Dačić: Nema uspeha u dijalogu sve dok Priština odbija da ispuni obaveze, a EU to toleriše

Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije
FOTO: Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije

Srbija traži jednak tretman za sve partnere sa Zapadnog Balkana prilikom realizacije Plana rasta za Zapadni Balkan i protiv je bilo kakvog političkog uslovljavanja učešća u tom projektu, izjavio je juče u Rimu šef srpske diplomatije Ivica Dačić na ministarskom sastanku o Zapadnom Balkanu.

Obraćajući se učesnicima skupa, Dačić je rekao da je Srbija „spremna da ozbiljno i odgovorno radi“ na realizaciji Plana rasta, „verujući da će ta inicijativa dodatno ojačati i približiti“ ekonomije i društva Zapadnog Balkana i ubrzati proces evropskih integracija regiona, prenosi ministarstvo spoljnih poslova.

„Sa druge strane, ono što tražimo jeste fer i jednak tretman za sve partnere sa Zapadnog Balkana u ovoj inicijativi i protiv smo bilo kakve politizacije ili političkog uslovljavanja učešća“, kazao je Dačić.

Plan rasta za Zapadni Balkan, koji je Evropska komisija usvojila u novembru prošle godine, predviđa finansijsku podršku od šest milijardi evra, od kojih su dve milijarde bespovratni grantovi, a četiri milijarde povlašćeni krediti koje daje EU. Svrha Plana je da podstakne ekonomski rast i ubrza socioekonomsko usklađivanje.

Plan se odnosi na period od 2024. do 2027. godine i predviđa da svaka vlada zapadnobalkanske šestorke dobije određenu sumu novca na svakih šest meseci, zavisno od reformi koje je sprovela u tom periodu. U slučaju Srbije i Kosova postoji i preduslov da svaka od strana mora da ispunjava obaveze preuzete u dijalogu da bi se „kvalifikovala“ za dobijanje novca iz Plana rasta u slučaju da sprovodi reforme.

Na jučerašnjem skupu Dačić je rekao i da je Srbija svesna da Evropska unija od Beograda očekuje i konstruktivno angažovanje u dijalogu sa Prištinom, ali je dodao da bi „bilo normalno da se isto očekuje i od Prištine“.

„I više je nego jasno da je Beograd taj koji je konstruktivan, ali to, nažalost, nije dovoljno za uspeh ovog procesa. Neophodno je da i druga strana postupa na isti način. Kako bilo ko u EU može da očekuje uspeh dijaloga u kojem Priština uporno odbija da ispuni svoje davno preuzete obaveze? Kako je uopšte moguće da se Prištini toleriše potpuno ignorisanje Sporazuma čiji je sama Evropska unija garant? Na ova pitanja nemamo odgovor već duže od deceniju“, naveo je.

Dačić je dodao da Priština „uporno i kontinuirano, jednostranim potezima, ozbiljno destabilizuje situaciju i ugrožava osnovna prava, bezbednost i opstanak Srba“, na Kosovu.

„O tome svedoči i poslednji potez ukidanja dinara na Kosovu i Metohiji, što ne samo da nas zabrinjava, već dovodi u pitanje opstanak Srba na Kosovu i Metohiji, ali i sam proces dijaloga. Zato je potpuno neshvatljivo što je jedina reakcija međunarodne zajednice apel da se odluke ovog tipa samo odlože, ne ulazeći u to da li su one u skladu sa svim do sada postignutim dogovorima i kakve će posledice imati na živote ljudi“, rekao je Dačić.

On je kazao i da Srbija sebe vidi kao buduću članicu Evropske unije i dodao da je „potpuno posvećena“ ispunjenju tog spoljnopolitičkog cilja.

„Znamo da su reforme ključ uspeha evropskih integracija i ne tražimo da naše ‘domaće zadatke’ radi neko umesto nas. Ono što očekujemo to je da Evropska unija odlučnije, sa više poverenja i manje predrasuda, sprovede politiku proširenja prema Zapadnom Balkanu i Srbiji“, kazao je Dačić.

Naveo je da „mora da istakne“ da Beograd „nije zadovoljan što proces evropskih integracija Srbije toliko dugo traje jer ne postoji nijedan objektivni razlog za njegovo odlaganje“.

„Odugovlačenje i usporavanje ovog procesa negativno utiču na političke i ekonomske tokove u regionu. Nama, baš kao i Evropskoj uniji, treba stabilnost i predvidljivost“, rekao je šef srpske diplomatije.

Ministar spoljnih poslova Srbije je kazao da nije veliki broj članica EU koje su, poput Italije, „zaista iskrene i posvećene“ u nameri da podrže Zapadni Balkan na evropskom putu.

„Prošla je 31 godina nakon usvajanja takozvanih kopenhaških kriterijuma, 21 godina nakon predstavljanja Solunske agende i više od 10 godina nakon poslednjeg proširenja Evropske unije. Nažalost, bilo je potrebno da se desi konflikt u Ukrajini kako bi proširenje Evropske unije dobilo novi impuls“, naveo je, izrazivši uverenje da je „upravo u tom duhu“ Evropska komisija usvojila Plan rasta za Zapadni Balkan.

Dačić je rekao i da Srbija danas stagnira u evropskim integracijama zbog pitanja usklađenosti sa spoljnom politikom Evropske unije i to u najvećem delu zbog odnosa prema ratu u Ukrajini.

„Ja moram ponovo da istaknem da u ovom sukobu Srbija nije neutralna. Podržavamo napore Evropske unije, kao i svih drugih međunarodnih faktora, za iznalaženje mirnog rešenja konflikta u Ukrajini. Evropske integracije jesu naš strateški cilj i interes, ali nisu i jedini. U politici je, kao i u životu, najteže uskladiti različite ciljeve i mi ne možemo sebi dozvoliti luksuz da zarad jednog cilja ugrozimo sve ostale“, kazao je.



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.