Blizanci poginuli u ratu, treći sin umro od tuge

Braća blizanci Srđan i Boban Milić, oficiri VJ, poginuli su pre 15 godina na Kosovu u NATO bombardovanju, a njihov treći brat Goran umro od tuge za njima.

Zašto su me ostavili samu? Danju i nekako izdržim, ali kada padne noć, imam košmare.

Njima se pre tri godine pridružio i otac Dragoljub, kome srce nije moglo više da izdrži. Ostala je samo majka Nada, sa uspomenama na njene najmilije i bolom koji je, kako kaže, iz dana u dan sve veći. U porodičnoj kući majka Nada je napravila mali muzej i u njemu su svi vredni predmeti i fotografije Milića. Ona svakog dana zagleda fotografije, trofeje, stvari i odlikovanja svojih sinova.

Na kraljevačkom groblju Barutani jedan do drugoga leže trojica braće Milića. Blizanci Srđan i Boban su aprila 1999. godine poginuli kao pripadnici Vojske Jugoslavije braneći Kosovo i Prištinu u kojoj su živeli. Obojica su poginula za samo deset dana. Najpre je poginuo Srđan. Sa vozačem i još tri vojnika krenuo je vozilom na zadatak. Stotinak metara od mesta polaska njihovo vozilo je naišlo na minu. Sva tri vojnika su poginula na licu mesta, Srđan je, teško ranjen, prebačen u bolnicu u Mitrovicu, a potom na VMA. Sve vreme je održavan na aparatima, ali je preminuo 4. aprila 1999. godine.

Boban i suprug Dragoljub su sve vreme bili u Beogradu pored Srđana. Dragoljub je kada je Srđan preminuo, pozvao telefonom stan naših rođaka, kod kojih su spavali i samo pitao šta radi Boban. Rođaka je pogledala kroz otvorena vrata i videla Bobana kako sedi na krevetu i plače. On je osetio smrt svog brata blizanca i pre nego što su mu saopštili – priča majka Nada.
 

Muzej: Nada Milić u spomen sobi svojim stradalih sinova

Samo tri dana nakon što je u Prištini sahranjen Srđan Miliće je zadesila nova tragedija. Na ratnom zadatku poginuo je i Boban.

Sećam se kao danas kada mi je Boban rekao odlazeći u jedinicu: ’Majko, ako ideš na grob, zapali i za mene sveću.’ On je u stvari hteo da kaže da umesto njega to uradim, a ispalo je kao da treba i za njega da je zapalim – priča Nada.
Boban se nalazio u oklopnom vozilu sa još sedmoricom vojnika. Dve rakete na toplotno navođenje pogodile su vozilo i pretvorile ga u pepeo.

Posle bombardovanja Dragoljub, Nada i njihov najstariji sin Goran krenuli su u Kraljevo, gde su imali kuću. Ali tuga za Srđanom i Bobanom je bila tolika da Goran to nije izdržao. Srce mu je prepuklo od tuge za braćom. Sahranjen je u grobnici pored braće. Pre tri godine ista sudbina je zadesila i oca Dragoljuba.

Zašto su me ostavili samu? Danju i nekako izdržim, ali kada padne noć, plaćem, prisećam se, počinje da mi bude teško, imam košmare. Ali nekada imam i lepe snove. Pričam sa sinovima kao da su tu. Nažalost, njihova pogibija je bila uzaludna jer je rodna gruda izgubljena, a oni su dali živote za nju – kaže Nada.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.