Za Kosovo je pre članstva u EU, potrebno da dobije status kandidata, a pre statusa kandidata – dijalog sa Srbijom. Nema brzog puta u EU. Takođe, Beograd i Priština moraju da pronađu rešenje prihvatljivo za obe strane u vezi sa srpskim izborima 3. aprila, poručila je nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok u Prištini.
Na zajedničkoj konferenciji za medije sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem, koju je nemačko ministarstvo spoljnih poslova prenosilo uživo na svojoj Instagram stranici, oboje su potvrdili da su razgovarali o „reformama“ koje provodi Kosovo i za koje Kosovo ima punu podršku Nemačke. Puna podrška Nemačke Kosovu je upravo u polju vladavine prava i borbe protiv korupcije, poručeno je sa konferencije.
Nemačka je trenutno najveći donator na Kosovu i nova nemačka vlada želi čak da se to i proširi, kazala je Berbok, dodajući da će sutra otvoriti vetropark, koji je njena država finansirala, kao najveću pojedinačnu investiciju na Kosovu.
Potrebni pragmatizam i hrabrost za donošenje teških odluka zarad budućih generacija
Govoreći o dijalogu naglasila je da je nemački prioritet „jačanje poverenja“ u regionu, a to je upravo pitanje normalizacije odnosa Kosova i Srbije, kako kaže Berbok.
„Zato nam je potreban dijalog u normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije. Ja znam da neko ko dolazi sa strane, to lako može da kaže. Ja razumem koliko su bolne ove teme o kojima je reč. Ova zaista bolna suštinska pitanja koja postoje u skoro svakoj porodici na Kosovu do dan danas. Ja mogu da zamislim šta znače ove rane rata u svakoj porodici, da nisu samo poginuli ljudi, nego i deca, da su silovanja korišćena kao sredstvo u ratu, nešto je što nose i druge generacije. Zato želim da ovde kažem, ništa ovde ne treba zaboraviti i staviti po strani. Stojimo ovde kao EU i MZ i snosimo odgovornost, ali istovremeno potrebni su pragmatizam i hrabrost za donošenje teških odluka da bi se mladoj generaciji dala šansa za bolju budućnost. To je nešto što kažem ovde i to je nešto što ću izričito da kažem u Beogradu“, naglasila je Berbok.
Iako je Nemačka prijatelj Kosovu, postoje stvari koje ona ipak ne može da preduzme, kakvi u izbori Srbije zakazani za 3. april.
„Što se toga tiče, potrebno je da se pronađe dobro rešenje za sve u smislu interesa ljudi, rešenje sa kojim se slažu obe strane“, naglasila je Berbok, dodajući, da je pre dolaska u region razgovarala sa Lajčakom i novim izaslanikom iz njene zemlje Saracenom.
Uz napomenu da je Nemačka jedna od prvih država koja je „Kosovo priznala kao multuetničku državu“, naglasila je da je njena zemlja „ubeđena da sve etničke grupe imaju zajedničku budućnost“.
Kurti je od Berbok zatražio podršku za integraciju u EU, viznu liberalizaciju, ali i za „reforme“ na domaćem planu, naglašavajući da je „Kosovo stabilan partner“ Nemačkoj i „evropska zemlja koja daje nadu celom Balkanu“.
„Uveravao sam ministarku Berbok da je Kosovo stabilan partner i da smo to dokazali prihvatom avganistanskih izbeglica, krizom u Ukrajini i sankcijama Rusiji. Zauvek smo zahvalni Nemačkoj i ona nas sada podržava brojnim projektima. U Nemačkoj živi preko pola miliona kosovskih Albanaca. Uveravao sam je da je Kosovo partner nemačkoj državi i pridružili smo se sankcijama Rusiji. Izrazili smo spremnost za 20 ukrajinskih novinara. Informisao sam je o radu vlade u borbi protiv korupcije“, rekao je Kurti, dodajući:
„Zatražio sam podršku za naše reforme, u zapošljavanju i pravosuđu. Kosovo bi trebalo da ima više koristi od fondova EU, u infrastrukturi, energetici i drugom. Nemačka može više da pomogne u ovom pravcu“.
Kurti je takođe naglasio da Nemačka, kao uticajna članica EU, može da pomogne i kada je u pitanju „reciprocitet manjinskih prava“.
Berbok je takođe kazala da Kosovo sprovodi „jake reforme“, za koje ima punu nemačku podršku: „Borba protiv korupcije, jačanje vladavine zakona, vi za ovo imate našu punu podršku. To pokazuje mnogo napora i to nije urađeno preko noći“.
Berbok je potvrdila i da je Kosovo, kada je u pitanju vizna liberalizacija „uradilo svoje“, te da je sada posao na EU da uradi svoj deo posla.
Ipak, ne postoji „brzi put“ ka Evropi: „EU je projekat mira i, pre svega, to je zajednica vrednosti, za dobro naroda. To znači da se odnosi na sve ljude. Zemlja koja želi da pripada EU ne može samo da zadovolji ekonomske kriterijume, već i pitanja demokratije, vladavine prava, poštovanja međunarodnog prava, to su osnovni kriterijumi. Ne možete da pretite jednoj zemlji i istovremeno govorite o poštovanju međunarodnog prava, a to važi za sve zemlje. Ovde nema brze staze ili brzih mehanizama“, rekla je Berbok.
„To vidimo u Ukrajini. Za Ukrajinu su vrata Evrope otvorena i mi sada imamo tu situaciju i tu postoje razni napori EU da se suprotstavi. Stoga smo jasno stavili do znanja da postoji perspektiva u tom pogledu, ali za to se moraju preduzeti konkretni koraci u smislu jačanja demokratije. Već sam rekla da vladi nije lako da pokrene reforme u demokratiji u zemlji u kojoj postoje različiti pogledi na borbu protiv korupcije ili jačanje vladavine prava. Upravo je ovo put koji vodi u Evropu“, dodala je ona.
Kurti sa druge strane navodi da pomoć Evropske unije i NATO-a na Zapadnom Balkanu „nikada nije bila potrebnija nego sada“.
Pokazalo se da hibridno ratovanje nije zamena za ratovanje, već da je pripremna faza za njega, kaže Kurti.
„Dakle, ono što je hibridni rat, lako rizikuje da postane rat. Čak i na Zapadnom Balkanu postoji hibridni rat koji vodi Ruska Federacija, ne zaboravljajući da oni imaju humanitarni centar u Nišu, a Sputnjik ima regionalni centar na Balkanu, ima ga u Beogradu“, i večeras je izneo poruke od prethodnih dana, doduše ‘mekšom’ retorikom.
Za razliku od upozorenja prethodnih dana za međunarodne medije, sada kaže da se Kosovo „ne plaši“, ali i da treba da budu oprezni, i večeras pominjući to, kako tvrdi da „despotski predsednik Putin“ učestalo spominje Kosovo, za razliku od ranije kada je to bilo „jednom mesečno“. Kada Putin povezuje Ukrajinu sa Kosovom, to je za Kurtija „nepostojeća analogija“, koju Putin iznosi samo da bi se „opravdao ruski imperijalizam“.
„Važno je shvatiti da nije samo Ukrajina u opasnosti, a već u Kremlju imamo ratnog vođu koji ne želi mir i koji će svaku slabost iskoristiti za svoju hegemoniju“, kaže Kurti.
Osmani zatražila pomoć Nemačke za prijem u NATO, Savet Evrope, itd., pretnja od Srbije
Berbok se pre Kurtija sastala sa kosovskom predsednicom Vjosom Osmani.
„Kosovo smatra Nemačku pokretačkom snagom za evroatlantske integracije Kosova i regiona. Odnose sa ovom zemljom još više jača veliki broj kosovskih emigranata, koji žive i dobro su integrisani u Nemačkoj“, poručila je nakon sastanka sa Analenom Berbok Vjosa Osmani.
Osmani je, kao i Kurti, istakla da se Kosovo pridružilo EU i SAD uvođenjem sankcija Ruskoj Federaciji, podržava teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine i spremna je da pruži sklonište ukrajinskim izbeglicama.
Od Berbok je zatražila podršku Nemačke za članstvo Kosova u Savetu Evrope i NATO.
„Za mir i bezbednost u regionu od egzistencijalne je važnosti da se otpočne proces članstva Kosova u NATO. Ruska agresija na Ukrajinu, prema rečima predsednice Osmani, ubrzala je neophodnost evroatlantskih integracija Kosova i celog zapadnog Balkana“, navedeno je u saopštenju iz kabineta Osmani nakon sastanka, uz dodatak:
„Predsednica Osmani je istakla da težnja Kosova da postane članica NATO-a ima za cilj da spreči napore za destabilizaciju naše zemlje i regiona naporima Rusije i njenog saveznika Srbije. Predsednica Osmani je spomenula i pretnju koja dolazi od bliske vojne saradnje Rusije i Srbije, kao i od delovanja ruskog centra u blizini granice sa Kosovom“.
Berbok je prethodno u autorskom tekstu koji je ekskluzivno objavljen na našem portalu istakla da je novoj nemačkoj vladi situacija na Zapadnom Balkanu veoma važna.
„Za mene kao ministarku spoljnih poslova Nemačke, koja se iz mladih godina itekako seća stravičnih slika ratova na Zapadnom Balkanu, najveći prioritet ima to da tamo vlada mir i da postoji perspektiva članstva u Evropskoj uniji. To potvrđujem svojim dolaskom u posetu Bosni i Hercegovini, Kosovu i Srbiji ovih dana, na početku svog mandata. Pored toga smo kao savezna vlada Nemačke imenovali svog specijalnog izaslanika za ovaj region – Manuela Saracina“, navela je.
Berbok je u Prištinu došla iz Bosne i Hercegovine, gde je takođe održala konferenciju za medije, a sastala se sa predsedavajućim i članovima Predsedništva BiH – Željkom Komšićem, Šefikom Džaferovićem i Miloradom Dodikom. Takođe se sastala sa koleginicom Biserom Turković koja je Berbokovu upoznala sa zahtevom BiH za dodelu statusa kandidata po skraćenom postupku i određivanjem datuma za početak pregovora.
Berbok je sa gradonačelnicima Banjaluke, Sarajeva i Mostara – Draškom Stanivukovićem, Mariom Kordićm i Benjaminom Karić prošetala Baščaršijom.
Ona sutra boravi u Beogradu.
Daćemo sve od sebe da sačuvamo dobre odnose sa Nemačkom, poručio je uoči posete predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Ovo je prva poseta nove ministarke spoljnih poslova Nemačke.
Sa šeficom nemačke diplomatije doputovao je i Manuel Saracin, novoimenovani specijalni izaslanik Nemačke vlade za zemlje zapadnog Balkana.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
