„Ustav Kosova sadrži najmanje 40 operativnih rokova i vremenskih ograničenja. Samo za osam njih Ustav izričito određuje konkretnu pravnu posledicu nepoštovanja ili prekoračenja roka. Prema logici koju u poslednje vreme slušamo, znači li to da 80 odsto ustavnih rokova nije obavezujuće?“ Ovako je juče Eugen Cakoli iz Kosovskog demokratskog instituta (KDI) reagovao na poruku predsedavajućeg konstitutivne sednice Avnija Deharija da za rokove za sazivanje sednice nisu predviđene sankcije. Cakoli, koji je već upozorio da se nakon isteka roka od 30 dana sada zanemaruje i ograničenje od 48 sati, ponovo zaoštrava pitanje pravnih posledica nastavka blokade Skupštine.
Nova Cakolijeva reakcija stiže nekoliko dana nakon što je istekao rok od 30 dana koji je Ustavni sud odredio za konstituisanje Skupštine Kosova, a parlament i dalje nije konstituisan.
Predsedavajući konstitutivne sednice Avni Dehari u utorak je, prema izveštajima prištinskih medija, poručio da za rokove za sazivanje sednica nema propisanih sankcija i da će sednica biti sazvana kada bude postignut politički dogovor.
Upravo na argument o nepostojanju izričite sankcije sada odgovara Cakoli.
„Ustav Kosova sadrži najmanje 40 operativnih rokova i vremenskih ograničenja. Samo za osam njih Ustav izričito određuje konkretnu pravnu posledicu nepoštovanja ili prekoračenja roka“, naveo je.
Potom je postavio pitanje:
„Prema logici koju u poslednje vreme slušamo, znači li to da 80 odsto ustavnih rokova nije obavezujuće i da, shodno tome, njihovo nepoštovanje ili prekoračenje ne predstavlja nikakav problem?“
Cakoli već upozorio: Posle 30 dana, zanemaruje se i 48 sati
Ovo je druga Cakolijeva reakcija na aktuelnu situaciju u kratkom roku.
On je prethodno upozorio da je, osim prekoračenja roka od 30 dana za konstituisanje Skupštine, počelo da se zanemaruje i ograničenje od 48 sati koje je korišćeno za sazivanje nastavaka konstitutivne sednice.
Prema njegovoj oceni, upravo to pokazuje šta se događa kada prvo kršenje ostane bez pravne posledice – sledeća se potom „normalizuju jedno za drugim“, dok se rokovi koriste samo dok odgovaraju političkom procesu.
Cakoli smatra da zbog toga postaje još hitnije da slučaj bude upućen Ustavnom sudu, posebno imajući u vidu rok za osporavanje odluka Skupštine.
Njegov argument je da političko čekanje dogovora više ne može da bude opravdano tvrdnjom da bi obraćanje Ustavnom sudu Samoopredeljenju kupilo dodatno vreme – jer se, kako kaže, vreme već dobija bez Suda, samim nepostupanjem.
Traži najmanje deset poslanika za Ustavni sud
Cakoli je zato ponovo pozvao najmanje deset poslanika da se obrate Ustavnom sudu.
Od Suda bi, prema njegovom predlogu, trebalo zatražiti da utvrdi pravne posledice činjenice da u roku od 30 dana nije predložen predsednik Skupštine, kao i pravnu valjanost poteza preduzetih nakon isteka tog roka.
Otvorio je i krajnju mogućnost – da Sud, ukoliko za to postoje ustavni uslovi, utvrdi da li je time otvoren put ka novim izborima.
Još pre isteka roka, Cakoli je upozoravao da bi održavanje nastavka konstitutivne sednice nakon njegovog isteka predstavljalo „otvoreno kršenje i direktno narušavanje ustavnog poretka“.
Spor upravo oko toga šta znači rok bez propisane sankcije
Pitanje koje Cakoli sada otvara nalazi se u središtu pravne nedoumice koja prati neuspeh konstituisanja Skupštine: da li činjenica da Ustav ili odluka Ustavnog suda ne navode izričito sankciju za prekoračenje određenog roka znači da se postupak može nastaviti i nakon njegovog isteka.
Takvo tumačenje nije novo. Naim Jakaj iz Kosovskog instituta za pravosuđe prethodno je ocenio da nepoštovanje roka predstavlja kršenje Ustava, ali da samo po sebi ne znači da konstitutivna sednica više ne može da bude održana, upravo zato što nije utvrđena konkretna pravna posledica.
Cakoli sada osporava samu logiku prema kojoj bi odsustvo izričito navedene posledice umanjilo obaveznost ustavnog roka – navodeći da Ustav sadrži najmanje 40 takvih vremenskih ograničenja, a da je konkretna posledica propisana samo za osam.
Skupština i dalje bez završetka konstituisanja
Rok od 30 dana istekao je u petak u ponoć, a Skupština do tada nije konstituisana. Samoopredeljenje u tom periodu nije ni predložilo kandidata za predsednika parlamenta.
Cakoli je još tokom vikenda ukazao na neuobičajenu situaciju: kada je Samoopredeljenje imalo 48 poslanika, kandidat za predsednika Skupštine bio je predložen 14 puta, dok sada, sa većinom od 62 poslanika, tokom 30-dnevnog roka kandidat nije predložen nijednom.
U međuvremenu, politički predstavnici vlasti insistiraju na dogovoru kojim bi se izbegli novi izbori, dok opozicione stranke tvrde da se političkim pregovorima ne može suspendovati odluka Ustavnog suda.
Tako se spor, koji je počeo pitanjem hoće li Skupština biti konstituisana u roku, sada sve više pomera na drugo pitanje – šta pravno važi nakon što je taj rok već istekao i koliko dugo institucije mogu da ostanu u sadašnjem stanju bez nove odluke Ustavnog suda.
Cakoli: Posle roka od 30 dana, više se ne poštuje ni 48 sati –…
Bez sednice i novog termina: LVV bi dogovor da izbegne izbore, PDK tvrdi –
Cakoli: Sa 48 poslanika kandidat predlagan 14 puta, sada sa većinom od 62 –…
Peci: Od juče na Kosovu samo opštine imaju legalnu vlast, dosta sa prepucavanjima oko…
Hadžiju posle bacanja jaja na Kurtija kaže da nema problem sa političkim akcijama poslanika,…
Dan posle isteka roka: Nastavak konstitutivne sednice Skupštine u Prištini danas u 11 časova
AAK traži vanrednu sednicu večeras u 22.30 kako bi Skupština bila konstituisana u ustavnom…
Đini posle prekida sednice: „Ovo je unutrašnji državni udar, Kurti je uzurpirao vlast“
Hasani: „Kosovo trenutno nema predsednika, najpre izabrati šefa države pa tek onda vladu“
Novi pokušaj konstituisanja Skupštine Kosova: Bez dogovora, a predsednik?
Ponovo bez dogovora na sastanku Kurtija i Abdidžikua: Kosovo ide ka novim izborima?
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
