Dinoša: Srbija se nije promenila, Kosovo treba da koordiniše sa Amerikom

Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)

Posle nedavnih tenzija na severu zemlje, bivši ambasador Crne Gore na Kosovu Ferhat Dinoša apeluje na kosovsku politiku na jedinstvo po pitanju dijaloga, kao i bližu koordinaciju sa saveznicima. Prema njegovim rečima, to će biti najbolji način da se izbegnu eventualni incidenti i sukobi na Kosovu, odnosno na Zapadnom Balkanu.

Naprotiv, kaže da svako odugovlačenje procesa možda neće ići u prilog Kosovu.

Bivši ambasador Dinoša, ujedno i predsednik Nacionalne unije Albanaca, kaže da posebno kontakt sa Sjedinjenim Američkim Državama treba da bude stalan. On govori o Ohridskom sporazumu, kao i o korišćenju momentuma za Albance, posle osvajačkog rata Rusije u Ukrajini.

Dinoša govori i o uticaju Srpske pravoslavne crkve na Kosovu, na osnovu iskustva Crne Gore, gde skreće pažnju da se trendovi iznad do sada dogovorenog moraju odmah prekinuti.

Uzimajući u obzir propagandu Srbije protiv Kosova, kaže da je poslednji trenutak kada stvari treba da počnu da se rešavaju, kako se ne bi narušio imidž naše zemlje u svetu.

„Situacija na Kosovu je i dalje nejasna i sa tenzijama, mislim da bi bilo bolje kada bi stvari krenule da se rešavaju, u korist onoga što je interes Kosova i regiona u celini, posebno Albanaca u regionu. Dakle, voleo bih da vidim da su kontakti aktuelne vlade Kosova sa međunarodnim faktorom ti koji daju dobre rezultate u demokratskim procesima na Kosovu… Možda ja nisam taj koji može da da ocenjuje rad vlade. Samo primećujem da se procesi usporavaju i da to možda nije u interesu Kosova. Dakle, kontakt sa internacionalcima, kontakt sa Amerikancima mora biti trajan, mora biti stalan i mora biti pošten, i maksimalno transparentan… Građani Kosova, Albanci zaslužuju da znaju kakvi su oni, i zaslužuju da to bude jasno rečeno, sa stavom aktuelne vlasti da zajedno sa opozicijom, neke stvari neće ići ka rešenju, bez zajedničkog rada sa opozicijom Kosova“, izjavio je on.

Što se tiče Ohridskog sporazuma, Dinoša kaže da on može da prevaziđe onaj iz 2013. godine i da, kako kažu neki analitičari, neće biti od koristi. On apeluje na političko jedinstvo na Kosovu, kako bi zemlja krenula napred.

„Ta transparentnost mora da bude prisutna i kada je reč o pristupu sporazumima, koji su ranije postignuti sa međunarodnim faktorom oko konačnog sporazuma sa Srbijom, i spremnosti Kosova da u ovom slučaju bude ili ne bude na koloseku realizacije prethodnih sporazuma. Koliko odavde vidim, čini mi se da je nedavna situacija na severu Kosova izazvala dalju konfuziju, nije razjasnila stvari, niti Ohridski sporazum vidim kao nešto što je razjasnilo unutrašnju političku scenu u Kosova, i mislim da je to trebalo da bude neophodno. Možda nemam dovoljno informacija da ga ocenim. Ali, znam da pojedini analitičari to vide kao dogovor, koji možda neće biti koristan, a možda čak i da će prevazići ono što je sporazum iz 2013. spremio prema srpskoj strani“, naglašava on.

Dok Srbija nastavlja propagandu protiv Kosova, bivši ambasador Dinoša kaže da Kosovo treba da se fokusira na rešavanje problema i pored toga, jer se, kako kaže, od zemlje sa diktatorskim režimom, ne može očekivati ništa drugo.

Prema njegovim rečima, režim predsednika Srbije Aleksandra Vučića ne razlikuje se mnogo od onih iz prošlosti.

„Propaganda iz Srbije me uopšte ne iznenađuje, ne očekujem ništa drugo od Srbije, s obzirom na to da je režim u Srbiji i dalje na vlasti, što se ne razlikuje mnogo od prethodnih režima. Moramo da budemo svesni da od Srbije ne možemo da očekujemo veliku demokratiju i da ipak moramo da budemo na vrhuncu svojih obaveza i da rešavamo nerešena pitanja sa onima koji su na vlasti u Srbiji… Ne mislim da se to zatvara oko Srbije, ne mislim da uopšte Zapadu, našim međunarodnim prijateljima, nije jasno sa kim imaju posla kada je srpski režim u pitanju. Ipak, smatram da naš kontakt treba da bude takav, kojim se dokazuje da smo uvek spremni da se konsultujemo sa našim međunarodnim prijateljima i naravno da koordinišemo korake sa njima. Oni su prisutni preko ambasada na Kosovu, ali visoki zvaničnici međunarodne zajednice često dolaze na Kosovo i mislim da naši kontakti treba da pokažu da su njihovi predlozi ti koji privlače našu pažnju. Dakle, ne usuđujemo se već duže vreme da dozvolimo da sugestije naših prijatelja se čuju, naprotiv“, kaže Dinoša.

Za Zajednicu opština sa srpskom većinom, Dinoša je rekao da je to međunarodna obaveza koju je Kosovo preuzelo.

„Mora se otvoreno reći ono što se zna, Zajednica opština sa srpskom većinom je obaveza na međunarodnom planu, to je nešto što je Kosovo preduzelo. Ja sam jedan od ljudi koji misle da bilo koja asocijacija ne bi bila i konačno rešenje za Srbe i ne vidim da je u interesu Kosova da ide u tom pravcu, jer pre ili kasnije asocijacija može da stvori probleme. Posebno, poznajući ponašanje i način vođenja politike srpske strane i uopšte njihov pristup pitanju Kosova i pitanju odnosa sa Albancima. Dakle, potrebno je neko rešenje ako većina na Kosovu smatra da je asocijacija i rešenje. Onda treba ići u tom pravcu, ali maksimalno transparentno“, kaže on.

Šef Albanske nacionalne unije Ferhat Dinoša kaže da se ruska vojna agresija u Ukrajini može pozitivno iskoristiti, posebno za procese koji se odnose na Albance. U međuvremenu, on apeluje na oprez kada su u pitanju nadležnosti Srpske Pravoslavne Crkve.

„Srpska crkva će se truditi da stvori situacije koje su u skladu sa srpskom politikom, ali mi moramo da budemo ti koji neće dozvoliti takve situacije na Kosovu. Čini mi se da Srpska crkva ima status, koji je gotovo dobrim delom definisan međunarodnim nagodbom sa međunarodnim pravilima, pa na osnovu međunarodne pravde i države Kosovo, one obaveze koje je prema njoj primila sa međunarodnim, mora da se poštuje i da oživi, a tendencije za nečim više treba da se u startu preseku“, kaže on.

Situacija na severu Kosova je napeta od 26. maja kada su izabrani predsednici bili primorani da odu na svoja radna mesta uz pomoć policije.

Srbi, koji se protive albanskim gradonačelnicima, protestovali su ispred zgrada opština.

Za to vreme, demonstranti na severu, među njima i neki sa maskama, napali su pripadnike kosovske policije, Kfora, kao i medijske ekipe, koji su izveštavali iz severnog dela zemlje.