Danas iguman sutra Kosovo

Dušan Janjić u kolumni +381 sa Bljerimom Šaljom na portalu "KoSSev"
Dušan Janjić

Piše: Dušan Janjić

Nevladina organizacija „Europa Nostra“ je stavljanjem manastira Visoki Dečani na njenu listu najugroženijih spomenika dočekana od strane vlasti Kosova (Kurti i Osmani) i dela albanskih civilnih organizacija kao povod da „obave neke druge poslove“.

Osmani i Kurti, u svom pismu nastoje da osnaže inače dobro poznat stav svih vlada Kosova da su Visoki Dečani deo kulturnog nasleđa Kosova. Nisu čak ni primetili da je „Europa Nostra“ i uvrstila manastir na listu praktično kao kosovsko nasleđe, premda ga potvrđujući kao manastir Srpske pravoslavne crkve. Njihova je ‘odgovornost’ u tome što su poštovali Briselski sporazum i iskoristili termin „Kosovo*“. Evropa Nostra se ipak time udaljila od za sada važećeg određenja manastira u dokumentima UNESCO-a kao kulturnog nasleđa Srbije.

Oko toga, možda je prilika da se postavi pitanje o ponašanju kosovskih vlasti ali i medijatora EU i SAD oko preuzetih obaveza. Dakle, bolje je da i to pitanje Kurti i Vučić, uz Lajčakovu „fasilitaciju“ rasprave na svojim sastancima i da doprinesu stvaranju atmosfere mogućeg dogovora. Ovaj napad na Evropa Nostra nije stoga iznenađujući ali je još jedan od alarma koji ukazuje na to da stradaju oni koji veruju u namere i sposobnosti strana da mirno i demokratski reše svoje sporove.

Kad god se, od sredine 90ih, pa do do napada na igumana Savu Janjića, aktivirao Haljit Berani i njegov KMDLNJ, valja računati na to da je reč o „slučaju okidaču“ koji podstiče i opravdava ekstremne nacionalističke poteze kosovsko-albanske desnice. O tome je dovoljno pročitati izveštaj OEBS o etničkom nasilju marta 2004, kao i zapisnik rasprave u Bundestagu o tom događaju. Možda bi i one nevladine organizacije koje su ga podržale, mogle da se malo upoznaju i sa ovim dokumentima i da se zapitaju da li je nastavak mržnje i progona put kojim se ostvaruju ciljevi albanskog pokreta i izgradnji države Kosovo kao demokratskog društva.

U čemu je greh Save Janjića? Valjda zato što je nesporno značajan ugled i podršku u javnosti i međunarodnim centrima moći stekao upravo time što je svedočio o stradanju Srba i Albanca, što je, na primer, zajedno sa vladikom Artemijem prvi alarmirao nemačke i svetske donosioce odluka o policijskom nasilju nad Albancima.

Lično sam prisustvovao takvim nastupima obojice u Beogradu i Berlinu. Trebalo bi da se Berani i njegovi podržavaoci zapitaju šta je to što ih je toliko zbližilo sa tvrdnjama Vojislava Šešelja i radikalnih etnonacionalista među Srbima. I oni zahtevaju da se Igumanu sudi za isti događaj ali prema njihovom stavu, on je štitio Albance, nije dozvoljavao ulazak srpskih vojnih, policijskih i parajedinica u Manastir. Prema njihovim rečima, on je tada delovao kao „agent“ CIA i „lokator“ vojske UČK.

Možda bi i Osmani i Kurti trebalo, na vreme, da razmotre ko su im, unutar kosovskog društva saveznici, u nameri da istraju u utvrđivanju odgovornosti za ratne zločine i do dolaska zaista neophodnog pomirenja, ili barem, uzajamnog uvažavanja posebnosti, ali i zajedničkih interesa Albanaca i Kosova, s jedne, i Srba – posebno onih koji  žive na Kosovu, i Srba i Srbije, s druge strane.

Dobro nameran je i opravdan pokušaj srpskih civilnih organizacija na Kosovu da se „osudi govor mržnje“ i da se zaštiti otac Sava. Međutim, nije samo o tome reč.

Najpre, reč je o tome da je deo sveobuhvatnog rešenja da se definišu obaveze Kosova, SPC, Srbije i EU i SAD u zaštiti kulturnog i verskog nasleđa i da se do tada poštuju ustav Kosova i odgovarajući aneks Ahtisarijevog plana. To je ono što se od 2008. godine zagovara i u čemu aktivno učestvuje Iguman. Ako je to „greh“ Save Janjića, šta je onda sa odgovornošću i sramotom onih koji, kao albanska elita, ne uvažavaju temelje proglašene nezavisnosti Kosova? Ne sumnjam, čitajući doktorsku tezu Osmani, da ona dobro zna koje je mesto ovih dokumenata i saradnja sa SPC i Igumanom u izgradnji države Kosova. Ostaje da to potvrdi i kao uticajna političarka.

Kao glas protiv mržnje i zagovornik pomirenja, Sava Janjić nije i ne može biti žrtva ovog „slučaja okidača“. On jednostavno smeta, posebno onima koji bi da u ime geopolitike i naravno otimanja imovine, unište mnoge ljudske živote.

Sigurno je da Sava Janjić nije i neće izdati svoja uverenja zbog toga: Nije ovde reč o Igumanu Savi Janjiću. Reč je o nastojanju da se nova vlast Kosova udalji od dijaloga o normalizaciji i da se uputi ka svealbanskom ujedinjenju. Takođe je izvesno da bi ponovno upućivanje  srpsko – albanskih odnosa na ovaj put bilo pozdravljeno u mnogim uticajnijim krugovima, na Kosovu, u Beogradu, kod evropske nacionalističke desnice i u Moskvi svakako. 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.