Berbok uoči posete Z. Balkanu: Prioriteti – mir i učlanjenje u EU; BG i PR da prevaziđu dosadašnje stavove

ministarka spoljnih poslova nemačke vlade, Analena Berbok
FOTO: www.auswaertiges-amt.de

Nova ministarka spoljnih poslova nemačke vlade, Analena Berbok, uskoro stiže u posetu regionu. Uoči dolaska šefice diplomatije ove zemlje, ekskluzivno objavljujemo njen autorski tekst.

Piše: Analena Berbok

Već dve nedelje je ono što je bilo nezamislivo sušta realnost – novi rat usred naše zajedničke Evrope. Predsednik Putin tvrdi da u Ukrajini deluje u samoodbrani. Međutim, ceo svet je svedok kako je u pripremi napada mesecima nagomilavao vojne jedinice. Ruski predsednik tvrdi da ljude koji govore ruski mora da zaštiti od agresije. Međutim, ceo svet je svedok kako njegova vojska zasipa bombama domove Ukrajinki i Ukrajinaca u Harkovu, dakle ljudi koji govore ruskim jezikom. Takođe, on tvrdi da Rusija šalje mirovne snage. Međutim, njegovi tenkovi ne donose mir, već smrt i razaranje.

Rat predsednika Putina već sada za posledicu ima na hiljade poginulih, stotine hiljada rastrgnutih porodica i preko dva miliona prognanih sa svojih ognjišta. Sa plastičnom kesom u ruci, ljudi kreću u neizvesnu budućnost, daleko od svojih domova, daleko od svojih najmilijih. Ruski predsednik ovim svojim ratom ne napada samo Ukrajinu, već mir u Europi i međunarodni poredak. Njegov rat predstavlja istorijski rez: On želi da u Evropi ponovo vlada pravo navodno jačeg, stavljajući akcenat na agresivnu politiku superiornosti velesile.

Međutim, napasti susednu zemlju, uz to manju, nije znak snage. Rat predsednika Putina vodi u katastrofu – ne samo Ukrajinu, već i Rusiju. Njegov režim u međunarodnom kontekstu je izolovan. To se nigde bolje nije moglo uočiti nego na prošlonedeljnoj sednici Generalne Skupštine Ujedinih Nacija gde je sa ubedljivom većinom usvojena Rezolucija kojom se osuđuje invazija Rusije u Ukrajini kao eklatantno kršenje međunarodnog prava. Činjenica da su sve države Zapadnog Balkana sa pravom glasa, zajedno sa Nemačkom, nedvosmisleno zauzele jedinstven stav, bio je snažan i važan signal zajedništva. Jer upravo u vremenima kao što su ova, neophodno je da jedni drugima pružimo podršku, izjašnjavajući se za evropske vrednosti, za međunarodno pravo i za povelju Ujedinih Nacija i protiv agresije kojom se krši međunarodno pravo.

Po istom osnovu je Evropska unija usvojila sankcije koje su bez premca u istoriji Zajednice, a kojima jasno dajemo do znanja: Ko krši odredbe međunarodnog prava, s njim ne možemo održati normalne ekonomske i finansijske odnose.

Rat sa sobom uvek nosi smrt i razaranje – niko u Evropi to ne zna bolje od vas koji živite na prostoru Zapadnog Balkana. Slike porodica koje beže od rata i ukrajinskih gradova u plamenu – sve to priziva sećanje na najmračnije trenutke kad je rat ostavio bolne tragove na tlu Zapadnog Balkana. Istovremeno nam te slike pokazuju da današnji mir na Zapadnom Balkanu možda nije savršen, ali je od neprocenjive vrednosti, za majke i očeve čija deca danas u Sarajevu, Beogradu ili Prištini, uče u školama i na fakultetima, umesto da ginu kao vojnici na frontu. Taj mir je takođe od neprocenjive vrednosti za Evropu, jer bez mira na Zapadnom Balkanu, nema stabilnosti na našem kontinentu.

Stoga sam veoma zabrinuta tim što su obnovljeni stari konflikti u regionu: tvitovi i plakati kojima se veličaju ratni zločinci. Žustre rasprave oko statusnih pitanja koje prete da eskaliraju. Politički zvaničnici koji pokušavaju da sruše integritet čitave jedne države, zato što to služi njihovim ličnim interesima. Sve to nanosi štetu ne samo Zapadnom Balkanu, nego svima nama u Evropi.

Zato ne smemo da okrenemo glavu, pogotovo ne danas, kada je mir u našem zajedničkom okruženju ponovo napadnut na najeklatantniji način.

Zato je nama kao novoj saveznoj vladi situacija na Zapadnom Balkanu toliko važna. Za mene kao ministarku spoljnih poslova Nemačke, koja se iz mladosti itekako seća stravičnih slika ratova na Zapadnom Balkanu, najveći prioritet ima to da tamo vlada mir i da postoji perspektiva članstva u Evropskoj uniji. To potvrđujem svojim dolaskom na početku mandata u posetu Bosni i Hercegovini, Kosovu i Srbiji ovih dana. Pored toga smo kao savezna vlada Nemačke imenovali svog specijalnog izaslanika za ovaj region – Manuela Saracina.

Za mene bavljenje spoljnom politikom ne znači samo obilaziti prestonice, već i da slušam ono što uznemirava i zabrinjava ljude u drugim zemljama, pogotovo kod vas. Mi imamo isti cilj, a to je da u ovim neizvesnim vremenima očuvamo mir koji je od neprocenjive vrednosti i koji će ovaj region još čvršće usidriti u našoj zajedničkoj Evropi. Za ostvarivanje tog cilja su, prema našem mišljenju, potrebne tri stvari: pomirenje, jake demokratije i umrežena ekonomija.

Pomirenja nema bez sećanja. To su i pouke iz naše nemačke istorije. Međutim, ne smemo dozvoliti da nam duhovi prošlosti spreče put u budućnost. Stoga je važno da međunarodna zajednica ne dozvoli da pojedini akteri u Bosni i Hercegovini, svojim rečima i delima punim mržnje, destabilizuju svoju državu – to bi ugrozilo ceo region. Takođe, što se tiče dijaloga o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, tu obe strane moraju, hrabro i pragmatično, da prevaziđu svoje dosadašnje stavove.

Nakon užasa Drugog svetskog rata u kojem je Nemačka donela nezamislivu patnju i nevolju, takođe na Zapadnom Balkanu, izgradili smo nakon 1945. godine našu zajedničku Evropu na stubovima demokratije i vladavine prava. Vrata našeg evropskog doma su širom otvorena. Želimo da i život ljudi sa Zapadnog Balkana počiva na tim stubovima i da njihove zemlje postanu članice Evropske unije.

Zato u svom pravosuđu moraju da imaju sudije koji će suzbijati korupciju i organizovani kriminal, da u njihovoj državnoj administraciji rade činovnici koji će građanima biti na usluzi, bez davanja mita, i zato te države kao jake demokratije moraju da neguju pluralizam koji će novinarima dati prostor za slobodno i kritičko izveštavanje.

Vladavina prava osnov je i za ekonomski napredak. Nemačka ostaje najvažniji trgovinski partner i najvažniji investitor na Zapadnom Balkanu. Sa svojom spoljnom politikom u pogledu zaštite klime, želimo u godinama koje dolaze, još bliže da sarađujemo sa regionom u cilju postizanja energetskog preokreta.

Nova savezna vlada nastaviće 2014. godine na inicijativu Nemačke započeti Berlinski proces koji je u mnogome doprineo regionalnoj saradnji – navešču kao konkretan primer Kancelariju za saradnju mladih RYCO i ukidanje rominga u regionu. Sada je važno da se primeni akcioni plan za Zajedničko regionalno tržište koji predviđa uzajamno priznavanje fakultetskih i stručnih diploma. Koristi od toga imaju pre svega mladi ljudi koji žele da sarađuju bez obzira na granice.

Ubeđena sam da na isti način na koji je Nemačka posle 1945. pronašla mir – isključivo u Evropskoj uniji, tako je nama za trajni mir na našem kontinentu potrebno da svih šest država na Zapadnom Balkanu budu u Evropskoj uniji. Pri tome važi: Mi u Evropskoj uniji ne možemo samo da artikulišemo svoja očekivanja, već smo dužni da držimo datu reč.

Razumem razočaranje u regionu zbog dodatnih kašnjenja. Pristupni pregovori sa Albanijom i Severnom Makedonijom i vizna liberalizacija u skladu sa Šengenskim sporazumom – i jedno i drugo mora sada konačno da se ostvari. Pri tome, ne radi se samo o tehničkim pregovorima. Radi se o budućnosti naše zajedničke Evrope, radi se o miru koji je ovih dana neviđeno ugrožen i koji je od neprocenjive vrednosti.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.