opština i centralnih institucija kako bi most služio svim zajednicama.
Sloboda medija na Kosovu: Ograničen napredak, politički pritisci i finansijska nesigurnost – u srpskim sredinama restriktivno okruženje i autocenzura
Evropska komisija ocenila je da je Kosovo tokom protekle godine ostvarilo ograničen napredak u oblasti slobode izražavanja i medija, što predstavlja pomak u odnosu na izveštaj za 2025. godinu, kada napredak nije bio zabeležen.
Ipak, upozorava da, uprkos odgovarajućim zakonskim garancijama slobode izražavanja, uslovi za slobodan, nezavisan i profesionalan rad medija i dalje nisu zadovoljavajući.
„Kosovo obezbeđuje odgovarajuće zakonske garancije slobode izražavanja, ali je potrebno unaprediti okruženje koje omogućava slobodan, nezavisan i profesionalan rad medija“, navodi Evropska komisija.
U izveštaju se konstatuje da medijska scena ostaje pluralistička, ali da se suočava sa nedovoljnom transparentnošću vlasništva i finansiranja, kao i problemima ekonomske održivosti.
Posebno se upozorava na položaj nezavisnih medija, koji su, zbog nedovoljnih sopstvenih prihoda, izloženi finansijskim pritiscima i potencijalnom političkom uticaju.
Srpske sredine: Restriktivno okruženje koje podstiče autocenzuru
Evropska komisija posebno izdvaja stanje u sredinama u kojima žive Srbi, naročito na severu Kosova.
„Okruženje u sredinama naseljenim Srbima, a posebno na severu Kosova, ostaje restriktivno, podstičući autocenzuru među građanima, medijima i civilnim društvom“, navodi Evropska komisija.
U delu posvećenom sprovođenju medijskog zakonodavstva Komisija posebno ukazuje na problem pristupa informacijama na srpskom jeziku.
„Mediji na srpskom jeziku i dalje se suočavaju sa poteškoćama u pristupu informacijama na srpskom zbog neadekvatne primene Zakona o jezicima“, navodi se u izveštaju.
Istovremeno, Komisija upozorava da se novinari na Kosovu generalno suočavaju sa kašnjenjima i preprekama prilikom traženja pristupa javnim dokumentima.
Evropska komisija ukazuje i na šire pritiske na slobodu izražavanja srpske zajednice.
„Sloboda izražavanja Srba na Kosovu ostala je pod pritiskom, uz neujednačenu primenu pravila o podsticanju mržnje i ograničenja u vezi sa srpskim zastavama i simbolima zajednice u mnogim sredinama naseljenim Srbima“, konstatuje se u dokumentu.
Izveštaj ne imenuje pojedinačne medije na srpskom jeziku, niti navodi konkretne redakcije koje se suočavaju sa ovim problemima.Napadi i pretnje novinarima: Sa 70 na 35 prijavljenih slučajeva
Tokom izveštajnog perioda registrovano je 35 slučajeva fizičkih ili verbalnih napada i pretnji novinarima, dok ih je u prethodnom izveštaju bilo 70.
Evropska komisija ovaj pad ocenjuje kao značajan. Ipak, ukazuje da su među prijavljenim slučajevima bili i ometanje novinarskog rada od strane bezbednosnih službenika, kao i optužbe i oštre izjave visokih predstavnika vlasti, uključujući premijera.
„Javni funkcioneri trebalo bi da se uzdrže od retorike koja je usmerena protiv novinara ili ih diskredituje, a napadi i zastrašivanje novinara moraju biti osuđeni“, poručuje Komisija.
U dokumentu se navodi da je jedan snimatelj uhapšen i kratko zadržan u Kosovskoj policiji, dok su najmanje četiri osobe privedene zbog pretnji novinarima.
Registrovani su i slučajevi uznemiravanja na internetu i objavljivanja ličnih podataka.
Sa druge strane, Komisija konstatuje da tokom izveštajnog perioda nisu zabeležene strateške tužbe protiv učešća javnosti, poznate kao SLAPP tužbe, koje se mogu koristiti za zastrašivanje novinara i drugih kritičara.
Javni servis RTK: Duboka finansijska kriza i rukovodeća nestabilnost
Posebno opširan deo izveštaja odnosi se na Radio-televiziju Kosova.
Evropska komisija konstatuje da je funkcionisanje javnog servisa tokom izveštajnog perioda obeležila duboka finansijska kriza, izazvana institucionalnom blokadom.
Kriza je delimično ublažena nakon konstituisanja Skupštine Kosova u februaru 2026. godine, ali dugoročno rešenje finansiranja nije pronađeno.
„Nije ostvaren napredak u uspostavljanju dugoročnog, održivog i nezavisnog modela finansiranja javnog servisa“, navodi Komisija.
RTK se, prema izveštaju, suočava sa ozbiljnim budžetskim, imovinskim i kadrovskim problemima.
Njegov budžet nije usklađen sa važećim zakonom niti sa inflacijom, dok se 75 odsto ukupnih sredstava izdvaja za zarade.
Komisija navodi i da se zgrada u kojoj RTK radi nalazi u veoma lošem stanju i nije u vlasništvu javnog servisa.
Dodatni teret predstavljaju finansijske obaveze, uključujući kamatu na vladin zajam od 2,7 miliona evra, kojim je održavan rad RTK od jula do oktobra 2025. godine, kao i sudski naloženu isplatu od 950.000 evra.
U julu je imenovan novi generalni direktor, ali su pojedine ključne rukovodeće funkcije ostale popunjene vršiocima dužnosti.
Komisija konstatuje da su u Upravnom odboru RTK ostala četiri upražnjena mesta, uključujući jedno rezervisano za predstavnika srpske zajednice i jedno za predstavnika ostalih nevećinskih zajednica.
Medijski regulator: Novi zakon još nije donet
Evropska komisija upozorava da kosovsko medijsko zakonodavstvo još nije u potpunosti usklađeno sa pravnim tekovinama EU, naročito Evropskim aktom o slobodi medija i evropskim okvirom za zaštitu od SLAPP tužbi.
Nisu usvojeni novi zakon o RTK i zakon o zaštiti novinarskih izvora. Nakon što je Ustavni sud poništio Zakon o Nezavisnoj komisiji za medije, neophodna je izrada novog propisa u skladu sa evropskim i međunarodnim standardima.
Komisija ukazuje i da je Nezavisna komisija za medije u aprilu dobila nove članove odbora, čime je omogućeno njegovo funkcionisanje.
Međutim, organizacije civilnog društva prijavljivale su nedostatak transparentnosti i nepravilnosti pri imenovanjima, kao i osporavale pojedine odluke i novčane kazne koje je regulator izricao medijima.
Žalbeni odbor ove komisije, prema izveštaju, nema kvorum još od novembra 2023. godine.
Finansiranje: Nezavisni mediji izloženi političkim i ekonomskim pritiscima
Komisija ukazuje na nedovoljnu transparentnost vlasništva i finansiranja medija. Registar medija obuhvata samo licencirane radio i televizijske stanice, dok podaci o tržišnim udelima nisu javno dostupni.
Takvo stanje, uz ograničenu finansijsku održivost, naročito pogađa privatne nezavisne medije koji nisu povezani sa poslovnim grupacijama.
„To ostavlja medijski sektor ili zavisnim od stranih donatora ili podložnim političkom uticaju i finansijskim pritiscima“, navodi Komisija.
Posebno ističe: „Nezavisni mediji, naročito mediji nevećinskih zajednica, i dalje se suočavaju sa nedovoljnim finansiranjem.“
U dokumentu se upozorava i na loše uslove rada novinara, koje često karakterišu niske plate, kratkoročni ugovori i nesiguran radnopravni status.
Savet za štampu, koji ima 49 članova, nastavlja da obavlja ulogu samoregulatornog tela, ali se suočava sa nedostatkom finansijskih i ljudskih resursa.
Komisija navodi i da samo javni servis ima sindikat, dok Udruženje novinara Kosova nastavlja da predstavlja novinare i medijske radnike uprkos ograničenom finansiranju.
Poređenje sa 2025: Ograničen pomak, ali ključni problemi opstaju
U odnosu na prethodni izveštaj, Evropska komisija sada beleži ograničen napredak, pre svega u funkcionisanju regulatornih i upravljačkih tela i postupanja pravosuđa u predmetima koji se odnose na medije.
Srpska pravoslavna crkva: Potrebna sveobuhvatna pravna zaštita
Evropska komisija ocenjuje da odnosi Srpske pravoslavne crkve i kosovskih institucija ostaju otežani zbog neujednačenog tumačenja postojećih pravnih mehanizama zaštite.
„Odnosi između Srpske pravoslavne crkve (SPC) i kosovskih institucija ostaju otežani zbog nedoslednog tumačenja pravnih mehanizama zaštite od strane institucija. To je dovelo do kršenja Zakona o specijalnim zaštitnim zonama“, navodi Evropska komisija.
Komisija istovremeno ukazuje na potrebu za sveobuhvatnim pravnim rešenjem kojim bi se sistematizovali mehanizmi zaštite SPC, proistekli iz Ahtisarijevog plana i ponovo uključeni u Ohridski sporazum iz 2023. godine.
„Potrebno je sveobuhvatno pravno rešenje kojim bi se sistematizovali mehanizmi zaštite Srpske pravoslavne crkve, proistekli iz Ahtisarijevog plana i ponovo uključeni u Ohridski sporazum iz 2023. godine, kako bi se izbegla selektivna tumačenja zasnovana na postojećem skupu zakona“, navodi se u izveštaju.
Komisija pritom posebno pominje Zakon o kulturnom nasleđu iz 2006, Zakon o slobodi veroispovesti iz iste godine i Zakon o specijalnim zaštitnim zonama iz 2008. godine.
Kosovo se poziva da u potpunosti koristi mehanizam Saveta za sprovođenje i nadgledanje, na čije je funkcionisanje, prema oceni Komisije, negativno uticala dugotrajna politička nestabilnost.
Među konkretnim slučajevima navodi se nelegalno izgrađena staza u zaštitnoj zoni srednjovekovnog lokaliteta Svetog Petra u Koriši, kod Prizrena.
„Izgradnja nelegalne staze u specijalnoj zaštitnoj zoni nasleđa Svetog Petra iz 13. veka, u selu Koriša u opštini Prizren, i dalje je obustavljena, ali je potrebno sanirati nastalu štetu“, konstatuje Komisija.
S druge strane, Evropska komisija pozitivno ocenjuje saradnju Srpske pravoslavne crkve, Ministarstva kulture i opštine Gračanica u rešavanju pitanja obustavljene izgradnje parohijskog doma u zaštitnoj zoni manastira Gračanica.
„Rešenje postignuto uz posredovanje EU u vezi sa obustavljenom izgradnjom parohijskog doma unutar specijalne zaštitne zone manastira Gračanica pokazalo je dobru saradnju svih relevantnih aktera – SPC, Ministarstva kulture i opštine“, navodi se u dokumentu.
Komisija beleži i da je poseta patrijarha SPC Kosovu tokom pravoslavnog Vaskrsa u aprilu 2026. protekla bez prepreka, kao i da je organizovano nekoliko međureligijskih inicijativa.
Patrijarh je Kosovo ponovo posetio 5. jula, zajedno sa verskim savetnikom predsednika Sjedinjenih Američkih Država, a ta poseta protekla je bez incidenata.
Međutim, Komisija na kraju upozorava na postupanje kosovskih institucija prema identitetu i nasleđu Srpske pravoslavne crkve.
„Ipak, kontinuirano korišćenje nepotpunog naziva SPC od strane Vlade i nedavna dešavanja koja utiču na lokalitete SPC doživljavaju se kao negiranje njenog identiteta i dovođenje u pitanje njenog verskog i kulturnog nasleđa“, navodi Evropska komisija.
Korupcija: Manje pravosnažnih presuda u predmetima visokog nivoa
Evropska komisija ocenjuje da je Kosovo ostvarilo ograničen napredak u borbi protiv korupcije.
U predmetima korupcije koji ne spadaju u slučajeve visokog nivoa značajno je povećan broj pravosnažnih sudskih odluka i osuđujućih presuda.
Međutim, kod korupcije na visokom nivou zabeležen je suprotan trend — smanjen je broj pravosnažnih odluka i osuđujućih presuda.
Komisija upozorava da još ne postoji sveobuhvatan strateški okvir za borbu protiv korupcije, niti dovoljno usklađen pristup jačanju antikorupcijskih napora.
Kao pozitivno kretanje navodi se gotovo udvostručen broj prijava uzbunjivača Agenciji za sprečavanje korupcije, što Komisija povezuje sa većom spremnošću građana da prijavljuju sumnje na koruptivno postupanje.
Ipak, preporučuje se jačanje kvaliteta istraga u slučajevima korupcije na visokom nivou, povećanje kapaciteta nadležnih policijskih jedinica i bolja saradnja sa Specijalnim tužilaštvom.
Organizovani kriminal: Određeni napredak uprkos slabostima
Za razliku od pravosuđa, Evropska komisija beleži određeni napredak u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala.
Pozitivno su ocenjeni novi strateški dokumenti Kosovske policije, unapređenje organizacione strukture Ministarstva unutrašnjih poslova i usvajanje zakona kojim se uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma.
Komisija ističe i uspostavljanje fonda za konfiskovanu imovinu, koji bi trebalo da doprinese efikasnijem upravljanju oduzetom imovinom i njenom korišćenju za prevenciju kriminala.
Ipak, upozorava da kapacitete za borbu protiv ozbiljnog i organizovanog kriminala treba dodatno unaprediti.
Posebno se insistira na većem broju pravosnažnih osuđujućih presuda za pranje novca i efikasnijem sprovođenju postojećih zakona.
Politička kriza: Izbori, institucionalna blokada i usporene reforme
Ovogodišnji izveštaj Evropske komisije obuhvata period obeležen ponovljenim parlamentarnim izborima, teškoćama u formiranju institucija i dugotrajnom političkom blokadom.
„Politička fragmentacija nastavila se tokom čitavog izveštajnog perioda, uz dva ciklusa prevremenih parlamentarnih izbora i neuspeh da se izabere predsednik“, navodi Evropska komisija.
U dokumentu se konstatuje da je Skupština bila uspostavljena i funkcionalna između početka februara i aprila 2026. godine, dok je vlada tokom najvećeg dela izveštajnog perioda obavljala dužnost u tehničkom mandatu.
Komisija upozorava da je takvo stanje ograničilo funkcionisanje izvršne vlasti i sprovođenje reformi.
„Vlada je tokom najvećeg dela izveštajnog perioda bila u tehničkom mandatu, što je ograničilo delotvornost upravljanja i odložilo strukturne reforme“, konstatuje se u izveštaju.
Dogovor postignut 6. oktobra, koji je omogućio izbor nove predsednice Kosova, označen je kao korak ka prevazilaženju političke krize.
Međutim, Komisija naglašava da institucionalna nestabilnost i zastoji u radu Skupštine nastavljaju da utiču na evropske integracije.
„Napredak u reformama povezanim sa EU ostao je neujednačen zbog produžene političke nestabilnosti, neefikasnosti Skupštine i postizbornih blokada“, navodi se u dokumentu.
Istovremeno, ukazuje se da stvarna delotvornost novih struktura zaduženih za evropske integracije tek treba da bude potvrđena.
„Iako se politička situacija poboljšala nakon formiranja vlade, delotvornost novih struktura za evropske integracije tek treba da bude dokazana“, konstatuje Evropska komisija.
Posebno kritičke ocene odnose se na rad Skupštine i odnose vlasti i opozicije.
Komisija navodi da vladajuća koalicija, uprkos snažnoj parlamentarnoj većini, nije uspostavila stratešku saradnju sa opozicijom, čime su usporene ključne reforme povezane sa evropskim integracijama i otežano postizanje konsenzusa o izboru predsednika.
„Parlamentarni nadzor nad izvršnom vlašću bio je znatno ograničen, dok su prava opozicije oslabljena polarizacijom, bojkotima i nedostatkom strukturisanog dijaloga“, navodi se u izveštaju.
Komisija upozorava i da je zakonodavni proces često bio nepredvidiv i nedovoljno uključiv, uz ograničene konsultacije sa zainteresovanim stranama i slabo uvažavanje doprinosa civilnog društva.
Politički diskurs u Skupštini ocenjen je kao izrazito polarizovan, uz zabeležene primere diskriminatorne retorike, govora mržnje i seksističkog jezika.
Ekonomija, obrazovanje i javna uprava: Pomaci, ali nedovoljni za brži evropski put
U oblasti javne uprave Komisija beleži određeni napredak, naročito u razvoju elektronskih usluga, centralizovanom zapošljavanju i upravljanju kadrovima.
Međutim, upozorava na kašnjenja u sistematizaciji radnih mesta, nepotpuno sprovođenje propisa i nedovoljnu profesionalizaciju javne službe.
U obrazovanju je ostvaren ograničen napredak, pre svega u ranom obrazovanju dece i stručnom obrazovanju.
Komisija traži usvajanje novih strateških dokumenata, unapređenje kvaliteta nastave, veću uključenost ranjivih grupa i nevećinskih zajednica, kao i reformu visokog obrazovanja.
Posebno se ističe potreba da buduće izmene propisa o visokom obrazovanju obuhvate akademske slobode i institucionalnu autonomiju.
U ekonomskom delu izveštaja ukazuje se na strukturne probleme tržišta rada, nedovoljno učešće žena u radnoj snazi i visok udeo mladih koji nisu zaposleni niti uključeni u obrazovanje ili obuku.
Prema podacima koje navodi Komisija, u prva tri kvartala 2025. stopa nezaposlenosti iznosila je 10,9 odsto, dok je udeo mladih od 15 do 29 godina koji nisu zaposleni niti se obrazuju ili obučavaju dostigao 33,4 odsto — najviši nivo na Zapadnom Balkanu.
Dijalog Beograda i Prištine: Bez dovoljnog napretka
Evropska komisija ocenjuje da su Beograd i Priština tokom protekle godine nastavili učešće u dijalogu uz posredovanje Evropske unije, ali da razgovori nisu doveli do dovoljnog sprovođenja preuzetih obaveza.
„Iako je ostvaren određeni napredak, sprovođenje preostalih obaveza iz dijaloga ostalo je ograničeno, uz dodatne teškoće izazvane jednostranim postupcima i retorikom koji ne doprinose normalizaciji“, navodi Evropska komisija.
U dokumentu se konstatuje da su unutrašnje političke okolnosti na obe strane otežavale dijalog, koji je nastavljen kroz bilateralne i trilateralne sastanke na nivou glavnih pregovarača i tehničkih timova.
Komisija ponavlja da Beograd i Priština moraju da sprovedu sve obaveze iz Ohridskog sporazuma iz 2023. godine i njegovog aneksa, kao i ranije sporazume postignute u dijalogu.
„Nijedna strana nije ostvarila dovoljan napredak“, konstatuje Komisija.
Posebno se ukazuje na jednostrane postupke i retoriku koji podrivaju normalizaciju.
Kada je reč o Prištini, Komisija navodi policijske i administrativne postupke prema institucijama koje podržava Srbija, hapšenja Srba na Kosovu i odluke kojima je sprečena reintegracija srpskih sudija i tužilaca.
„Kosovo je u više navrata preduzimalo postupke suprotne svojim obavezama iz dijaloga ili postupke koji su podrivali proces normalizacije“, navodi se u dokumentu.
S druge strane, Komisija kritikuje postupanje Beograda.
„Srbija je, sa svoje strane, u više navrata postupala suprotno obavezama iz Ohridskog sporazuma iz 2023. godine, uključujući lobiranje protiv članstva Kosova u međunarodnim organizacijama, naročito Savetu Evrope i Interpolu“, navodi Evropska komisija.
U izveštaju se upozorava i na ponavljanu zapaljivu retoriku srpskih zvaničnika, kao i na izostanak značajnih koraka za utvrđivanje odgovornosti za oružani napad na Kosovsku policiju u Banjskoj 24. septembra 2023. godine.
Ipak, Komisija beleži određene pomake u pitanjima nestalih lica, uzajamne pravne pomoći i slobode kretanja.
Pozitivno je ocenjen prvi sastanak Zajedničke komisije za nestala lica, održan u januaru 2026. godine, kao i tehnički sastanak o pristupu arhivama u aprilu.
„To je predstavljalo napredak u operacionalizaciji Deklaracije iz 2023. godine, iako je potrebna dalja saradnja“, navodi Komisija.
Istovremeno, konstatovan je ograničen napredak u obnavljanju uzajamne pravne pomoći, nakon dugotrajnog prekida saradnje od strane Beograda.
Komisija ukazuje da je sprovođenje više ključnih sporazuma ostalo nepotpuno, dok su pojedina ranija dostignuća dijaloga dovedena u pitanje.
„Osim u pitanju nestalih lica, nijedna strana nije ostvarila primetan napredak u sprovođenju Ohridskog sporazuma iz 2023. godine“, zaključuje Evropska komisija.
Upozorava i da normalizacija odnosa ostaje jedan od suštinskih uslova na evropskom putu obe strane.
„Obe strane moraju da pokažu veću posvećenost svojim obavezama, uzdrže se od jednostranih postupaka i retorike štetnih po normalizaciju i konstruktivno pristupe rešavanju preostalih pitanja“, poručuje Komisija.
Šta se promenilo u odnosu na 2025?
Uporedna analiza izveštaja za 2025 i izveštaja za 2026 pokazuje da je u pojedinim oblastima došlo do pomaka, ali da brojni problemi ostaju nerešeni, dok su neke ocene postale nepovoljnije.
Najvažniji zaključak poređenja jeste da je, uprkos pojedinim pozitivnim pomacima, Evropska komisija i 2026. godine zadržala ozbiljne rezerve prema funkcionisanju institucija, vladavini prava, zaštiti nevećinskih zajednica i sprovođenju obaveza iz dijaloga.
Za Srbe na Kosovu posebno je značajno što novi izveštaj ne govori samo o opštoj političkoj napetosti, već poimence identifikuje probleme sa povratkom pravosudnog osoblja, nadležnostima lokalnih samouprava, dostupnošću usluga, jezičkim pravima, slobodom izražavanja i zaštitom SPC.
Istovremeno, odgovornost za izostanak napretka u dijalogu Evropska komisija pripisuje obema stranama, uz navođenje konkretnih postupaka Prištine i Beograda.
Marta Kos: Izmene zakona o Specijalizovanim većima mogu da ugroze napredak Kosova ka EU
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
