Posle gotovo dva meseca razgovora i višenedeljne institucionalne blokade, lider Pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti (Albin Kurti) i predsednik Demokratskog saveza Kosova (LDK) Ljumir Abdidžiku (Lumir Abdixhiku) postigli su danas dogovor o zajedničkom kandidatu za predsednika Kosova. Izbor je pao na profesora Pravnog fakulteta i bivšeg sudiju Ustavnog suda Bekima Sejdijua (Sejdiu), koji je kandidaturu prihvatio. Dogovor uklanja jedno od glavnih političkih neslaganja zbog kojeg je Kurti poslednjih nedelja insistirao da se ne završava konstituisanje Skupštine pre nego što se reši pitanje budućeg predsednika. Ipak, Sejdiju još nije izabran – Skupština i dalje nije konstituisana, a Samoopredeljenje i LDK zajedno nemaju 80 poslanika potrebnih za prve krugove predsedničkog glasanja.
Dogovor su danas, nakon još jednog sastanka, potvrdili Kurti i Abdidžiku, javili su mediji u Prištini, ali i pojedini političari su isto objavili na društvrnim mrežama. Dve strane saglasile su se da njihov zajednički kandidat bude Bekim Sejdiju.
Abdidžiku je nakon sastanka kazao da razgovori traju još od 9. jula, kada su započeti susreti o institucionalnoj stabilnosti i izboru predsednika. Naveo je da pregovori „nisu bili laki“, da su bili intenzivni i iscrpni, te da je tokom njih razmatrano više imena. Na kraju su se, kako je kazao, obe strane saglasile oko Sejdiua kao konsenzualnog kandidata.
Prema njegovim rečima, cilj je bio da se pronađe ličnost koja bi imala širu podršku i koja bi svojim profesionalnim i javnim angažmanom mogla da odgovori profilu predsednika o kojem su se dve strane ranije načelno usaglasile.
To je ujedno pomak u odnosu na sastanak od 18. avgusta, kada su Kurti i Abdidžiku saopštili da se načelno slažu da budući predsednik ne treba da bude partijska ličnost, već osoba koja uživa poštovanje i može da predstavlja političko jedinstvo, ali tada još nisu razgovarali javno o konkretnom kandidatu.
Tek 26. avgusta dve strane su prvi put potvrdile da su na sto stavljena konkretna imena. Kurti je tada pregovore opisao kao „veoma teške“, dok je Abdidžiku govorio o „koraku napred“.
Sejdiju prihvatio: „Stavio sam se u službu“
Bekim Sejdiu, koji je prisustvovao današnjoj konferenciji nakon sastanka Kurtija i Abdidžikua, potvrdio je da prihvata kandidaturu.
Kazao je da su Samoopredeljenje i LDK prethodnih dana vodili intenzivne pregovore sa ciljem da pronađu nestranačkog kandidata za predsednika i da ga dogovor dve stranke o njegovom imenu čini počastvovanim.
„Prihvatio sam ovaj predlog, iako su moje ambicije uvek bile više usmerene ka akademskim i profesionalnim oblastima. Ipak, potpuno svestan tereta i odgovornosti koju nosi funkcija predsednika, kao i aktuelnog političkog konteksta, stavio sam se u službu Republike Kosovo, građana i naše države, da im služim predano“, kazao je Sejdiu.
On je, međutim, podsetio i da današnji politički dogovor ne znači da je postupak završen.
„Kao što svi znamo, proces izbora predsednika Republike Kosovo jeste proces koji ima politički aspekt i ustavnu proceduru u Skupštini“, poručio je.
Sejdiju je, kao podseća Koha, profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini. Bio je sudija Ustavnog suda od aprila 2015. do maja 2021. godine, kada je podneo ostavku kako bi nastavio akademsku karijeru na Univerzitetu u Prištini.
Pre dolaska u Ustavni sud radio je i u diplomatiji. Bio je prvi kosovski ambasador u Turskoj, potom generalni konzul u Njujorku, a bio je imenovan i za ambasadora u Kanadi.
Hadžiju pozdravila sporazum: Sada završiti proces u Skupštini
Vršiteljka dužnosti predsednice Aljbuljena Hadžiju (Albulena Haxhiu) pozdravila je dogovor Samoopredeljenja i LDK-a, ocenjujući ga kao važan korak ka izlasku iz institucionalne blokade.
Poručila je, međutim, da posao nije završen i da dogovor sada mora da dobije institucionalni epilog u Skupštini.
„Sada je važno da ovaj proces bude završen u Skupštini“, poručila je Hadžiju.
Hadžiju funkciju vršiteljke dužnosti predsednice obavlja od početka aprila, nakon isteka mandata Vjosi Osmani i neuspeha prethodnog saziva Skupštine da izabere njenog naslednika.
Dogovor još ne znači i izbor Sejdijua
Iako predstavlja najveći pomak od početka razgovora Kurtija i Abdidžikua, današnji dogovor sam po sebi ne znači da je Sejdiu već izabran za predsednika.
Samoopredeljenje je na vanrednim parlamentarnim izborima 7. juna osvojilo 53 poslanička mesta, a LDK 18 – ukupno 71 mandat.
Prema Ustavu, predsednik se bira tajnim glasanjem u Skupštini. Za izbor u prva dva kruga potrebna je dvotrećinska većina svih poslanika, odnosno 80 glasova. Ako takve većine nema, u trećem krugu predsednik može biti izabran većinom svih poslanika, odnosno sa najmanje 61 glasom.
To znači da će, osim političkog dogovora LVV-a i LDK-a, za sprovođenje postupka biti neophodno i učešće drugih parlamentarnih stranaka i poslanika.
Još neposredniji problem jeste što novi saziv Skupštine ni do danas nije u potpunosti konstituisan.
Dogovor koji je mesecima bio uslov za Skupštinu
Upravo je pitanje predsednika poslednjih nedelja postalo centralno u sporu oko nastavka konstitutivne sednice.
Poslanici izabrani 7. juna verifikovali su mandate i položili zakletvu početkom avgusta, ali predsednik i potpredsednici Skupštine nisu izabrani.
Rok koji je Ustavni sud odredio za konstituisanje parlamenta istekao je 7. avgusta bez završetka tog procesa. Kurti je insistirao da se pre izbora skupštinskog rukovodstva postigne politički sporazum o budućem predsedniku, tvrdeći da bi konstituisanje parlamenta bez takvog dogovora zemlju ubrzo ponovo moglo da odvede na izbore.
Pravnici i opozicija osporavali su takvo tumačenje, uz stav da pitanje budućeg predsednika ne može biti uslov za dovršavanje konstitutivne sednice.
Skupština nije konstituisana ni 28. avgusta, kada su se u sali ponovo okupili poslanici PDK-a i AAK-a, uz prisustvo predstavnika Ambasade SAD i Kancelarije EU. Opozicija je tražila nastavak sednice, dok su Kurti i predsedavajući Avni Dehari ostali pri stavu da se prethodno sačeka politički sporazum.
Dva dana kasnije Kurti i Abdidžiku ponovo su seli za isti sto, a tom sastanku prisustvovala je i bivša predsednica Vjosa Osmani. Kurti je tada poručio da pokušavaju da pronađu zajedničkog kandidata i „izbegnu nepotrebne nove izbore“.
Danas je taj dogovor, prvi put od početka aktuelne političke krize, konačno postignut, ali da li će do krajaq biti sproveden proces, tek preostaje da se vidi,
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
