Američka misija Metjua Palmera

Metju Palmer
FOTO: FoNet/Nenad Đorđević

Piše: Jasmina Lukač

Da li je glavni zadatak američkog diplomate Metju Palmera na Balkanu da Srbija sporazumno prizna Kosovo kao zasebnu državu i hoće li on taj zadatak ispuniti?

Možemo ozbiljno o tome da nagađamo, jer prvi put imamo obilje domaćeg materijala o zvaničniku Sjedinjenih Država kome je dodeljena uloga pregovarača. Sama dodela te uloge je značajna, budući da Trampova administracija češće smenjuje nego što imenuje, i uglavnom drži diplomate u Stejt departmentu u stanju v.d. – vršilaca dužnosti.

Palmer se kao zamenik pomoćnika državnog sekretara, ne samo zadržao u tom v.d. statusu, već je dobio i status specijalnog predstavnika. Njegovom prethodniku na tom mestu Brajanu Hojt Jiu, uprkos vrlo oštrom rečniku po pitanju Rusije, to nije uspelo. Takođe ni Metju Palmeru nadređeni pomoćnik državnog sekretara Ves Mičel nije ostavio nikakav vidljiv pečat. Poređenja radi Mičel je nasledio Viktoriju Nuland kojoj se pripisuje značajna uloga u promeni proruske vlasti u Ukrajini i “revoluciji na Majdanu”. Mičel je na Tviteru objavljivao vojne mape sa rasporedom NATO snaga oko Rusije ostavljajući utisak mladog vašingtonskog jastreba, ali ništa više od toga. Njegov naslednik, sadašnji pomoćnik Filip Riker, zasad se ničim ne ističe.

Za razliku od njih ovo je bila uspešna godina za Metju Palmera – on se na velika vrata vratio na Balkan, mada su mu prvi koraci prošle jeseni bili tihi i diskretni sastanci u Sarajevu i Prištini. Sa njim je na “ti”, sva beogradska čaršija još od njegovog prvog službovanja u Srbiji 90-tih godina, kada se i oženio Beograđankom crnogorskog porekla.

U knjižarama se mogu kupiti njegovi diplomatski trileri, a na Internetu pogledati i televizijsko gostovanje kod Milomira Marića, u formatu “Goli život” namenjenom živopisnim ličnostima.

Palmer je imenovan za specijalnog predstavnika za Zapadni Balkan odmah nakon nedavne nenajavljene posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića i susreta sa državnim sekretarom SAD Majkom Pompeom. Spekuliše se da je Palmerov glavni zadatak da isposluje spektakularni dogovor Beograda i Prištine, kao krunu napora administracije Donalda Trampa, ali samo ako zatreba. A može zatrebati za Trampovu predsedničku kampanju 2020. navodno ako mu protivkandidat bude Džozef Bajden, potpredsednik SAD, u mandatu Baraka Obame. Time bi Tramp pokazao biračima da može da reši problem koji su stvorile i ostavile za sobom demokrate.

Dakle, koga smo dobili za pregovarača? Metju Palmer u svom diplomatskom trileru “Američka misija” na 430 strana piše o političkom savetniku ambasade SAD u Kongu, pre toga na službi u Sudanu i Gani. Glavni lik je u isto vreme i diplomata i humanitarac, ali pomalo i Džejms Bond, s tim što ne radi za obaveštajnu agenciju već za svoj ljudski cilj. Mada se na kraju knjige izričito navodi da su stavovi u knjizi piščevi – dakle Palmerovi, a ne Ministarstva spoljnih poslova SAD, odnosno Stejt departmenta, štivo sadrži niz insajderskih detalja.

Jasno je da su oni pročišćeni i da je rukopis morao da ide na čitanje i na odobrenje pre nego što je objavljen, to je uostalom praksa i u Srbiji, kroz to je morao da prođe i recimo Borko Stefanović, sa svojom knjigom koju je objavio prošle godine. Međutim, uprkos tome, “Američka misija” daje zanimljiv pregled kako rade diplomatska predstavništva SAD, od hijerarhija u ambasadi, protokola, fizičkog rasporeda prostorija i obezbeđenja, dužnosti marinaca pa do toga kako se napreduje ili nazaduje u karijeri.

Čitaocima može biti zanimljivo da stepen napretka prema “briselskim salonima” i nekoj udobnoj zemlji “poput Švedske ili Češke” vodi preko toga čiji ste čovek, ko vas štiti i kome uzvraćate u političko-diplomatskoj hijerarhiji. Tu se računa i porodično poreklo, ali se može nazreti da svrstavanje već počinje kroz postupak zapošljavanja, gde vlada darvinistički metod, po kome od desetina hiljada prijavljenih kandidata, do diplomatske pozicije uspeva da dođe samo njih stotinak. Za uspešnu karijeru bitno je, to će Palmer otkriti, pristup osetljivim podacima. Što dublji pristup imate, to ste u jačem usponu. Ako ste na dnu lestvice, imate pristup samo telefonskom imeniku i saopštenjima za javnost.

Zanimljiv detalj je i da diplomate u ambasadi imaju “kanal neslaganja”, odnosno mogućnost da direktno ministru spoljnih poslova, u sadašnjem slučaju sekretaru Pompeu, pošalju pismo, odnosno mejl, i iznesu svoje sumnje i neslaganje, ako su ubeđeni da se u ambasadi dešava nešto loše. Ministar je dužan da odgovori.

Šta je radnja “Američke misije”? Politički savetnik uveren je da su interesi Sjedinjenih Država širi nego interesi jedne kompanije ili grupe moćnika i da su isto što i interesi da svet bude humanije i bolje mesto. U tom smilsu postoje i protivnici koji nisu samo protivnici Amerike nego i ljudskosti uopšte. Tako je politički savetnik na početku knjige svedok pokolja u Sudanu, koji militaristička grupa izvodi u izbegličkom kampu.

Nošen grižom savesti pošto je izbegličkom plemenu garantovao bezbednost, on usvaja devojčicu iz tog plemena i podiže je kao svoju ćerku. Nastavlja dužnost u Gvineji, ali oduzet mu je bezbednosni stepen, budući da je na proverama u Službi za inostrane poslove otkriveno da je posećivao psihijatra. Mučen saznanjem da su međunarodne i američke snage mogle da spreče pokolj odlučuje da napusti diplomatsku službu i zaposli se u službi jedne kompanije za kontakt sa afričkim vladama, kada dobija poruku od svog zaštitnika i važnog diplomate, ambasadora SAD u Kongu, da tamo preuzme dužnost političkog savetnika. Prethodni savetnik je ubijen u sukobu zakrivljenih gerilskih grupa – kao posebno zli ističu se “genocidisti” iz Ruande.

Junak “Američke misije” prihvata tu poziciju i ubrzo shvata da ambasador usko sarađuje sa velikom kompanijom koja drži rudnike koltana i bakra u Kongu, i na platnom spisku vladajućeg diktatora i većinu ministara. Ambasador to pravda interesima SAD da spreče prodor kineskih kompanija. Politički savetnik takođe otkriva da je njegov prijatelj i zaštitnik, ambasador SAD u Kongu, decenijama član tajne radne grupe u Ministarstvu spoljnih poslova, koja je u Africi pomagala desničare, samo da bi sprečila uticaj Sovjetskog Saveza tokom Hladnog rata.

Zaplet je u tome što se između političkog savetnika i mlade Afrikanke, školovanog inženjera rudarstva, i poglavice svog plemena, rađa romansa. Ta Afrikanka uspeva u svom selu da izgradi primitivni rudnik i nastoji da ga zadrži u vlasništvu plemena, jer bi pomenuta kompanija em dala neodgovarajuću nadoknadu, em odsekla brdo i potpuno uništila prirodu. Kompanija angažuje plaćenike i “genocidiste” i odvija se pravi krvavi rat za selo, kome se pridružuje i politički savetnik. On uspeva dobrotvornim radom da se poveže kako sa lokalnim sveštenikom koji brine o ratnim siročićima, tako i sa vođom opozicije, koji organizuje prihvat ratnih veterana iz brojnih sukoba širom Konga.

Politički savetnik dolazi do saznanja da je jedini način da pleme sačuva rudnik, da se svrgne diktator i otera korumpirana kompanija. U tome mu pomaže predstavnik CIA u ambasadi, međutim, najveći deo posla svrgavanja diktatora politički savetnik obavlja sam, pošto je zaključio da ljudi u Kongu žele novog predsednika. U tom poslu mu pomaže i tehničko znanje budući da uspeva sam da napravi i postavi primitivnu opremu za prisluškivanje telefonskih razgovora iz sedišta zle kompanije. Prevrat se uspešno odigrava, uz pomoć i podršku CIA.

U tome učestvuju i javne ličnosti, poznati novinari i voditelji programa u Kongu, koji na određeni dan masovnih demonstracija, pozivaju narod da svrgne diktatora. Ključnu ulogu odigraće i komanda Crnih lavova, jedinice koja čuva diktatora koji bez krvoprolića odstupa sa vlasti i beži avionom u Švajcarsku. Svaka sličnost sa našim Petim oktobrom je namerna.

Ubeđujući svoje afričke prijatelje, da je moguće promeniti tiransku vlast, politički savetnik kaže da su studenti srušili Miloševića u Srbiji, tim rečima, bez daljeg objašnjenja, znaju li Afrikanci šta je Srbija, a kamoli ko je Milošević. Ipak, kraj nije bajka, budući da se ispostavlja da je novom predsedniku, uz pomoć istog onog predstavnika CIA, već pristupio vlasnik druge američke kompanije, isto tako brutalne, ako ne i brutalnije u iscrpljivanju ruda i prirodnih bogatstava. Ipak, selo i rudnik su spašeni, i politički savetnik daje otkaz, nastanjujući se u njemu sa ćerkom, što je donekle srećan kraj.

Krajnji utisak, na osnovu knjige, je da će Metju Palmer nastojati da razume dešavanja u Srbiji na Balkanu što dublje i da će nastojati što više da se poveže sa ljudima. A na taj način i da utiče mnogo više nego što bi to mogli oni koji na tako nešto nisu spremni ili za to nisu sposobni.

Demostat

Povezani članci:

Palmer novi specijalni izaslanik za dijalog Beograda i Prištine

Džuda: Nisu mogli bolju osobu da postave od Palmera, ali samo imenovanje neće biti dovoljno

Specijalni izaslanici SAD po Balkanu, svi predsednikovi ljudi

Palmer: Očekujem nastavak dijaloga Beograda i Prištine

Palmer: Postoji prostor za sporazum između nove vlade u Prištini i izbora u Srbiji

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.