Četvrt veka od „Oluje“: Prisustvo obeležavanju najavio srpski potpredsednik Vlade Hrvatske; Odluka ne nailazi na razumevanje

Foto: Reuters, Branko Cuković

U akciji etničkog čišćenja “Oluja“, ubijeno je 1.834 lica srpske nacionalnosti, od toga preko 1.200 srpskih civila od kojih je više od 60% bilo starije od 60 godina, nestalo je preko 1.800 lica, proterano je preko 250.000 Srba, zapaljeno preko 20.000 srpskih kuća i objekata, a preko 40.000 stanova u svojini Srba uzurpirano je i nikada nije vraćeno, saopštila je danas, povodom 25. godišnjice ove akcije hrvatske vojske sprovedene u Republici Srpskoj Krajini Koordinacija srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih  lica sa prostora bivše Jugoslavije.

U saopštenju dostavljenom medijima, Srpska koordinacija podseća na Nalog vrhovnika Hrvatske, Franje Tuđmana: “Da se učine takvi udari da Srbi praktično nestanu“, što je de iure bila naredba da se sprovede genocid.

Dodaju i to da je u periodu nakon toga, Republika Hrvatska preduzimala sistematske mere kako bi  onemogućila povratak Srba.

„Za masovne ratne zločine počinjene u tzv. Oluji, u Hrvatskoj je pravosnažno danas osuđeno samo jedno lice. Pečat na patnje porodica žrtava i prognanih dao je i Haški sud za ratne zločine, koji je konačnom drugostepenom presudom oslobodio hrvatske generale za udruženi zločinački poduhvat u ‘Oluji’, iako je prvostepenom presudom osudio  Gotovinu na 24 godine zatvora, a Markača na 18. Na taj način, pravda za porodice žrtava nije zadovoljena, već brutalno ismejana“, saopštilo je ovo udruženje.

Međutim, kako dalje navode, Međunarodni sud pravde je u svojoj odluci od februara 2015. godine, utvrdio da su se tokom i nakon operacije „Oluja“, dogodili zločini nad civilima, koji bi mogli biti dela izvršenja genocida, „ali da nije dokazana specifična genocidna namera“.

Ne slažemo se sa namerom Borisa Miloševića da prisustvuje ovogodišnjoj proslavi „Oluje“

Ova akcija, kao i svake godine do sada se obeležava 5. avgusta u Kninu kao „Dan pobjede i domovinske zahvalnosti“.

Iz Srpske koordinacije negoduju zbog toga što će se prema najavama, ove godine prvi put obeležavanju „Oluje“ pridružiti i izabrani predstavnik Srba u Hrvatskoj, potpredsednik Vlade Hrvatske Boris Milošević. Nameru Miloševića smatraju neprihvatljivom i „u funkciji „smokvinog lista“, kojim bi se prekrila zločinačka strana Oluje“.

„Učešće izabranog predstavnika Srba u Hrvatskoj u proslavi ‘Oluje’, neće moći da izbriše činjenicu da je reč o udruženom zločinačkom poduhvatu koji je imao jasan cilj – sprovođenje ‘konačnog rešenja’ za Srbe, u vidu trajnog etničkog progona sa prostora tadašnje  Krajine“.

I srpski zvaničnici protiv Miloševićeve odluke

Protiv namere Miloševića izjasnio se i predsednik Srbije, Aleksandar Vučić. On je rekao da tu nameru srpskih predstavnika ne može da razume, ali da je neće osuditi jer je, kako kaže obećao da više nikada neće biti teških reči ili sankcija od strane Srba iz Srbije prema Srbima u BiH ili Hrvatskoj.

Tokom vikenda je još rekao i to da je Miloradu Pupovcu preneo i to da razume da oni možda imaju argumente za takvu odluku, ali da ih on trenutno ne vidi.

I ministar vojni, Aleksandar Vulin rekao je jutros da još veruje da se to neće desiti i da će Milošević „poslušati svoj srpski narod“ da ne ode.

Kako je rekao, ako Milošević ode na skup koji Hrvatska organizuje povodom godišnjice Oluje, posle se može očekivati da Priština traži od Srba na Kosovu da idu kod spomenika Ademu Jašariju i odaju mu priznanje.

Milošević: Trenutak da politika razumijevanja i poštovanja drugog pobijedi politiku mržnje

Sam Milošević, potpredsednik Vlade Hrvatske zadužen za ljudska prava, oglasio se tokom vikenda putem Fejsbuka o svojoj nameri da prisustvuje obeležavanju ove akcije objavom „Priča jednog Srbina iz Hrvatske“.

U ličnom prisećanju na porodičnu tragediju tokom „Oluje“, kada mu je ubijena baba, napisao je da su mu teret te tragedije i bol pokojnog oca odluku o odlasku na obeležavanje Oluje u Kninu učinile teškom.

„U Knin idem otvorena srca, iskreno, s nadom da ova Vlada može napraviti taj tako važan korak, korak prema budućnosti, boljem društvu, društvu razumijevanja, poštovanja i tolerancije i da možemo izaći iz rovova u kojima smo ukopani. Nakon 25 godina potrebno je prestati s mržnjom, prestati s ratom“, napisao je on dodajući da oseća odgovornost da pokuša da doprinese „boljem društvu i građenju kulture mira“.

Smatra da će svojim postupkom pomoći deci srpske nacionalnosti koji trpe stigmu samo zato što su Srbi.

„Oluja nije samo vojno-redarstvena akcija, ona je i golema kolektivna trauma. Za Hrvate je ona simbol početka dugo žuđenog mira i prestanka okupacije, za Srbe je ona trauma početka novog egzodusa, stradanja, straha, neizvjesnosti i nemogućnosti povratka u svoje domove“, napisao je još ukazujući na to da mu je namera da „prihvatiti svaku gestu koje ide ka tome da zajedničkom tolerancijom i uvažavanjem sami sebe potvrdimo kao demokratsko društvo koje može ostvariti suživot i prosperitet, bez obzira na svaku razliku, pa tako i onu u tumačenju zajedničke povijesti“.

Otadžbina takođe protiv

Narodni pokret Srba sa KiM „Otadžbina“ takođe se danas izjasnio protiv ove odluke. Pozdravili su stav predsednika Vučića po ovom pitanju, ali su ga optužili i za neistovetne standarde.

„Nažalost, predsednik nema isti aršin za sve Srbe jer učešće u skupštini i vladi samoproglašene republike Kosova je još veća bruka i sramota za Srbe i srpsku državu nego prisustvo na obeležavanju ‘Oluje’.“

S druge strane, Milošević i Pupovac dobijaju pozive i od pojedinih političkih predstavnika u Hrvatskoj. Tako bivša predsednica Vlade Hrvatske, Jadranka Kosor od juče insistira na tome da „Oluja“ nije bila akcija etničkog čišćenja.

U najnovijoj poruci objavljenoj na Tviteru jutros poziva Pupovca i Miloševića da to i javno kažu.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.