Beseda o poraženom neprijatelju!

“Moje kolege iz Prištine zapravo nekritički uživaju u vojnoj pobedi NATO nad Srbima iz 1999, i da misle da preostalim kosovskim Srbima, kao poraženoj strani, ne treba dati ništa: oni se prosto moraju pokloniti, ili ukloniti.”  (Slobodan Antonić)
 
Uvaženi sagovorniče, "sa one strane barikade",
 
Vi u svojoj besedi pričate o "tradicionalnoj osobini srpskih levičara da se velikodušno – 'internacionalistički' – odriču teritorija gde žive Srbi, o Srbima koji su poraženi, koji su obespravljeni, te o Albancima koji su, kad su Srbi u pitanju, monolitni  i koji Srbima ne daju ništa, bar koliko su Albanci nekada u Srbiji imali.” 
 
Ne nudi se ništa Srbima. Vi tvrdite da Srbi nisu pobeđeni od strane Albanaca. Radi se o pobedi NATO-a nad Srbima. Shvatam ratnička osećanja: nije sramota kad te NATO pobeđuje. Sila je to. Al' Albanci, nikako! Albanci uživaju, iako to nisu zaslužili! Jer da nije NATO-a, Albanci bi bili poraženi.
 
Slažem se! Albanci nisu vojnički ni pobedili! Naprotiv, srpska vojska, policija i paravojne formacije su vojnički porazili Albance na Kosovu. Uglavnom civile. Svima su uspeli da dokažu koliko mogu biti vojnički sposobni.
 
Slažem se, pobedili su! Nabrojaću neke opštepoznate rezultate te pobede: Pobijeno je otprilike 13 hiljada civila, neki od kojih i posle 15 godina se još nalaze po masovnim grobnicama, u Srbiji, ili su pak pokopani ispod naših nogu, a mi nismo svesni toga. Bar su većinom pokopani, nisu bacani u Dunav, u prepunim frižiderima koji služe za transport mesa i suhomesnatih proizvoda! Ako ostavimo po strani 'sitnicu' da je par frižidera isplivalo na površinu, te otkrili i tu pojavu koja je dosta uspešno skrivana od očiju srpske javnosti, onda bi se mogli ružiti Albanci da su poubijali svoje sunarodnike. Važno je ponoviti jednu tvrdnju, te ponoviti, ponoviti…i poverovati!
 
Slažem se: Dokazano je da su vojnici, paravojska i policajci  'uspeli' silovati 30-40 hiljada albanskih žena, te tako usloviti na stotine porodičnih drama! Možda će neki pravdoljubac insistirati da ih nije bilo 30-40 000 nego samo 20.000!
 
Moramo prihvatiti činjenicu i živeti sa tim, da mi nismo bili sposobni odbraniti svoje žene, ćerke, decu…Nismo zaslužili slobodu!
 
Slažem se: Spaljene su na hiljade naših kuća, pokradeno je sve što je nešto vredelo!
 
Slažem se: Na kraju da su pobedili čitav jedan narod, rasporedili u kolone i oterali odavde, usput 'naplaćujući putarinu' na svakoj krivini. Biti policajac na Kosovu, to je bila privilegija!
 
Slažem se: Mi smo bili pobeđeni, ponižavani, rastrebljeni. I to se nije desilo prvi put. To se dešavalo od oslobođenja Srbije od strane turske imperije, kad su moji preci takođe u kolonama raspoređeni i isterani iz svojih kuća iz okoline Niša, Prokuplja, Kuršumlije. I to malo ko u Srbiji može da poveruje, jer kako reče uvaženi sagovornik, “tamo sad žive Srbi” i to niko nema pravo poklanjati. Jer tamo sada žive normalne porodice koje možda i ne znaju da su tu nekad živeli neki drugi ljudi koji su poraženi, ponižavani i istrebljeni…A 'preostali' su raspoređeni u kolone i pravac…jug, ili jugozapad. Nije im ponuđeno ništa. Ni status građanina. Samo jedno vojničko “marš”. Ipak je to bilo pre skoro dvesta godina.
 
Tako, davno, u pretprošlom veku, “moji” su bili poraženi. Nesposobni vojnici. Civili. A oni nisu zasluživali počast?! Osim imena svojih sela koja sad nose na stotine sela na Kosovu, nisu uspeli skoro ništa drugo poneti sa sobom. Pa, uvaženi kolega, vi ne morate verovati mojoj baki koja mi je prepričavala ono što je njoj njena baka pričala.
 
Kopajte po srpskim arhivama! Naravno, nemojte to lično shvatati. Preko vas se obraćam mnogim Srbima koji nisu imali prilike da čuju ovakve “priče”. Pa time možda i objašnjavati moje prezime. Ljepaja, danas je jedna mesna zajednica u okolini Merošine, nedaleko od Nisa. Sigurno je to jedno obično selo, sudeći po imenu – jedno lepo selo, ali koja su nekad…“lepo gorela“!
 
Ja ni u snu ne verujem da ono što je loše za Albance, može biti dobro za Srbe! I obrnuto! Prihvatam ideju da to može da bude profitabilno za neke Albance i za neke Srbe koji stvaraju neke ideje, ili memorandume, pa time stvaraju i razloge zbog kojih bi se ljudi tukli.
 
Naravno, mi smo ovakvo stanje nasledili. Možemo, ili nastaviti 'slavnim' putem naših predaka, ili izdati veliko-nacionalnu ideju, te stvoriti integrativne ideje koje zbližavaju zajednice, na principima prihvatljivim za sve. Ali, sa slobodom se ne da pregovarati!
 
Sad bih nešto i o pluaralizmu. To bi trebalo da znači, razbiti ideju o “monolitnom neprijatelju”.
 
Vi se zalažete da se albanski intelektualci zalažu “da i Srbi nešto dobiju” u ovoj priči. Shvatam ideju! Al' – ne damo ništa! Zašto davati? Ljudima treba omogućiti da se osećaju slobodnim, da mogu imati slobodu izbora. A to na Kosovu ne zavisi od Albanaca. Tu je međunarodna zajednica koja već godinama posreduje u jednom medususedskom dialogu, a da srpski političari još nisu smogli snage da se izvine Albancima za ono što je pred, i tokom rata, učinjeno nad civilima, i njihovom imovinom. To, naravno otvara, moralno pravo da se traži odgovornost od bilo koga za posleratna dešavanja na Kosovu.
 
Slažem se, bilo je nestalih srpskih civila posle rata. Slažem se da je bilo i osvete. I to uglavnom nad nedužnim civilima. Jer 'dužni' nisu čekali ni NATO, ni Albance  koji su se vraćali svojim, uglavnom zapaljenim i pokradenim kućama.
 
To što se sa nestalim Srbima desilo posle rata, to nikako ne smatram delićem pobede međunarodne koalicije koja je Albancima donela slobodu! To je ružna stvar za koju sudovi na Kosovu tek treba da kažu svoju reč. Da li smo mi imali snage sve to kontrolisati? Ja mislim da nismo. Ipak, to treba neko neutralan da utvrdi.
  
A budućnost? Ja lično verujem da Srbi na Kosovu, i ne samo ovde, treba ozbiljno da razmisle o principima na kojima se zalažu da se gradi budućnost Balkana. Za ono za šta se budu zalagali, te ispregovarali na Kosovu, to će morati da prihvate i za Albance u Preševskoj dolini, za Sandžak, za Vlahe, za Mađare, za…..Ne bih umeo da izračunam koliko će republika i pokrajina tada imati Srbija po tom principu! Ali bi sigurno bila federacija.
 
A Kosovo? A tek' kad počne onaj poznati „domino efekat“ na Balkanu…?!
 
Na kraju uvaženi sagovorniče, voleo bih da pročitam od vas, šta za vas znači pojam katarze  (Catharsis) ?

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.