Samo dan nakon što su Aljbin Kurti i Ljumir Abdidžiku, posle gotovo dva meseca pregovora, predstavili Bekima Sejdijua kao zajedničkog kandidata za predsednika Kosova, dogovor je naišao na ozbiljnu prepreku unutar samog LDK-a. Šestoro od 18 poslanika ove stranke saopštilo je da za Sejdijua neće glasati. Abdidžiku kaže da time Kosovo ponovo vode na izbore, dok se večeras sastala i poslanička grupa Samoopredeljenja, a Kurti je uoči sastanka najavio da će se potom obratiti javnosti.
Abdidžiku je večeras, nakon sastanka poslaničke grupe LDK-a, saopštio imena šestoro poslanika koji odbijaju da podrže kandidata kojeg su rukovodstva LDK-a i Samoopredeljenja dogovorila svega dan ranije.
To su Hikmete Bajrami (Hykmete Bajrami), Avdulah Hoti (Avdullah Hoti), Arben Gaši (Arben Gashi), Armend Zemaj, Kujtim Šalja (Kujtim Shala) i Janina Imeri (Janina Ymeri).
„Avdulah Hoti, Hikmete Bajrami, Arben Gaši, Armend Zemaj, Kujtim Šalja i Janina Imeri izjavili su da neće glasati za predloženog kandidata. Smatram da u ovoj fazi nanose nepopravljivu štetu čitavom procesu i da, bez potrebe, propuštajući izuzetnu priliku za Kosovo, vode zemlju na izbore“, rekao je Abdidžiku.
Dodao je da je takav stav, prema njegovoj oceni, štetan i za Kosovo i za njegovu stranku.
„Smatram da je, nažalost, pozicija protiv odluke Predsedništva i protiv LDK-a štetna pre svega za Republiku Kosovo, a svakako i za LDK.“
Abdidžiku je ponovio da smatra Sejdiua „odličnim kandidatom“, navodeći da ga podržava većina poslaničke grupe LDK-a i da je u Predsedništvu stranke prilikom odlučivanja bio samo jedan glas protiv.
Upozorio je i na moguće posledice novih izbora.
„Svaki naredni izbori koji budu izazvani zbog ovih odbijanja imaće teške posledice i po budući izborni rezultat, učvrstiće apsolutnu vlast, a biće teški i za LDK“, kazao je.
„Ovo nije bila bitka sa mnom“
Lider LDK-a odbacio je mogućnost da je protivljenje šestoro poslanika zapravo nastavak unutrašnjeg sukoba sa njim.
„Ovo nije bila bitka sa mnom. Bitka sa mnom završena je na Skupštini LDK-a. Ovo je bila bitka za Republiku Kosovo“, poručio je.
Prema njegovoj oceni, Sejdiju bi kao predsednik predstavljao institucionalnu protivtežu i mogao da spreči eventualna kršenja Ustava.
Abdidžiku tvrdi i da ima utisak da šestoro poslanika ne bi prihvatilo praktično nijednog kandidata kojeg bi stranačko rukovodstvo predložilo.
„Postoji izuzetan apetit da se guraju agende koje nisu agende LDK-a“, kazao je.
Juče dogovor posle gotovo dva meseca pregovora
Kurti i Abdidžiku su tek juče saopštili da su, posle razgovora koji traju od 9. jula, postigli dogovor da njihov zajednički kandidat bude profesor Pravnog fakulteta i bivši sudija Ustavnog suda Bekim Sejdiu.
Sejdiju je kandidaturu prihvatio, dok su dvojica lidera dogovor predstavljala kao jedan od ključnih koraka ka izlasku iz višenedeljne institucionalne blokade i izbegavanju novih izbora.
Ipak, ni tada dve stranke same nisu imale dovoljan broj glasova.
Samoopredeljenje ima 53 poslanika, a LDK 18, odnosno zajedno 71. Za izbor predsednika u prva dva kruga potrebno je 80 glasova, a ukoliko takve većine nema, u trećem krugu kandidat može biti izabran sa najmanje 61 glasom. Zbog toga je i pre današnjeg raskola bilo neophodno učešće drugih parlamentarnih stranaka i poslanika.
Sada, nakon što je šestoro poslanika LDK-a javno odbilo Sejdiua, Abdidžiku računa na svega 12 glasova svoje poslaničke grupe.
Najavio disciplinske mere
Abdidžiku je najavio da će LDK preduzeti mere prema onima koji nisu poštovali odluku Predsedništva stranke.
Kazao je i da bi poslanik koji se smatra predstavnikom LDK-a, a ne poštuje odluke partijskog rukovodstva, „najmanje što bi trebalo da učini“ bilo da vrati poslanički mandat.
Ipak, naglasio je da to ni od koga lično nije tražio.
„Više sam zabrinut zbog posledica po Kosovo. Da još jednom izazovemo izbore kada imamo politički dogovor i ozbiljnu, dobru kandidaturu, sa širokim poštovanjem. Prevazišli smo čak i sebe, nismo tražili ništa za sebe, samo da Kosovo ima dostojanstvenog predsednika“, rekao je.
Prema njegovim rečima, „nerazumne lične bitke“ sada mogu da ponište postignuti dogovor.
„Tražim oproštaj. Toliko sam mogao“
Abdidžiku je najavio da će se, kada sednica za izbor predsednika bude sazvana, pojaviti u skupštinskoj sali čak i ako ostane bez podrške dela sopstvene poslaničke grupe.
„Svi oni koji su pokušali da miniraju demokratsku ravnotežu služe širenju apsolutne vlasti jedne jedine partije na Kosovu“, rekao je.
Potom je uputio i ličnu poruku:
„Žao mi je i tražim oproštaj. Toliko sam mogao. Ne mogu više. Ne sa ovom poslaničkom grupom, sa ovom podelom, sa ovim razdorom. Ne mogu više.“
Podsetio je da je Bekim Sejdiju ranije bio povezan sa LDK-om kao stručnjak i da je za sudiju Ustavnog suda svojevremeno izabran i glasovima ove stranke.
„Ja sam prevazišao sebe, trebalo je da to učini svako. Nemoćan sam da promenim način razmišljanja koji nas svim srcem vodi na izbore“, poručio je.
Dogovor Kurtija i Abdidžikua tako je, svega 24 sata nakon što je predstavljen kao mogući izlaz iz političke krize, već doveden u pitanje. Pitanje izbora predsednika prethodnih nedelja bilo je jedno od ključnih spornih pitanja zbog kojih nije završeno konstituisanje novog saziva Skupštine.
Inače, upravo je Avdulah Hoti, jedan od šestoro poslanika LDK-a koji sada odbijaju da podrže Sejdijua, sa njim ranije bio na suprotnim stranama u dva važna ustavna postupka. Dok je bio sudija Ustavnog suda, Sejdiju je 2020. bio sudija izvestilac u predmetu kojim je osporen izbor Hotijeve vlade zbog glasa pravosnažno osuđenog poslanika Etema Arifija. Sud je na kraju poništio odluku o izboru Vlade, čime je otvoren put vanrednim izborima. Nekoliko meseci ranije, prema tadašnjem izveštavanju Kohe, Sejdiju je bio i jedan od dvojice sudija koji su glasali protiv većinskog stava Ustavnog suda kojim je potvrđen dekret Hašima Tačija da mandat za sastav vlade poveri upravo Hotiju.
Ko je Bekim Sejdiju: Diplomata, profesor i bivši ustavni sudija koji je ZSO nazvao „etnocentričnom“
I Samoopredeljenje na sastanku, Kurti najavio obraćanje
Nakon što je postalo jasno da šestoro poslanika LDK-a neće podržati Sejdijua, večeras se sastala i poslanička grupa Samoopredeljenja.
Kurti je uoči sastanka kazao da će se detaljnije obratiti javnosti nakon njegovog završetka.
„Volju za izbor predsednika pretvorili smo u sporazum sa LDK-om, sa konkretnim imenom profesora Bekima Sejdijua. Sinoć smo imali sastanak Predsedništva Samoopredeljenja, sada idem na sastanak poslaničke grupe, a nakon toga ću moći da vam se obratim“, rekao je Kurti, javlja Koha.
Šefica poslaničke grupe Samoopredeljenja Arberije Nagavci (Arbërie Nagavci) ocenila je da odbijanje šestoro poslanika LDK-a nije „ispravna odluka“.
„Reći ‘ne’ zajedničkom predlogu čiji je cilj deblokada institucija nije ispravna odluka i nije u interesu građana. Znate stavove PDK-a i Alijanse. Ipak, očekujem da svaki poslanik bude na nivou odgovornosti koju ima“, kazala je Nagavci.
Predstavnici Samoopredeljenja posle izbora 7. juna tvrdili su da imaju 62 glasa za konstituisanje Skupštine i formiranje vlade. Ukoliko bi tih 62 glasa ostala na okupu i njima se pridružilo 12 poslanika LDK-a koji podržavaju Sejdiua, zbir bi bio 74 – i dalje nedovoljan za potrebnih 80 u prva dva kruga predsedničkog glasanja.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
