Pojačane kontrole robe poreklom iz Srbije, njen uvoz ograničen na prelaz Merdare, kao i nesrazmerno česte inspekcije, nastavljaju da negativno utiču na privrednu aktivnost u sredinama sa srpskom većinom na Kosovu, ocenjuje Evropska komisija u najnovijem godišnjem izveštaju. Komisija izričito upozorava da takva praksa remeti lance snabdevanja i dostupnost pojedinih proizvoda lokalnom stanovništvu. Ograničenja su uvedena još u junu 2023. godine, a nakon delimičnog ublažavanja u oktobru 2024. i stavljanja u funkciju skenera na Merdaru tokom 2026, slobodan uvoz robe preko ostalih prelaza još nije omogućen.
Evropska komisija predstavila je 4. novembra godišnji paket izveštaja o proširenju Evropske unije, uključujući Izveštaj o Kosovu za 2026. godinu.
Dokument donosi ocene napretka u reformama, funkcionisanju institucija, vladavini prava, poštovanju osnovnih prava i usklađivanju sa evropskim standardima, ali i detaljne nalaze o položaju srpske zajednice i sprovođenju sporazuma iz dijaloga Beograda i Prištine.
Među njima je i posebno upozorenje o ekonomskim posledicama ograničenja uvoza robe iz Srbije.
EK: Poremećaji u snabdevanju srpskih sredina
U poglavlju o spoljnim odnosima, koje obuhvata trgovinsku politiku i regionalnu ekonomsku saradnju, Evropska komisija konstatuje da Kosovo nastavlja da sprovodi pojačane kontrole robe poreklom iz Srbije.
Prema izveštaju, uvoz takve robe trenutno je dozvoljen samo preko Merdara.
„Kosovo je nastavilo da primenjuje pojačane kontrole uvoza robe poreklom iz Srbije, koja je trenutno dozvoljena samo preko prelaza Merdare“, navodi Komisija.
Posebno je značajno što Evropska komisija ove mere neposredno povezuje sa ekonomskim položajem srpskih sredina.
„U kombinaciji sa nesrazmerno čestim inspekcijama i sprovođenjem regulatornih mera, ova praksa nastavila je da utiče na privrednu aktivnost u sredinama sa srpskom većinom na Kosovu, remeteći lance snabdevanja i lokalnu dostupnost određenih proizvoda“, konstatuje se u dokumentu.
U ovom delu izveštaja ne navodi se koji su proizvodi posebno pogođeni, niti se daje procena finansijske štete ili obima poremećaja u snabdevanju.
Od potpune zabrane 2023. do delimičnog otvaranja Merdara
Ograničenja za robu poreklom iz Srbije uvedena su 14. juna 2023. godine, nakon što su srpske vlasti uhapsile trojicu kosovskih policajaca. Beograd i Priština tada su iznosili suprotstavljene tvrdnje o mestu njihovog hapšenja.
Kosovske vlasti meru su obrazložile bezbednosnim razlozima, uključujući sumnje da se među robom iz Srbije može krijumčariti oružje.
Zabrana uvoza gotovih proizvoda trajala je gotovo 16 meseci.
Tek 7. oktobra 2024, neposredno pred samit Berlinskog procesa, Vlada Kosova odlučila je da delimično omogući uvoz robe iz Srbije, ali isključivo preko Merdara, uz detaljne bezbednosne kontrole.
Ostali prelazi ostali su zatvoreni za uvoz gotovih proizvoda poreklom iz Srbije.
Kako je tada Aljbin Kurti objasnio roba će ulaziti samo preko Merdara dok ne stignu skeneri za kontrolu.
Odluka je usledila i nakon insistiranja Nemačke da Priština ukloni trgovinske prepreke u okviru CEFTA sporazuma i Berlinskog procesa.
Nemačka je tada ponudila pomoć u opremanju prelaza rendgenskim skenerima.
I sama Evropska komisija u izveštaju za 2025. godinu podsetila je na delimično ukidanje zabrane:
„U oktobru 2024. Kosovo je okončalo obustavu uvoza gotovih proizvoda poreklom iz Srbije, uvedenu u junu 2023, zamenivši je sistemom ručnih kontrola na jednom zajedničkom prelazu — Merdaru.“
Međutim, obećano proširenje mogućnosti uvoza nije usledilo.
Skeneri, čekanja i upozorenja privrednika
Tokom 2025. godine pitanje nabavke skenera ostalo je jedno od glavnih obrazloženja za zadržavanje ograničenja na ostalim prelazima.
U septembru te godine GIZ je raspisao tender za nabavku dva velika rendgenska skenera.
U januaru 2026. godine na Merdaru je predstavljen skener doniran uz podršku Sjedinjenih Američkih Država.
Tada je Miodrag Marinković, direktor organizacije CASA iz Severne Mitrovice, upozorio da tehničko unapređenje jednog prelaza neće rešiti problem ako ostali ostanu zatvoreni za robu iz Srbije.
„Odluka da se prvi skener postavi na Merdare, uz istovremeno odsustvo planova za otvaranje drugih prelaza, nije tehničko već političko pitanje“, ocenio je Marinković za KoSSev.
Na probleme je ukazala i ekonomska analiza objavljena na KoSSevu u januaru 2026., koja je razmatrala posledice dugotrajnih ograničenja po male biznise na severu Kosova.
EK: Skener na Merdaru smanjio čekanja, ali ograničenja ostaju
Pitanje prometa robe iz Srbije Evropska komisija dodatno razmatra u poglavlju o dijalogu Beograda i Prištine.
Tu beleži jedan pozitivan pomak. Tokom leta 2026. godine teretni skener na Merdaru stavljen je u punu funkciju, čime je, prema nalazima Komisije, olakšan promet robe iz Srbije i značajno skraćeno vreme čekanja.
Međutim, unapređenje uslova na jednom prelazu nije pratilo ukidanje ograničenja na ostalima.
„Ograničenja za robu iz Srbije preko drugih zajedničkih prelaza i dalje su na snazi“, konstatuje Evropska komisija.
U nastavku upućuje izričit zahtev kosovskim institucijama:
„Kosovo treba da obezbedi slobodno kretanje robe preko svih predviđenih zajedničkih prelaza, u skladu sa obavezama preuzetim u dijalogu.“
Samo dva od šest stalnih prelaza
U istom poglavlju Evropska komisija ocenjuje da je sprovođenje sporazuma o integrisanom upravljanju prelazima i dalje nepotpuno.
Od šest predviđenih stalnih zajedničkih prelaza, uspostavljena su samo dva — Merdare i Mutivode.
Komisija navodi da Srbija još treba da izgradi stalne objekte na prelazima na svojoj strani, uključujući Jarinje–Rudnica, Končulj i Depce–Mučibaba, kao i da sarađuje na uspostavljanju stalnog prelaza u zoni Brnjaka.
Upozorava i da na privremenim prelazima koje održava Srbija postoje ozbiljni infrastrukturni nedostaci, uključujući pitanja zdravlja i bezbednosti.
Pozitivne ocene EK o regionalnoj trgovinskoj saradnji
Uprkos kritikama zbog ograničenja za robu iz Srbije, Evropska komisija beleži i pozitivne pomake Kosova u regionalnoj trgovinskoj saradnji.
U izveštaju se navodi da je Kosovo ratifikovalo dodatne protokole CEFTA sporazuma koji se odnose na olakšavanje trgovine, trgovinu uslugama i rešavanje sporova.
Komisija posebno izdvaja rezultate kosovskog predsedavanja CEFTA-om tokom 2025. godine.
„Tokom predsedavanja Kosova CEFTA-om 2025. godine, Zajednički komitet usvojio je 12 odluka i imenovao rukovodioce na ključne položaje u Sekretarijatu, čime je obezbeđen kontinuitet njegovog rada“, navodi Evropska komisija.
Pozitivno se ocenjuje i učešće Kosova u inicijativama regionalne ekonomske integracije, uključujući aktivnosti usmerene na uklanjanje trgovinskih prepreka.
Ipak, Komisija preporučuje dodatno jačanje institucionalnih kapaciteta za sprovođenje obaveza iz CEFTA sporazuma i Akcionog plana zajedničkog regionalnog tržišta za period 2025–2028.
Trgovina i normalizacija odnosa
Ocene o robi iz Srbije deo su šireg upozorenja Evropske komisije da Beograd i Priština nisu postigli dovoljan napredak u sprovođenju sporazuma iz dijaloga.
Komisija konstatuje da su razgovori nastavljeni, ali da je primena brojnih ranije preuzetih obaveza ostala ograničena.
Kada je reč o severu Kosova, situaciju opisuje kao mirnu, ali krhku, uz upozorenje na jednostrane postupke i negativne posledice po pristup stanovništva osnovnim javnim i socijalnim uslugama.
Opširnije o izveštaju u:
Izveštaj EK 2026 o Kosovu: Pravosuđe bez napretka, srpske sudije bez povratka, opštine sa…
Marta Kos: Izmene zakona o Specijalizovanim većima mogu da ugroze napredak Kosova ka EU
Kalas: Lideri Beograda i Prištine obećali zajednički sastanak, sada se čeka formiranje nove vlade…
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
