Rok koji je Ustavni sud odredio za konstituisanje Skupštine ističe danas u ponoć, ali do jutros za javnost nije poznato da li će, i kada, biti nastavak juče prekinute konstitutivne sednice. Predsedavajući Avni Dehari prekinuo je sednicu na zahtev lidera Samoopredeljenja Aljbina Kurtija, uz najavu da će termin nastavka biti naknadno saopšten, ali do objavljivanja ovog teksta nova sednica nije zakazana.
Jučerašnja sednica počela je izborom privremene komisije za verifikaciju mandata, nakon čega su poslanici 11. saziva položili zakletvu. Međutim, umesto da kao lider stranke sa najvećim brojem poslanika predloži kandidata za predsednika Skupštine, Kurti je zatražio dodatno vreme za političke razgovore.
Kurti: Bez dogovora o predsedniku sledili bi novi izbori
Obraćajući se poslanicima, Kurti je rekao da su odmah nakon potvrđivanja izbornih rezultata započeli razgovore o formiranju novih institucija, zahvalivši liderima PDK-a Bedriju Hamzi i LDK-a Ljumiru Abdidžikuu na održanim sastancima. Naveo je da su razgovori sa LDK bili prekinuti zbog unutrašnjih dešavanja u toj stranci, dok su PDK i AAK odbili njegove pozive na razgovore.
Prema njegovim rečima, izbori 7. juna raspisani su zato što u aprilu nije izabran predsednik, zbog čega sada treba postići što širi politički dogovor o budućem predsedniku Kosova.
„Želimo da idemo napred zajedno. Potreban nam je što širi dogovor o predsedniku koji će ujedinjavati, onako kako to zahteva ustavnost na koju smo se danas zakleli“, rekao je Kurti.
Nakon sednice dodatno je obrazložio svoj zahtev, ocenivši da bi konstituisanje Skupštine bez prethodnog dogovora o predsedniku praktično predstavljalo uvod u novo raspuštanje parlamenta i vanredne izbore.
„Svako konstituisanje Skupštine bez dogovora o pitanju predsednika praktično bi bilo priprema za raspuštanje Skupštine“, rekao je Kurti.
Pravnici: Rok za predsednika još nije ni počeo
Takvo tumačenje osporili su brojni pravni stručnjaci.
Izvršni direktor Kosovskog instituta za pravdu (KDI) Ehat Miftaraj izjavio je za Radio Slobodna Evropa da činjenica da Skupština ne bude konstituisana u roku od 30 dana ne proizvodi automatski pravne posledice niti znači da slede vanredni izbori.
Sličan stav zauzeo je i izvršni direktor Kosovskog demokratskog instituta (KDI) Eugen Cakoli, koji podseća da rok od 60 dana za izbor predsednika počinje da teče tek nakon konstituisanja Skupštine.
„Bez okončanja konstituisanja, postupak izbora predsednika uopšte ne počinje. Nakon konstituisanja, političke stranke imaju punih 60 dana za razgovore, postizanje dogovora i izbor predsednika. Zato nema smisla tražiti dodatno vreme za predsednika odlažući upravo proces koji to vreme aktivira“, poručio je Cakoli.
I sam KDI ocenio je da politički dijalog može da se nastavi, ali da on ne suspenduje ustavnu obavezu da se Skupština konstituiše u roku koji ističe danas.
Hasani: Kosovo trenutno nema predsednika
Dodatnu pravnu dilemu otvorio je bivši predsednik Ustavnog suda Enver Hasani.
On tvrdi da je Aljbuljena Hadžiju polaganjem zakletve kao poslanica prestala da bude vršilac dužnosti predsednice, dok predsedavajući Avni Dehari nema ustavna ovlašćenja da preuzme tu funkciju.
„Više nema vršioca dužnosti predsednika jer je Aljbuljena Hadžiju položila zakletvu kao poslanica Skupštine. Dakle, Kosovo trenutno nema predsednika“, rekao je Hasani.
Pozivajući se na ranije odluke Ustavnog suda, ocenio je da bi, nakon konstituisanja Skupštine, prioritet trebalo da bude izbor predsednika, a tek potom formiranje nove vlade.
Opozicija: „Uzurpacija vlasti“ i „unutrašnji državni udar“
Prekid sednice izazvao je oštre reakcije opozicije.
Predsednik PDK-a Bedri Hamza ocenio je da je Samoopredeljenje pokazalo neozbiljnost jer nije predložilo kandidata za predsednika Skupštine.
„Kosovo nastavlja da živi u institucionalnom vakuumu“, rekao je Hamza.
Najdalje je otišla Alijansa za budućnost Kosova (AAK). Potpredsednik stranke Ardijan Đini optužio je Kurtija za uzurpaciju vlasti i ocenio da se radi o „unutrašnjem državnom udaru“.
„Ovo nema drugo ime osim unutrašnjeg državnog udara. Ne sprovodi ga vojska, već ljudi koji na najbrutalniji način koriste krhki demokratski legitimitet da bi urušili državne institucije“, rekao je Đini na konferenciji za medije.
AAK je ponovila da neće biti deo vlasti sa Samoopredeljenjem.
LDK: Razgovori traju, ali dogovora nema
Sa druge strane, iz Demokratskog saveza Kosova poručuju da razgovori sa Samoopredeljenjem nisu prekinuti.
Lider LDK-a Ljumir Abdidžiku izjavio je da je cilj svih razgovora izbegavanje novih izbora, ali da i dalje postoji razlika oko ključnog pitanja – izbora predsednika.
Pregovori Samoopredeljenja i LDK već sedmicama vode se pre svega oko pitanja budućeg predsednika. Prema navodima obe strane, postignuto je približavanje u pojedinim pitanjima, ali ne i oko izbora samog predsednika. Dok LDK, prema dosadašnjim izjavama, traži da mesto predsednika bude deo ukupnog političkog dogovora, insistirajući na toj poziciji za svoju stranku, Samoopredeljenje insistira da novi predsednik bude nestranačka ličnost koja bi imala širi politički konsenzus, odnosno osoba koju će oni podržati.
Upravo je zbog izostanka dogovora Kurti i zatražio odlaganje konstitutivne sednice.
Deda: „Ako se ne izabere predsednik Skupštine, Kosovo ulazi u kritičnu fazu“
„Već 18 meseci smo žrtve političkih igara i nedostatka elementarne volje za kompromisom između ključnih političkih stranaka. Može se reći – iz Prištine ništa novo“, rekao je Viši saradnik Kosovskog instituta za istraživanje i razvoj politika (KIPRED) Iljir Deda za N1.
On upozorava Kosovo ulazi u kritičnu fazu ukoliko se ne izabere predsednik Skupštine. Očekuje, štaviše, i veći politički sukob zbog, kako kaže, jasne namere vlade da centralizuje Kosovo.
„Verujem da ćemo imati veliki politički okršaj baš zbog jasnog nauma vlade da centralizuje Kosovo. To nije samo uzimanje ingerencija srpskim opštinama na Kosovu, već svim opštinama“, kazao je govoreći i o situaciji na severu.
Šta kaže Ustavni sud?
Prema prošlogodišnjoj odluci Ustavnog suda, Skupština mora biti konstituisana u roku od 30 dana od zvanične potvrde izbornih rezultata. Sud je naglasio da taj rok nije preporuka niti formalnost, već ustavna obaveza, ističući da održavanje konstitutivne sednice u predviđenom roku predstavlja uslov za početak mandata novog saziva parlamenta.
U obrazloženju odluke Sud je posebno naveo da formulacija iz Ustava da će se sednica održati u roku od 30 dana ima obavezujući, a ne fakultativni karakter.
Centralna izborna komisija potvrdila je rezultate izbora 8. jula, što znači da rok za konstituisanje Skupštine ističe danas u ponoć.
Kako je došlo do blokade?
Vanredni parlamentarni izbori održani su 7. juna. Samoopredeljenje je osvojilo 53 od ukupno 120 poslaničkih mesta, PDK 22, LDK 18, AAK sedam, dok je preostalih 20 mandata pripalo predstavnicima nevećinskih zajednica.
Pošto nijedna politička opcija nema potrebnu većinu od 61 poslanika, gotovo dva meseca od izbora nije postignut dogovor o formiranju novih institucija.
Ukoliko Skupština danas bude konstituisana, počeće da teče ustavni rok od 60 dana za izbor predsednika, nakon čega bi mogao da započne i proces formiranja nove vlade. Međutim, ukoliko sednica ne bude nastavljena ili ne bude okončana do isteka roka, Kosovo će ući u novu fazu političke i pravne neizvesnosti, čije posledice za sada niko sa sigurnošću ne može da predvidi.
Đini posle prekida sednice: „Ovo je unutrašnji državni udar, Kurti je uzurpirao vlast“
Hasani: „Kosovo trenutno nema predsednika, najpre izabrati šefa države pa tek onda vladu“
Novi pokušaj konstituisanja Skupštine Kosova: Bez dogovora, a predsednik?
Ponovo bez dogovora na sastanku Kurtija i Abdidžikua: Kosovo ide ka novim izborima?
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
