Kristofer Hil: Od Srbije se neće tražiti priznanje Kosova za ulazak u EU, već normalizacija

FOTO: Fonet/Milica Vučković

Nikada ne bih tražio od ljudi u Srbiji da ignorišu prošlost i zaborave NATO bombardovanje, ali mislim da, zbog naše dece, zbog dece naše dece, zaista treba da pokušamo da provedemo više vremena gledajući unapred nego gledajući unazad, rekao je u novom intervjuu za NIN ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji, Kristofer Hil.

Hil je najpre govorio o trenutnoj, ocenjuje, sve boljoj saradnji i dijalogu koji imaju Srbija i SAD, uprkos činjenici da se oko mnogih stvari i ne slažu. Smatra da je Srbija država koja mnogo toga može da ponudi i uveren je da, uprkos drugačijim stavovima po određenim pitanjima, i jedna i druga strana žele isto – neophodnosti mira i sigurnosti u Evropi.

S tim u vezi:

„Mislim da se veoma slažemo oko činjenice da ruska agresija na Ukrajinu treba da se zaustavi. Tako da mislim da imamo mnogo toga da gradimo. I ono što bih voleo da vidim je da uradimo više. Mislim da naša dva naroda imaju mnogo toga zajedničkog. I voleo bih da vidim veze koje će jačati u narednim godinama“.

A kada je reč o prošlosti i uloge SAD 1999. godine u bombardovanju Srbije, najzad i, kako se ocenjuje, gorčine koje srpsko društvo zbog toga oseća prema Americi, Hil veruje da se upravo zajedničkim radom i saradnjom u budućnosti – i taj animozitet može promeniti.

„Znate, sve se može promeniti. Često je potrebno više vremena nego što biste želeli. Takođe, mislim da je potreban napor da se pokuša gledati ka budućnosti, iako se čini da nas prošlost prilično često vuče nazad. Tako da mislim da je to samo nešto na čemu moramo da radimo. Veoma sam svestan problema. Svakako, dočekali smo ovu 25. godišnjicu NATO bombardovanja, i to je bio period u kojem se dosta razmišljalo o tome. Opet, nikada ne bih tražio od ljudi da ignorišu prošlost, ali znate, zbog naše dece, zbog dece naše dece, zaista treba da pokušamo da provedemo više vremena gledajući unapred nego gledajući unazad. Zato imamo oči na prednjem delu glave, a ne na potiljku“.

Razočaran je što se 25 godina kasnije govori o istim stvarima koje su bile aktuelne pre 25 godina, jer Srbiju vidi kao – jakog igrača u Evropi.

„Zaista vidim Srbiju kao igrača u Evropi. Srbiju vidim kao zemlju koja ima mnogo toga da ponudi. Kada pogledam tehnološki sektor ovde, vidim mnogo stvari koje se ovde dešavaju. Voleo bih da svi idemo napred. To je mnogo lakše reći nego uraditi i, znate, ne treba minimizirati ono što se dogodilo i gorku istoriju mnogih Srba. Ali nadam se da možemo da krenemo napred i da ublažimo deo te frustracije“, poručio je američki ambasador za NIN.

Kada je reč Srbima o Kosovu, Hil smatra da je prošle godine usaglašen Ohridski sporazum tačno odredio neke oblasti na koje se treba fokusirati, iako one i nisu tako nove, a jedna od njih je Zajednica srpskih opština.

„Po mom mišljenju, Ohridski sporazum jeste odredio neke oblasti na koje se treba fokusirati, a jedna od njih je potreba za stvaranjem Zajednice srpskih opština. Ovo nije počelo sa Ohridom, znate, postoji već nekih 11 godina i mislim da je vreme da se to sprovede, ali da u kontekstu implementacije postoji jasna slika za Srbe koji žive na Kosovu“.

Tu je potom i normalizacija:

„Postoje i drugi elementi kojima se treba pozabaviti, a to je normalizacija odnosa između Kosova i Srbije i verujem da se na tome može raditi i to bi trebalo da bude urađeno u kontekstu regiona. Region Balkana počinje da ima sve više i više obrazaca saradnje između svih zemalja, i ja se nadam da bi to moglo da se ostvari, ali iskreno govoreći, razočaran sam što nismo bili u mogućnosti da uradimo više“.

Ne smatra da će Srbija morati da de jure prizna Kosovo ukoliko želi da postane član EU, jer ono što Evropljani traže nije to već – upravo normalizacija.

Ohridski sporazum ne predviđa de jure priznanje Kosova od strane Srbije. Ipak, mislite li da će Srbija to morati da učini da bi se postala član Evropske unije?

„Mislim da ne. Ono što Evropljani traže je upravo ono što kažu da traže, a to je normalizacija. Oni žele mir i bezbednost u regionu, a svakako i između Kosova i Srbije. Mislim da su vrlo jasno rekli da postoje članice Evropske unije koje ne priznaju Kosovo, tako da je pravo pitanje da pokušamo da dođemo do normalizacije tamo gde te granice neće biti granice koje dele, već granice koje spajaju, granice koje ih zaista spajaju, i nadam se da ljudi mogu da shvate šta mi ovde zaista govorimo o budućnosti i o tome kakvi će životi ljudi izgledati. I zato bi voleo da vidim mnogo više napretka na ovom planu normalizacije, i jasno je da i EU to ima na umu“.

Kratko se osvrnuo na prošlogodišnje događaje u Banjskoj. Smatra da, kako je kazao, to svakako nije bio dan koji je pomogao srpskim interesima, ali ni srpsko-američkim. Nada se i da će se to pita nje naći na sudu i tražiti odgovornost.

„Naše mišljenje je da je to osoba koja je priznala da je veoma umešana u događaje u Banjskoj. To svakako nije bio dan koji je pomogao srpskim interesima, a svakako nije pomogao ni američko-srpskim odnosima. Ipak se nadam da će se ovo pitanje doći do suda i da će postojati neka odgovornost za ono što se dogodilo“, kazao je ovaj ambasador.



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.