Dačić za DW: Pitanje Kosova nije rešeno sve dok ne budu primljeni u Ujedinjene Nacije

Srbija insistira na kompromisu u dijalogu s Kosovom, ali bivši ministar spoljnih poslova a sada predsednik srpske skupštine ne zna da li je on moguć i kaže Zašto bi Srbija morala da predlaže kompromis? Na pitanje šta bi bio kompromis, Ivica Dačić u intervjuu koji je za DW dao u Berlinu, kaže: „Kompromis je za mene realno stanje na terenu“.

Ocenjujući da je situacija i dalje otvorena, što znači da je pitanje statusa Kosova nerešeno, bez obzira na to što Kosovo misli da je to pitanje rešeno.

„A ono nije rešeno sve dok ne budu primljeni u Ujedinjene nacije. S druge strane, situacija na terenu – to je ono što Amerikanci često vole da kažu – je takva da, bez obzira na to što će 99 odsto građana Srbije da kaže da je Kosovo deo Srbije, Srbija nema puni suverenitet u Prištini. Ali isto tako ni Priština nema puni suverenitet na severu Kosova. To je situacija na terenu. Da li ta situacija na terenu može da se izmeni osim ratom? Da li može da se izmeni na primer kompromisom? Može. Bolje kompromisom. Dakle, za mene je kompromis realno stanje na terenu“, kazao je Dačić.

Na pitanje da li cilja na podelu ili razmenu teritorija, Dačić je uz opaske zašto mu se postavlja sada to pitanje kada znaju da je još pre 10 godina praktično govorio o tome, te zašto bi promenio svoj stav, kazao da bi do rešenja trebalo da se dođe dogovorom.

Ne treba da se polazi od toga da Srbija treba da prizna Kosovo, kaže Dačić konstatujući da ko god govori o rešenju, misli na to, te da „za sada niko ne želi da se bavi kompromisom srpskih i albanskih interesa“.

Štefan File izmislio „pravno-obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa“

U vreme kada je on učestvovao u razgovorima o Kosovu, kaže da je u papire EU ušlo i ono što je „izmislio“ Štefan File, koji je tada bio komesar za proširenje.

„On je izmislio taj izraz, kako je to rečeno, da je potreban „pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa“. I ja se sećam da sam ga tad pitao: Šta ti to znači?“

To znači valjda priznavanje obeju država međusobno?

„Ne znači to. Ne, pa gde piše da to znači? To ima mnogo široko značenje. Tada mi je File rekao da je to je toliko široka formulacija, da svako može da je tumači na svoj način i kako mu odgovara. I sad kad neko govori o tom sporazumu, kaže da taj sporazum treba da podrazumeva međusobno priznanje. Prvo, šta to znači „međusobno priznanje“? Pa čekaj, zar vi stvarno mislite da Srbiji treba priznanje Kosova? Da je Srbiji potrebno da Kosovo prizna Srbiju? To je smešno“.

Na pitanje da li mu smeta to što je Nemačka priznala Kosovo i radi na normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, Dačić kaže:

„Mi se nismo (tokom razgovora u Berlinu) mnogo bavili tim pitanjem. Mi znamo u čemu se razlikujemo, naravno, znamo i šta oni misle, na koji način bi trebalo ići dalje, odnosno da Srbija treba da prizna nezavisnost Kosova. Mi sa druge strane jesmo za politička rešenja, za kompromis, ali nismo za to o čemu smo sada pričali. To nije kompromis, to je zahtev prištinske strane. U tom smislu, nismo ulazili mi sada s njima u tu temu, da ne vezujemo to sada za Nemačku. Mi smo se pre svega bavili pitanjem naše međusobne saradnje (Srbije i Nemačke), bilateralnih odnosa“.

Proglašenjem nezavisnosti Kosova redefinisane granice na Balkanu

Dačić je naglasio da on nije bio za promenu granica na Balkanu ali:

„Kad’ je Kosovo proglasilo nezavisnost, ono je redefinisalo granice na Balkanu. To je istina i istorijska činjenica. I sad vi ne možete da kažete: ’E, sada…’ To je kao kad se deca igraju i on ti uzme nešto i kaže: ’E od sad više nema pomeranja’. Ne, to ne postoji. Mi ne insistiramo na tome, ali nemojte sada da budete toliko licemerni da kažete: ’E, sad više nema pomeranja granica’. Sad kad ste pomerili našu granicu. Pa što to ne rekoste pre nego što ste pomerili našu granicu? Što neko nije rekao: ’Nema pomeranja granica Srbije?’ Ali ja ne insistiram na tome, niti mi uopšte pričamo na takav način. Mi govorimo o dogovoru. Mi govorimo o miru. Govorimo o političkom rešenju. Toga će biti, ako ima dogovora. Ako nema dogovora, neće biti“.

Stoga, iako se Srbija za to ne zalaže i ne podstiče promenu granica u vezi sa Republikom Srpskom, ako je situacija na terenu, dakle,  bila takva da je Kosovo proglasilo nezavisnost i da Zapad to mora da prihvati, Dačić „ne vidi zašto bi neko osporavao bilo kakvu ideju koja bi išla ka nekim drugim slučajevima u svetu“.

„Samo ne treba da sada u Sarajevu dođu Bošnjaci i kažu: ’E, sada kada muslimani budu više od 51 odsto, e onda ćemo mi da ukinemo RS i onda će to da bude unitarna država’. (…) oni hoće to da promene. Hoće da promene i stalno traže unitarizaciju BiH – ukidanje entiteta, ukidanje ravnopravnosti naroda i sve ostalo“.

Zašto bih osećao odgovornost za 90-e, kada je ne osećaju pripadnici OVK, nisam bio na frontu

Na pitanje da li se kaje što je ušao u SPS, prvi čovek ove stranke odgovara sa „Pa slušajte, mi smo, kao što znate iz onog vremena, jednostavno, Savez komunista se pretvorio u SPS…“

Da li oseća ličnu odgovornost za događaje devedesetih godina?

Kaže, „zašto bi je osećao kada je ne osećaju pripadnici OVK“, „bio je političar, isto kao i Vučić“ i „nije bio na frontu“.

„Razumete? Znači, sa druge strane, ništa loše nisam uradio, niti sam bilo kome nešto loše naneo. Postoje različite ocene, a ocene o mom radu mogu da budu političke i one se dobijaju na izborima. Mi smo izgubili na izborima 2000. godine“.

Kosovo ne može da tuži Srbiju za genocid

Što se tiče nestalih osoba, ostao je pri stavu da Srbija „čini sve“, da „nema šta da krije“, te da ako je Srbija otkrila tela u Batajnici, kakav je njen interes da „ostale stvari zamagljuje“.

Sa druge strane, ne prihvata se zahtev Srbije da se istraže lokacije na Kosovu koje Srbija traži, naveo je Dačić.

Smatra i da su cifre o broju silovanih Albanki od 20,000 „prenaduvane“, da to ne mogu da budu političke priče, jer i da je jedno silovanje u pitanju, to je zločin, ali i da ako se prijavilo nekoliko stotina ljudi, to je opet drugačija cifra od 20,000.

Ocenjuje da je „pravno nemoguće“ najava Kosova da će tužiti Srbiju za genocid.

„Kosovo se ne može pojaviti kao nosilac tužbe zato što nije međunarodno priznata država. Niti je u to vreme bilo međunarodno priznata država. Ali, mislim da uopšte pokretanje takvih ideja, ne znam čemu sve to može da vodi, jer svako svakoga ovde može da tuži za svašta“, ocenjuje.

Dačić je ocenio da su se bilateralni odnosi sa Nemačkom kao prvim spoljnotrgovinskim partnerom Srbije značajno promenili u poslednjih desetak godina. Zaslugu za to ovaj visoki srpski zvaničnik vidi u tri razloga: „rezultat poboljšanog odnosa između ljudi koji vode dve države, stvaranjem međuljudskih komunikacija i jednog ličnog odnosa koji je naravno pomogao da se u prvi plan stave neke pozitivne teme, a ne samo neke negativne teme u našim odnosima“.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.